Хипербореја и хетерономија – pro et contra („Личносна” поетика Бранислава Матића)

Marija S.  Jeftimijević Mihajlović

doi:10.5937/zrffp56-64137

Marija S. Jeftimijević Mihajlović Institut za srpsku kulturu Priština – Leposavić https://orcid.org/0000-0001-9036-6185

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-64137

Ključne reči: Бранислав Матић, Хиперборејски летопис, хипербореја, хетерономија, Песник, Бела Хамваш, древна баштина, Личност

Sažetak

Као доследан настављач учења мађарског мислиоца и мудраца Беле Хамваша, на чијим је основама разумевања важности повратка древној (духовној) баштини човечанства, изградио поетскo-филозофски систем (оличен у начелу да се „одухови природа и обожи човек”), Матић – према узору на свог духовног учитеља – међу сакралним посвећеницима (Краљ, Свештеник, Пророк, Ратник, Уметник, Судија), посебно издваја Песника (Poeta sacer), посвећеника који на себе преузима универзалну људску судбину и чији је задатак да сведочи и обнавља савез са божанским. И за песника, као и за његовог духовног учитеља, баштина је фундамент бивства, ненарушива веза између човека и трансцендентног света. То је тзв. Свето знање, знање о Логосу, које се не стиче нагомилавањем података, већ увидима о једнакости човековог бића са божанском природом. Али, Матић је и настављач традиције настасијевићевског типа која се може именовати као религијска филозофичност. Супротстављајући хиперборејску природу Песника хетерономији модерног материјалистичког варварства, Матићева поезија истовремено афирмише принцип Личности која се у општој унификацији вредности, дехуманизацији и дехристијанизацији света, све више губи.

Reference

Аћимовић Ивков, М. (2020). Читање памтивека. У: Б. Матић, Острво (стр. 117–120). Београд: Српска књижевна задруга.

Бала, М. (2007). Бела Хамваш као кризеолог. Филолошки преглед: часопис за страну филологију, XXXIV (2), 109–120.

Бечејски, М. (2008). Поезија као ’велика нарација’ у збирци Трагом плена и коментари Алека Вукадиновића. Баштина, 25, 83–106.

Витезовић, М. (2015). Још има Хиперборејаца. У: Б. Матић, Хиперборејски летопис: разабране песме (стр. 72). Београд: Центар за изучавање традиције Укронија – Хипербореја.

Глушчевић, З. (1998). Књижевност и ритуали. Београд: Српска књижевна задруга.

Зимел, Г. (2008). Шопенхауер и Ниче. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Јефтимијевић Лилић, М. (2025). Поетика сећања и повратка у праначело. Књижевне новине, двоброј септембар-октобар, 1360–1361, 20–21.

Лакићевић, Д. (2015). Бруј језика и духовности. У: Б. Матић, Хиперборејски летопис: разабране песме (стр. 73). Београд: Центар за изучавање традиције Укронија – Хипербореја.

Настасијевић, М. (1991). Есеји. Белешке. Мисли, Сабрана дела Момчила Настасијевића у редакцији Новице Петковића, књ. 4. Горњи Милановац – Београд: Дечје новине – Српска књижевна задруга.

Хамваш, Б. (1999). Хришћанство: scientia sacra II. Београд: Дерета.

Хамваш, Б. (2011). Велика ризница предака. Београд: Службени гласник.

Шушњић, Ђ. (2015). Теорије културе. Београд: Завод за уџбенике.

Kjerkegor, S. (2016). Čovek i duh. Beograd: Partenon.