Sociological–Legal Aspects of Prenatal Diagnostics and the Awareness of Citizens of Kosovska Mitrovica about Prenatal Diagnostics
Abstract
For parents, and especially for mothers, as well as for medical staff and the wider social community, the health of the child is of paramount importance. Accordingly, it is essential to monitor the health of the pregnant woman and the fetus, to identify high-risk pregnancies in a timely manner, and to provide support, counseling, and information to future parents. Prenatal diagnostics comprise a set of medical procedures performed during pregnancy in order to assess the health and development of the unborn child. This process is undoubtedly a delicate and complex aspect of medicine, the use of which should be carefully considered in consultation with the medical team and with due regard to ethical and moral principles.
This paper presents the results of both theoretical and empirical research on the complex procedure of prenatal diagnostics, the individual methods employed within it, and their aim of ensuring the birth of a healthy and viable child. Particular attention is given to the decision-making process of parents when fetal anomalies are diagnosed. The intention is to highlight the complexity of parental decision-making regarding pregnancy outcomes in such situations.
Citizens’ awareness of the procedures at the Clinical and Hospital Center of Kosovska Mitrovica was the subject of empirical investigation. The survey method was applied, involving 107 respondents, citizens of Kosovska Mitrovica, who completed a non-standardized questionnaire constructed for the purposes of this research. The theoretical review of the scientific literature analyzed available methods and procedures, social opportunities and conditions, public awareness of the importance of prenatal diagnostics, and measures aimed at improving standards, all with the goal of providing better conditions and social treatment for pregnant women, children, and families as a whole. The initial hypothesis was that citizens of Kosovska Mitrovica are not sufficiently informed about prenatal diagnostics.
References
Вучковић, М. (2017). Грађанскоправна одговорност за нежељени живот. Зборник радова Правног факултета у Нишу, 76, 479–494. https://doi.org/10.5937/zrpfni1776479V?utm_source=copilot.com
Живановић, Д. (n.d.). Пренатална дијагностика: основна знања за медицинске сестре и здравствене техничаре. https://www.opuz.rs/fajlovi/kme/pdf/Prenatalna_dijagnostika.pdf
Јовић-Прлаиновић, O. (2017). Биолошки основи родитељства – право и стварност. Косовска Митровица: Правни факултет.
Караникић-Мирић, M. (2016). Штета услед нежељеног рођења и нежељеног живота – осврт на Зојин закон. Анали Правног факултета у Београду, 64 (1), 105–131. https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1601105K?utm_source=copilot.com
Нинковић, Р., Шљапић, Н. и Шљапић, Н. (1991). Патофизиологија трудноће. Београд: Научна књига.
Павловић, С., Угрин, М. и Стојиљковић Петровић, М. (2013). Молекуларно-генетички маркери у дијагностици моногенских обољења у Србији. У: Р. Богдановић и Н. Радуловић (ур.), XVI Семинар Педијатријске школе Србије: зборник предавања (стр. 35–39). Београд: Удружење педијатара Србије.
Плећаш, Д., Станимировић, Б., Станковић, А., Васиљевић, М. и Шуловић, В. (2006). Гинекологија и акушерство: уџбеник за студенте медицине. Београд: Медицински факултет.
Радишић, Ј. (2008). Медицинско право (2. прерађено и допуњено издање). Београд: Номос.
Радуловић, С. (2023). Пристанак пацијента – правни значај. Косовска Митровица: Правни факултет Универзитета у Приштини.
Сјеничић, М. (2009). Пристанак пацијента на меру лечења. Зборник Матице српске за друштвене науке, 129, 45–60. https://doiserbia.nb.rs/img/doi/0352-5732/2009/0352-57320929045S.pdf
Begić, M. A. i Turi, A. (2018). Prenatalna dijagnostika i moralne implikacije. Obnovljeni život, 73 (2), 239–251. https://doi.org/10.31337/oz.73.2.7
Cruz-Lemini, M., Parra-Saavedra, M., Borobio, M., Bennasar, M., Gonce, A., Martinez, J., & Borrell, A. (2014). How to perform an amniocentesis. Ultrasound in Obstetrics & Gynecology, 44(6), 727–731. https://doi.org/10.1002/uog.14680
Cvijetić, M. (2016). Dileme roditelja i donošenje odluke o ishodu trudnoće nakon prenatalno dijagnostikovanih anomalija fetusa. Psihološka istraživanja, 19 (1), 83–105. https://doi.org/10.5937/PsIstra1601083C
Hill, M., Barrett, A., Choolani, M., Lewis, C., Fisher, J., & Chitty, L. S. (2017). Has noninvasive prenatal testing impacted termination of pregnancy and live birth rates of infants with Down syndrome? Prenatal Diagnosis, 37(13), 1281–1290. https://doi.org/10.1002/pd.5182
Jurić, A. (2017). Antenatalna dijagnostika i rad primalje u trudničkoj ambulanti (odbranjena doktorska disertacija). Sveučilište u Splitu, Split.
Kanjevac, T. (2022). Razvojne anomalije orofacijalnog sistema i zuba – uticaji u trudnoći i moguće mere prevencije. U: Z. Mandinić (ur.), Zbornik referata i radova XXXV, XXXVI i XXXVII Simpozijuma zdravstvenog vaspitanja u stomatologiji (str. 10–17). Beograd: Stomatološki fakultet.
Kolarski, M., Krstić, A., Nikić, S., Joksić, G., Umićević, G., Fatusić, Z., Jovanović Privrodski, J., & Petrović, Z. (2009). Genetic health and prenatal diagnostics in clinical center Brcko District. Medicinski arhiv, 63 (2), 64–66.
Lončar, D. i Lončar, S. (2008). Prenatalna dijagnostika. Acta Medica Medianae, 47 (2), 58–66.
Mandić, V., Miković, Ž., Filimonović, D., Đukić, M., Vasiljević, M. i Bogavac, M. (2004). Neinvazivna dijagnostika fetalne anemije kod RH-aloimunizacije primenom kolor-doplera. Medicinski pregled, 58 (5–6), 275–278. https://doi.org/10.2298/MPNS0506275M
Mihajlović, Lj., Mihajlović, N. K. i Stanković, Ž. (2002). Principi kliničke genetike i genetičko savetovanje. Acta Medica Medianae, 41 (6), 69–78.
Mitović, T., Najdanović Mandić, V. i Aleksić, A. (2016). Perinatalni mortalitet zaječarskog porodilišta u 2015. godini. Timočki medicinski glasnik, 41 (3), 229–236. https://doi.org/10.5937/tmg1603229M
Mujović Zornić, H. (2016). Prava pacijenata u kontekstu retkih bolesti i jednakosti u pristupu. U: M. Sjeničić i M. Milenković (ur.), Društveni i pravni položaj osoba sa retkim bolestima i njihovih porodica u Srbiji (str. 51–94). Beograd: Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije (SUPRAM) – Institut društvenih nauka.
Nakić Radoš, S., Tadinac, M. i Herman, R. (2015). Razvoj i validacija ljestvice zabrinutosti u trudnoći. Klinička psihologija, 8 (2), 151–166.
National Coalition for Health Professional Education in Genetics (NCHPEG) & National Society of Genetic Counselors (NSGC). (2012). Non-Invasive Prenatal Testing (NIPT) Factsheet. https://www.ohsu.edu/sites/default/files/2019-06/Non-Invasive-Prenatal-Testing-FACTSHEET_1.pdf
Nicolaides, K. H. (2004). The 1–13+6 Weeks Scan. London: Fetal Medicine Foundation.
Serapinas, D., & Narbekovas, A. (2023). Bioethics and informed consent in prenatal diagnostics. The Person and the Challenges, 13(1), 97–113. https://doi.org/10.15633/pch.13107
Skotko, B. G., Levine, S. P., & Goldstein, R. (2011). Self-perceptions from people with Down syndrome. American Journal of Medical Genetics: Part A, 155(10), 2360–2369. https://doi.org/10.1002/ajmg.a.34235
Turza, K. (2009). Medicina i društvo. Uvod u medicinsku etiku. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu – CIBID.
Wagner, Ј. (2010). Suvremene metode prenatalne dijagnostike. Medicinski vjesnik, 42 (1–2), 37–48.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: