Прилог проучавању историје Цркве Светог Ђорђа у Речанима
Sažetak
Рад се бави сумирањем познатих података везаних за један од важних, данас уништених средњовековних споменика српске баштине на Косову и Метохији – Цркву Светог Ђорђа у Речанима. На основу најранијег помена села у Душановој хрисовуљи својој задужбини, манастиру Светих Арханђела код Призрена (о. 1348), и анализе епиграфског материјала, конкретно – надгробне плоче пронађене у самој цркви са натписом који помиње неког војводу и његово упокојење 1370. године, разматра се датовање цркве, које се најпоузданије може довести у везу управо са овим надгробним натписом. Рад даје преглед стања споменика у појединим фазама његовог трајања као и конзерваторских радова који су спроведени између 1955. и 1961. године, када је црква стављена под заштиту државе. Посебан нагласак стављен је на уништење цркве 1999. године, након доласка међународних снага, и на савремене покушаје ревизије њеног идентитета кроз непотпуне или погрешне званичне евиденције. Истиче се значај очувања научне документације као јединог преосталог сведочанства о овом споменику.
Reference
Арханђелска повеља. (1987). У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова. Споменици и знамења српског народа (стр. 348). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.
Бабић-Ђорђевић, Г. (1981). Разгранавање уметничке делатности и појава стилске разнородности. У: С. Ћирковић (ур.), Историја српског народа I (стр. 641–663). Београд: Српска књижевна задруга.
Војводић, Д. (2023). Значај проучавања и документовања српских споменика на Косову и Метохији. У: Д. Војводић (ур.), Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији (стр. 437–458). Београд: САНУ.
Вученовић, С. (1955). Извештај о прегледу радова на Цркви Св. Ђорђа у Речану. Приштина: Покрајински завод.
Вученовић, С. (1956). Архитектура Цркве Св. Ђорђа у Речану и конзерваторски радови на њој. Гласник Музеја Косова и Метохије, I, 347–355.
Габелић, С. (2008). Манастир Конче. Београд: Филозофски факултет – Институт за историју уметности.
Ђорђевић, И. М. (1994). Зидно сликарство српске властеле. Београд: Филозофски факултет.
Ђорђевић, И. М. (2008). Средњовековне црквене задужбине српске властеле на Косову и Метохији. У: Д. Војводић и М. Марковић (прир.), Студије српске средњовековне уметности (стр. 506–513). Београд: Завод за уџбенике.
Ђурић, В. Ј. (1963). Непознати споменици средњовековног сликарства у Метохији I. Старине Косова и Метохије, II–III, 61–86.
Ђурић, В. Ј. (1974). Византијске фреске у Југославији. Београд: „Југославија”.
Ђурић, В. Ј. и Бабић-Ђорђевић, Г. (1997). Српска уметност у средњем веку II. Београд: Српска књижевна задруга.
Ивановић, М. (1961). Конзерваторски радови на споменицима културе Косова и Метохије, обављени 1959. и 1960. године. Старине Косова и Метохије, I, 345–349.
Ивановић, М. (1963). Конзерваторски радови на споменицима културе Косова и Метохије у 1961. години. Старине Косова и Метохије, II–III, 257–267.
Ивановић, М. (1984). Ћирилски епиграфски споменици из Србије, Црне Горе и Македоније. Београд: Народни музеј.
Ивановић, М. (1987). Црквени споменици XIII–XX века. У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова. Споменици и знамења српског народа (стр. 387–547). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.
Јастребов, И. С. (1879). Податци за историју српске цркве. Из путничког записника И. С. Јастребова. Београд: Државна штампарија.
Јастребов, И. С. (1904). Стара Сербiя и Албанiя. Споменик СКА, XLI, 1–267.
Јокић, Б. (ур.). (2004). Мартовски погром на Косову и Метохији: 17–19. март 2004: с кратким прегледом уништеног и угроженог хришћанског културног наслеђа. Београд: Министарство културе Републике Србије – Музеј у Приштини (са измештеним седиштем).
Костић, П. (1928). Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку. Београд: Графички институт „Народна мисао”.
Крстић, Б. (2002). Спасавање културне баштине Србије и Европе на Косову и Метохији. Београд: Координациони центар Савезне владе и Владе Републике Србије за Косово и Метохију – Liber press.
Ктитор. (1999). У: С. Ћирковић и Р. Михаљчић (прир.), Лексикон српског средњег века (стр. 336–339). Београд: Knowledge.
Марковић, В. (1925). Ктитори, њихове дужности и права. ПКЈИФ, 5, 100–124.
Марковић, М. и Стевановић, Б. (2018). Црква Светог Ђорђа у Речанима. Цртежи и фотографски снимци архитектуре и живописа. Београд: САНУ – Институт за историју уметности.
Меморандум СПЦ: Меморандум о Косову и Метохији Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. (2003). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Милојевић, М. С. (1877). Путопис дела Праве (Старе) Србије, књ. 3. Београд: „Милош С. Милојевић”.
Мишић, С. и Суботин-Голубовић, Т. (2003) Светоарханђеловска хрисовуља. Београд: Историјски институт.
Мошин, В. (1981). Повеље цара Стефана Душана о Арханђеловом манастиру у Јерусалиму и о манастиру Св. Николе на скадарском острву Врањини. Археографски прилози, 3, 7–28.
Новаковић, С. (1912). Законски споменици српских држава средњега века, књ. V. Београд: Српска краљевска академија.
Павличић Шарић, Ј. (2017). Српско споменичко наслеђе на Косову и Метохији у светлу савремених теорија о културној баштини. У: Д. Војводић и М. Марковић (ур.), Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: историја, идентитет, угроженост, заштита (стр. 485–505). Београд: Галерија САНУ.
Павличић Шарић, Ј. (2021). Баштина Богородице Љевишке и очување памћења. Звечан: Факултет уметности.
Павличић Шарић, Ј. (2023). Између негације и апропријације: културно наслеђе других у савременој албанској јавности на Косову и Метохији. У: Д. Војводић (ур.), Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији (стр. 175–206). Београд: САНУ.
Петковић, В. Р. (1950). Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа. Београд: Научна књига.
Поповић, Д. (1992). Српски владарски гроб у средњем веку. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета.
Поповић, Д., Тодић, Б. и Војводић, Д. (2011). Дечанска Пустиња, скитови и келије манастира Дечана. Београд: Балканолошки институт Српске академије наука и уметности.
Пурковић, М. (1940). Попис села у средњевековној Србији. Гласник скопског Филозофског факултета, IV, 2.
Радојчић, С. (1966). Старо српско сликарство. Београд: Нолит.
Срећковић, П. (1882). Путничке слике. Трећа слика. Подрим и Метохија. Летопис Матице српске, 130, 12–35.
Стевановић, Б. (2013). Црква Светог Ђорђа у Речанима (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Стевановић, Б. (2015). Архитектура Цркве Светог Ђорђа у Речанима – првобитни изглед и његове позније измене. Зограф, 39, 119–128. https://doi.org/10.2298/ZOG1539119S
Стевановић, Б. (2017). Натпис на надгробној плочи непознатог војводе. У: Д. Војводић и М. Марковић (ур.), Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост (стр. 310–311). Београд: Галерија САНУ.
Стевановић, Б. (у штампи). Представе светих жена у Цркви Светог Ђорђа у Речанима. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија XXIV. Ниш: Град Ниш – Универзитет у Нишу – Православна епархија нишка – Нишки културни центар.
Стојановић, Љ. (1982). Стари српски записи и натписи I. Београд – Нови Сад: Српска академија наука и уметности – Народна библиотека Србије – Матица српска.
Томић, М. и Живковић, М. (2023). Фалсификовање података, кривотворење идентитета и маргинализација српске средњовековне баштине на Косову и Метохији. У: Д. Војводић (ур.), Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији I (стр. 355–424). Београд: САНУ.
Томовић, Г. (1974). Морфологија ћирилских натписа на Балкану. Београд: Историјски институт.
Троицки, С. (1935). Ктиторско право у Византији и Немањићкој Србији. Београд: Српска краљевска академија.
Шафарик, П. (1862). Хрисовуља цара Стефана Душана којом оснива манастир Св. Арханђела Михаила и Гаврила. Гласник Друштва српске словесности, 15, 266–310.
Шуица, М. (2000). Немирно доба српског средњег века. Властела српских обласних господара. Београд: Службени лист СРЈ.
Mnemosyne. (2003). Финални извештај, пројекат заштите природног и културног наслеђа у Метохији јул 2001 – јун 2002. Београд: Центар за очување наслеђа Косова и Метохије.
Rečani. (1966). U: G. Babić (prir.), Enciklopedija likovnih umjetnosti (str. 65). Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod.
Velmans, T. (1977). La peinture murale byzantine à la fin de Moyen âge I. Paris: Klincksieck – Collection. Bibliothèque des „cahiers archéologiques”.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293