Социолошко-правни аспекти пренаталне дијагностике и информисаност грађана Косовске Митровице о пренаталној дијагностици

Ana Z. Kostić; Milica M. Tomašević

doi:10.5937/zrffp56-64424

Ana Z. Kostić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Pravni fakultet https://orcid.org/0009-0005-0723-7427
Milica M. Tomašević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za sociologiju https://orcid.org/0000-0002-1153-8514

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-64424

Ključne reči: пренатална дијагностика, друштвене могућности, правна регулатива, породица, Косовска Митровица

Sažetak

За родитеље, а нарочито за мајку, медицинско особље и читаву друштвену заједницу здравље детета је најважније. С тим у вези, од највећег значаја је пратити здравствено стање труднице и плода, на време идентификовати трудноћу са високим ризиком и пружити подршку, савете и информације будућим родитељима. Пренатална дијагностика представља скуп медицинских поступака који се изводе током трудноће како би се оценили здравље и развој нерођеног детета. Овај процес је недвосмислено деликатан и комплексан аспект медицине, чије коришћење треба пажљиво размотрити уз савет медицинског тима и узимање у обзир етичких и моралних начела. У раду представљамо резултате теоријско-емпиријског истраживања о сложеном поступку пренаталне дијагностике, појединачним методама које се у оквиру њега користе са циљем да се роди здраво и за живот способно дете, као и процесу одлучивања родитеља о исходу трудноће када су дијагностиковане аномалије фетуса. Намера је и да се прикаже сложеност процеса одлучивања будућих родитеља о исходу трудноће у ситуацији пренаталног дијагностиковања аномалија фетуса. Предмет овог истраживања је информисаност грађана о процедурама у вези са пренаталном дијагностиком у Клиничко-болничком центру Косовска Митровица, у коме је примењен метод анкетирања. Нестандардизованим упитником конструисаним за потребе истраживања анкетирано је укупно 107 испитаника, грађана Косовске Митровице. Теоријским прегледом научне литературе анализиране су доступне методе и поступци, друштвене могућности и услови, друштвена свест о значају пренаталне дијагностике, мере са циљем унапређења стандарда, и то како би труднице и деца, али и породична група у целини поседовали боље услове и друштвени третман. Полазна хипотеза била је да грађани Косовске Митровице нису у довољној мери информисани о пренаталној дијагностици.

Reference

Вучковић, М. (2017). Грађанскоправна одговорност за нежељени живот. Зборник радова Правног факултета у Нишу, 76, 479–494. https://doi.org/10.5937/zrpfni1776479V?utm_source=copilot.com

Живановић, Д. (n.d.). Пренатална дијагностика: основна знања за медицинске сестре и здравствене техничаре. https://www.opuz.rs/fajlovi/kme/pdf/Prenatalna_dijagnostika.pdf

Јовић-Прлаиновић, O. (2017). Биолошки основи родитељства – право и стварност. Косовска Митровица: Правни факултет.

Караникић-Мирић, M. (2016). Штета услед нежељеног рођења и нежељеног живота – осврт на Зојин закон. Анали Правног факултета у Београду, 64 (1), 105–131. https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1601105K?utm_source=copilot.com

Нинковић, Р., Шљапић, Н. и Шљапић, Н. (1991). Патофизиологија трудноће. Београд: Научна књига.

Павловић, С., Угрин, М. и Стојиљковић Петровић, М. (2013). Молекуларно-генетички маркери у дијагностици моногенских обољења у Србији. У: Р. Богдановић и Н. Радуловић (ур.), XVI Семинар Педијатријске школе Србије: зборник предавања (стр. 35–39). Београд: Удружење педијатара Србије.

Плећаш, Д., Станимировић, Б., Станковић, А., Васиљевић, М. и Шуловић, В. (2006). Гинекологија и акушерство: уџбеник за студенте медицине. Београд: Медицински факултет.

Радишић, Ј. (2008). Медицинско право (2. прерађено и допуњено издање). Београд: Номос.

Радуловић, С. (2023). Пристанак пацијента – правни значај. Косовска Митровица: Правни факултет Универзитета у Приштини.

Сјеничић, М. (2009). Пристанак пацијента на меру лечења. Зборник Матице српске за друштвене науке, 129, 45–60. https://doiserbia.nb.rs/img/doi/0352-5732/2009/0352-57320929045S.pdf

Begić, M. A. i Turi, A. (2018). Prenatalna dijagnostika i moralne implikacije. Obnovljeni život, 73 (2), 239–251. https://doi.org/10.31337/oz.73.2.7

Cruz-Lemini, M., Parra-Saavedra, M., Borobio, M., Bennasar, M., Gonce, A., Martinez, J., & Borrell, A. (2014). How to perform an amniocentesis. Ultrasound in Obstetrics & Gynecology, 44(6), 727–731. https://doi.org/10.1002/uog.14680

Cvijetić, M. (2016). Dileme roditelja i donošenje odluke o ishodu trudnoće nakon prenatalno dijagnostikovanih anomalija fetusa. Psihološka istraživanja, 19 (1), 83–105. https://doi.org/10.5937/PsIstra1601083C

Hill, M., Barrett, A., Choolani, M., Lewis, C., Fisher, J., & Chitty, L. S. (2017). Has noninvasive prenatal testing impacted termination of pregnancy and live birth rates of infants with Down syndrome? Prenatal Diagnosis, 37(13), 1281–1290. https://doi.org/10.1002/pd.5182

Jurić, A. (2017). Antenatalna dijagnostika i rad primalje u trudničkoj ambulanti (odbranjena doktorska disertacija). Sveučilište u Splitu, Split.

Kanjevac, T. (2022). Razvojne anomalije orofacijalnog sistema i zuba – uticaji u trudnoći i moguće mere prevencije. U: Z. Mandinić (ur.), Zbornik referata i radova XXXV, XXXVI i XXXVII Simpozijuma zdravstvenog vaspitanja u stomatologiji (str. 10–17). Beograd: Stomatološki fakultet.

Kolarski, M., Krstić, A., Nikić, S., Joksić, G., Umićević, G., Fatusić, Z., Jovanović Privrodski, J., & Petrović, Z. (2009). Genetic health and prenatal diagnostics in clinical center Brcko District. Medicinski arhiv, 63 (2), 64–66.

Lončar, D. i Lončar, S. (2008). Prenatalna dijagnostika. Acta Medica Medianae, 47 (2), 58–66.

Mandić, V., Miković, Ž., Filimonović, D., Đukić, M., Vasiljević, M. i Bogavac, M. (2004). Neinvazivna dijagnostika fetalne anemije kod RH-aloimunizacije primenom kolor-doplera. Medicinski pregled, 58 (5–6), 275–278. https://doi.org/10.2298/MPNS0506275M

Mihajlović, Lj., Mihajlović, N. K. i Stanković, Ž. (2002). Principi kliničke genetike i genetičko savetovanje. Acta Medica Medianae, 41 (6), 69–78.

Mitović, T., Najdanović Mandić, V. i Aleksić, A. (2016). Perinatalni mortalitet zaječarskog porodilišta u 2015. godini. Timočki medicinski glasnik, 41 (3), 229–236. https://doi.org/10.5937/tmg1603229M

Mujović Zornić, H. (2016). Prava pacijenata u kontekstu retkih bolesti i jednakosti u pristupu. U: M. Sjeničić i M. Milenković (ur.), Društveni i pravni položaj osoba sa retkim bolestima i njihovih porodica u Srbiji (str. 51–94). Beograd: Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije (SUPRAM) – Institut društvenih nauka.

Nakić Radoš, S., Tadinac, M. i Herman, R. (2015). Razvoj i validacija ljestvice zabrinutosti u trudnoći. Klinička psihologija, 8 (2), 151–166.

National Coalition for Health Professional Education in Genetics (NCHPEG) & National Society of Genetic Counselors (NSGC). (2012). Non-Invasive Prenatal Testing (NIPT) Factsheet. https://www.ohsu.edu/sites/default/files/2019-06/Non-Invasive-Prenatal-Testing-FACTSHEET_1.pdf

Nicolaides, K. H. (2004). The 1–13+6 Weeks Scan. London: Fetal Medicine Foundation.

Serapinas, D., & Narbekovas, A. (2023). Bioethics and informed consent in prenatal diagnostics. The Person and the Challenges, 13(1), 97–113. https://doi.org/10.15633/pch.13107

Skotko, B. G., Levine, S. P., & Goldstein, R. (2011). Self-perceptions from people with Down syndrome. American Journal of Medical Genetics: Part A, 155(10), 2360–2369. https://doi.org/10.1002/ajmg.a.34235

Turza, K. (2009). Medicina i društvo. Uvod u medicinsku etiku. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu – CIBID.

Wagner, Ј. (2010). Suvremene metode prenatalne dijagnostike. Medicinski vjesnik, 42 (1–2), 37–48.