„Префињене” заповести, дипломе „отменог стила” и „уметничка” писма на османском турском језику: између „инша” правила писања и дипломатичких и палеографских одлика

Sažetak

Османска држава је више векова неговала традицију имплементације исламског закона – шеријата и закона владајућег султана – кануна третирајући ислам као званичну религију Царства. Акти различите врсте при централној и локалној администрацији Османског царства, који су се ослањали на законску регулативу, подразумевали су одређену структуру. Истовремено, различити рукописи неговали су и „инша” правила за писање која су се развила управо из рада канцеларија османског државног апарата, а при управној, извршној и судској власти. Структура аката и рукописа, као својеврсних писама, пружа нам данас податке који су од користи различитим наукама и научним дисциплинама, те њиховим делатницима. Као таква, структура се изучава у оквиру османске дипломатике, али и палеографије, те је наша идеја да, представљајући садржај структуре списа, укажемо на њихов вишеструк значај осврнувши се и на зачетак похрањивања. У раду је примењен интердисциплинаран приступ теми уз коришћење извора српске и османске провенијенције и релевантне литературе.