A Contribution to the Study of the History of the Church of St. George in Rečani

Keywords: Church of St. George, Rečani, Suva Reka, Metohija, medieval monuments, documentation

Abstract


This paper deals with the history of the Church of St. George in the village of Rečani near Suva Reka, one of the significant, now completely destroyed medieval monuments of Serbian cultural heritage in Kosovo and Metohija. The paper provides an overview of the earliest mentions of Rečani in Dušan’s charter to the Monastery of the Holy Archangels and points to different interpretations of its dating, of which the time around 1348 is most commonly accepted. However, there is no certain evidence that the church already existed at that time. The reliable period in which the church had already been built is established based on a tombstone inscription found in its interior, which records the death of a certain duke on December 23, 1370. An analysis of both the inscription and the burial practices pertaining to ktitors (founders) in churches they commissioned suggests the assumption that this duke was the ktitor of the Rečani church, although the term ‘ktitor’ was not preserved in the inscription.

After the 14th century, there are almost no written traces of the church until the 19th century, when travel writers and researchers, such as Ivan S. Yastrebov and Panta Srećković, note that the church was severely damaged, neglected, and exposed to decay. During this period, it is also mentioned that the local Albanian population prevented renovation attempts. The presence of a fire that the church was set on at some point was established based on coloristic changes in the frescoes, but the cause and the time of the fire remain unknown.

During the 20th century, attempts were made to repair the structure. The first works were carried out in 1926, while systematic conservation research and restoration were performed between 1955 and 1961. In 1961, the church was placed under state protection as a cultural monument.

In the concluding part of the paper, reference is made to the tragic fate of the church after 1999. Although under the protection of international forces, the church was first burned and then blown up with mines in June 1999, thereby irreversibly destroyed. Attention is drawn to contemporary attempts to erase the historical context through inadequate presentation of data about the monument in the institutions of the so-called Republic of Kosovo, thus creating a distorted picture of its past and significance.

References

Арханђелска повеља. (1987). У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова. Споменици и знамења српског народа (стр. 348). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.

Бабић-Ђорђевић, Г. (1981). Разгранавање уметничке делатности и појава стилске разнородности. У: С. Ћирковић (ур.), Историја српског народа I (стр. 641–663). Београд: Српска књижевна задруга.

Војводић, Д. (2023). Значај проучавања и документовања српских споменика на Косову и Метохији. У: Д. Војводић (ур.), Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији (стр. 437–458). Београд: САНУ.

Вученовић, С. (1955). Извештај о прегледу радова на Цркви Св. Ђорђа у Речану. Приштина: Покрајински завод.

Вученовић, С. (1956). Архитектура Цркве Св. Ђорђа у Речану и конзерваторски радови на њој. Гласник Музеја Косова и Метохије, I, 347–355.

Габелић, С. (2008). Манастир Конче. Београд: Филозофски факултет – Институт за историју уметности.

Ђорђевић, И. М. (1994). Зидно сликарство српске властеле. Београд: Филозофски факултет.

Ђорђевић, И. М. (2008). Средњовековне црквене задужбине српске властеле на Косову и Метохији. У: Д. Војводић и М. Марковић (прир.), Студије српске средњовековне уметности (стр. 506–513). Београд: Завод за уџбенике.

Ђурић, В. Ј. (1963). Непознати споменици средњовековног сликарства у Метохији I. Старине Косова и Метохије, II–III, 61–86.

Ђурић, В. Ј. (1974). Византијске фреске у Југославији. Београд: „Југославија”.

Ђурић, В. Ј. и Бабић-Ђорђевић, Г. (1997). Српска уметност у средњем веку II. Београд: Српска књижевна задруга.

Ивановић, М. (1961). Конзерваторски радови на споменицима културе Косова и Метохије, обављени 1959. и 1960. године. Старине Косова и Метохије, I, 345–349.

Ивановић, М. (1963). Конзерваторски радови на споменицима културе Косова и Метохије у 1961. години. Старине Косова и Метохије, II–III, 257–267.

Ивановић, М. (1984). Ћирилски епиграфски споменици из Србије, Црне Горе и Македоније. Београд: Народни музеј.

Ивановић, М. (1987). Црквени споменици XIII–XX века. У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова. Споменици и знамења српског народа (стр. 387–547). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.

Јастребов, И. С. (1879). Податци за историју српске цркве. Из путничког записника И. С. Јастребова. Београд: Државна штампарија.

Јастребов, И. С. (1904). Стара Сербiя и Албанiя. Споменик СКА, XLI, 1–267.

Јокић, Б. (ур.). (2004). Мартовски погром на Косову и Метохији: 17–19. март 2004: с кратким прегледом уништеног и угроженог хришћанског културног наслеђа. Београд: Министарство културе Републике Србије – Музеј у Приштини (са измештеним седиштем).

Костић, П. (1928). Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку. Београд: Графички институт „Народна мисао”.

Крстић, Б. (2002). Спасавање културне баштине Србије и Европе на Косову и Метохији. Београд: Координациони центар Савезне владе и Владе Републике Србије за Косово и Метохију – Liber press.

Ктитор. (1999). У: С. Ћирковић и Р. Михаљчић (прир.), Лексикон српског средњег века (стр. 336–339). Београд: Knowledge.

Марковић, В. (1925). Ктитори, њихове дужности и права. ПКЈИФ, 5, 100–124.

Марковић, М. и Стевановић, Б. (2018). Црква Светог Ђорђа у Речанима. Цртежи и фотографски снимци архитектуре и живописа. Београд: САНУ – Институт за историју уметности.

Меморандум СПЦ: Меморандум о Косову и Метохији Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. (2003). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Милојевић, М. С. (1877). Путопис дела Праве (Старе) Србије, књ. 3. Београд: „Милош С. Милојевић”.

Мишић, С. и Суботин-Голубовић, Т. (2003) Светоарханђеловска хрисовуља. Београд: Историјски институт.

Мошин, В. (1981). Повеље цара Стефана Душана о Арханђеловом манастиру у Јерусалиму и о манастиру Св. Николе на скадарском острву Врањини. Археографски прилози, 3, 7–28.

Новаковић, С. (1912). Законски споменици српских држава средњега века, књ. V. Београд: Српска краљевска академија.

Павличић Шарић, Ј. (2017). Српско споменичко наслеђе на Косову и Метохији у светлу савремених теорија о културној баштини. У: Д. Војводић и М. Марковић (ур.), Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: историја, идентитет, угроженост, заштита (стр. 485–505). Београд: Галерија САНУ.

Павличић Шарић, Ј. (2021). Баштина Богородице Љевишке и очување памћења. Звечан: Факултет уметности.

Павличић Шарић, Ј. (2023). Између негације и апропријације: културно наслеђе других у савременој албанској јавности на Косову и Метохији. У: Д. Војводић (ур.), Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији (стр. 175–206). Београд: САНУ.

Петковић, В. Р. (1950). Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа. Београд: Научна књига.

Поповић, Д. (1992). Српски владарски гроб у средњем веку. Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета.

Поповић, Д., Тодић, Б. и Војводић, Д. (2011). Дечанска Пустиња, скитови и келије манастира Дечана. Београд: Балканолошки институт Српске академије наука и уметности.

Пурковић, М. (1940). Попис села у средњевековној Србији. Гласник скопског Филозофског факултета, IV, 2.

Радојчић, С. (1966). Старо српско сликарство. Београд: Нолит.

Срећковић, П. (1882). Путничке слике. Трећа слика. Подрим и Метохија. Летопис Матице српске, 130, 12–35.

Стевановић, Б. (2013). Црква Светог Ђорђа у Речанима (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Стевановић, Б. (2015). Архитектура Цркве Светог Ђорђа у Речанима – првобитни изглед и његове позније измене. Зограф, 39, 119–128. https://doi.org/10.2298/ZOG1539119S

Стевановић, Б. (2017). Натпис на надгробној плочи непознатог војводе. У: Д. Војводић и М. Марковић (ур.), Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост (стр. 310–311). Београд: Галерија САНУ.

Стевановић, Б. (у штампи). Представе светих жена у Цркви Светог Ђорђа у Речанима. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија XXIV. Ниш: Град Ниш – Универзитет у Нишу – Православна епархија нишка – Нишки културни центар.

Стојановић, Љ. (1982). Стари српски записи и натписи I. Београд – Нови Сад: Српска академија наука и уметности – Народна библиотека Србије – Матица српска.

Томић, М. и Живковић, М. (2023). Фалсификовање података, кривотворење идентитета и маргинализација српске средњовековне баштине на Косову и Метохији. У: Д. Војводић (ур.), Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији I (стр. 355–424). Београд: САНУ.

Томовић, Г. (1974). Морфологија ћирилских натписа на Балкану. Београд: Историјски институт.

Троицки, С. (1935). Ктиторско право у Византији и Немањићкој Србији. Београд: Српска краљевска академија.

Шафарик, П. (1862). Хрисовуља цара Стефана Душана којом оснива манастир Св. Арханђела Михаила и Гаврила. Гласник Друштва српске словесности, 15, 266–310.

Шуица, М. (2000). Немирно доба српског средњег века. Властела српских обласних господара. Београд: Службени лист СРЈ.

Mnemosyne. (2003). Финални извештај, пројекат заштите природног и културног наслеђа у Метохији јул 2001 – јун 2002. Београд: Центар за очување наслеђа Косова и Метохије.

Rečani. (1966). U: G. Babić (prir.), Enciklopedija likovnih umjetnosti (str. 65). Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod.

Velmans, T. (1977). La peinture murale byzantine à la fin de Moyen âge I. Paris: Klincksieck – Collection. Bibliothèque des „cahiers archéologiques”.

Published
2026/03/29
Section
Review Paper