Борба против куге у Кнежевини Србији 1836–1838

Vesna O.  Milojević

doi:10.5937/zrffp56-63154

Vesna O. Milojević Институт за српску културу Приштина – Лепосавић https://orcid.org/0009-0002-9114-7587

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-63154

Ključne reči: Кнежевина Србија, кнез Милош, епидемија куге, карантини, санитарни кордон

Sažetak

Рад приказује здравствене прилике током епидемије куге која се појавила у Османском царству 1836. године, а која је наредне, 1837. године, преко Алексиначког карантина продрла у Кнежевину Србију, чиме су биле угрожене и границе Аустријског царства и остатка Европе. Из карантина се куга најпре проширила у Јагодину и околна села, а затим и у ваљевски округ, као и у села Брежђе и Осеченицу. Кнез Милош је током епидемије показао велику спретност у координацији читавог државночиновничког апарата ради примене прописаних санитарних мера против куге, које су на терену у зараженим подручјима одговорно и успешно спровођене уз помоћ локалних власти. Кнежевина Србија успела је да низом мера и карантина успостави санитарни кордон, а применом строгих санитарних мера локализовано је и спречено даље ширење епидемије куге, од које је укупно преминуло 230 становника.

Reference

Вујић, Ј. (1967). Епидемија куге у Брежђу и Осеченици 1837. године. Гласник Историјског архива у Ваљеву, 2–3, 83–169.

Гавриловић, М. (1912). Милош Обреновић, књ. III. Београд: Штампарија Давидовић.

Дедић, Д. (2020). Куга у Јагодини 1837. Јагодина: Историјски архив Јагодина.

Ђорђевић, Т. (1938). Медицинске прилике у Србији. Београд: Просвета.

Илић, Т. (1971). Санитетски кордон Хабзбуршке монархије поред државне границе према Османлијској царевини. У: Н. Гвозденовић (ур.), 700 година медицине у Срба (стр. 318–335). Београд: Српска академија наука и уметности.

Илић, Ж. (2022). Разграничење Кнежевине Србије и Османског царства 1830–1834. Историјски часопис, LXXI, 283–330. https://doi.org/10.34298/IC2271283I

Јагодић, М. (2021). Погранична санитарна заштита у Србији средином 19. века. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 25–40). Београд: Филозофски факултет.

Карамијалковић, Н. (2018). Херман Август Мајнерт. Крагујевац: Удружење „Чеси Шумадије”.

Линденмајер, Е. (2022). Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту. Београд: Српско лекарско друштво.

Љушић, Р. (1986). Кнежевина Србија (1830–1839). Београд: Српска академија наука и уметности.

Милојевић, В. (2023). Српски санитарни кордон према Аустрији и Турској (1836–1842) (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Косовска Митровица.

Милојевић, В. (2024). Пренос поште за време прве владавине кнеза Милоша. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LIV (2), 229–245. https://doi.org/10.5937/zrffp54-50598

Михаиловић, В. (1937). Борба против куге у Србији пре сто година. Београд: Централни хигијенски завод.

Михаиловић, В. (1951). Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860. Београд: Српска академија наука.

Петковић, С. (1971). Карантини у Србији за доба кнеза Милоша. У: Н. Гвозденовић (ур.), 700 година медицине у Срба (стр. 355–365). Београд: Српска академија наука и уметности.

Петровић, М. (1897). Финансије и установе обновљене Србије до 1842, књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.

Поповић, Р. (2012). Аврам Петронијевић. Београд: Фреска.

Поповић, Р. (2016). Букурешки мир, кнез Милош и аутономија Србије. У: Р. Поповић (ур.), Српска револуција и обнова државности Србије: двеста година од Другог устанка (стр. 111–129). Београд–Чачак: Историјски институт Београд – Међуопштински историјски архив Чачак.

Радовић, Д. (2021). Карло Пацек и његов допринос развоју здравствене заштите у Кнежевини Србији 1833–1842. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 25–40). Београд: Филозофски факултет.

Савић, А. (2021). Карантини у Кнежевини Србији. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 41–55). Београд: Филозофски факултет.

Стојанчевић, В. (1952). Кнез Милош и заштита српске границе за време куге у Турској 1836–1838. Историјски гласник, 1–4, 61–85.

Стојанчевић, В. (1961). Административно и војно-полицајно уређење српско-турске границе за време прве владе кнеза Милоша. Историјски гласник, 3–4, 29–44.

Стојанчевић, В. (1995). Из историје Србије Другог устанка и кнез Милошеве владе 1815–1839. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Шешум, У. (2021). Епидемије куге, колере и тифуса 1707–1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 11–24). Београд: Филозофски факултет.

Divljanović, D. (1962). O pojavi i suzbijanju kuge u okrugu valjevskom, 1837. godine. Acta historica medicinae, pharmaciae, veterinae, MCMLXII (1), 89–101.

Jeremić, R. (1937). Medicinske prilike u Zemunu 1750–1900. Beograd: Centralni higijenski zavod.

Protić, M. i Pavlović, B. (1971). Udeo dr Karla Nađa u suzbijanju kuge u Srbiji 1837. godine. Acta historica medicinae, pharmaciae, veterinae, MCMLXXI (1–2), 157–164.