The Fight Against the Plague in the Principality of Serbia, 1836–1838
Abstract
The paper examines the health conditions during the plague epidemic that broke out in the Ottoman Empire in 1836 and, in the following year, reached the Principality of Serbia through the Aleksinac quarantine station, thereby threatening the borders of the Austrian Empire and the rest of Europe. From the quarantine, the disease first spread to Jagodina and the surrounding villages and subsequently reached the Valjevo District, including the villages of Brežđe and Osečina. During the epidemic, Prince Miloš demonstrated considerable skill in coordinating the entire civil administration to ensure the implementation of prescribed anti-plague measures. These measures were carried out responsibly and effectively in the affected areas with the assistance of local authorities. Through the establishment of a sanitary cordon, a network of quarantines, and the enforcement of strict sanitary regulations, the Principality of Serbia succeeded in containing the epidemic and preventing its further spread. In total, the plague claimed 230 lives.
References
Вујић, Ј. (1967). Епидемија куге у Брежђу и Осеченици 1837. године. Гласник Историјског архива у Ваљеву, 2–3, 83–169.
Гавриловић, М. (1912). Милош Обреновић, књ. III. Београд: Штампарија Давидовић.
Дедић, Д. (2020). Куга у Јагодини 1837. Јагодина: Историјски архив Јагодина.
Ђорђевић, Т. (1938). Медицинске прилике у Србији. Београд: Просвета.
Илић, Т. (1971). Санитетски кордон Хабзбуршке монархије поред државне границе према Османлијској царевини. У: Н. Гвозденовић (ур.), 700 година медицине у Срба (стр. 318–335). Београд: Српска академија наука и уметности.
Илић, Ж. (2022). Разграничење Кнежевине Србије и Османског царства 1830–1834. Историјски часопис, LXXI, 283–330. https://doi.org/10.34298/IC2271283I
Јагодић, М. (2021). Погранична санитарна заштита у Србији средином 19. века. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 25–40). Београд: Филозофски факултет.
Карамијалковић, Н. (2018). Херман Август Мајнерт. Крагујевац: Удружење „Чеси Шумадије”.
Линденмајер, Е. (2022). Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту. Београд: Српско лекарско друштво.
Љушић, Р. (1986). Кнежевина Србија (1830–1839). Београд: Српска академија наука и уметности.
Милојевић, В. (2023). Српски санитарни кордон према Аустрији и Турској (1836–1842) (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Косовска Митровица.
Милојевић, В. (2024). Пренос поште за време прве владавине кнеза Милоша. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LIV (2), 229–245. https://doi.org/10.5937/zrffp54-50598
Михаиловић, В. (1937). Борба против куге у Србији пре сто година. Београд: Централни хигијенски завод.
Михаиловић, В. (1951). Из историје санитета у обновљеној Србији од 1804–1860. Београд: Српска академија наука.
Петковић, С. (1971). Карантини у Србији за доба кнеза Милоша. У: Н. Гвозденовић (ур.), 700 година медицине у Срба (стр. 355–365). Београд: Српска академија наука и уметности.
Петровић, М. (1897). Финансије и установе обновљене Србије до 1842, књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Поповић, Р. (2012). Аврам Петронијевић. Београд: Фреска.
Поповић, Р. (2016). Букурешки мир, кнез Милош и аутономија Србије. У: Р. Поповић (ур.), Српска револуција и обнова државности Србије: двеста година од Другог устанка (стр. 111–129). Београд–Чачак: Историјски институт Београд – Међуопштински историјски архив Чачак.
Радовић, Д. (2021). Карло Пацек и његов допринос развоју здравствене заштите у Кнежевини Србији 1833–1842. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 25–40). Београд: Филозофски факултет.
Савић, А. (2021). Карантини у Кнежевини Србији. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 41–55). Београд: Филозофски факултет.
Стојанчевић, В. (1952). Кнез Милош и заштита српске границе за време куге у Турској 1836–1838. Историјски гласник, 1–4, 61–85.
Стојанчевић, В. (1961). Административно и војно-полицајно уређење српско-турске границе за време прве владе кнеза Милоша. Историјски гласник, 3–4, 29–44.
Стојанчевић, В. (1995). Из историје Србије Другог устанка и кнез Милошеве владе 1815–1839. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Шешум, У. (2021). Епидемије куге, колере и тифуса 1707–1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе. У: С. Рајић (ур.), Сузбијање епидемија у нововековној Србији: институционални оквири и практични домети (стр. 11–24). Београд: Филозофски факултет.
Divljanović, D. (1962). O pojavi i suzbijanju kuge u okrugu valjevskom, 1837. godine. Acta historica medicinae, pharmaciae, veterinae, MCMLXII (1), 89–101.
Jeremić, R. (1937). Medicinske prilike u Zemunu 1750–1900. Beograd: Centralni higijenski zavod.
Protić, M. i Pavlović, B. (1971). Udeo dr Karla Nađa u suzbijanju kuge u Srbiji 1837. godine. Acta historica medicinae, pharmaciae, veterinae, MCMLXXI (1–2), 157–164.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: