Уметничко стваралаштво као (не)остварени домет националног израза Срба уочи почетка Првог светског рата

Saša M. Marković; Mihael T. Antolović

doi:10.5937/zrffp44-6449

Saša M. Marković Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru
Mihael T. Antolović Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-6449

Ključne reči: nation||, ||нација, identity||, ||идентитет, culture||, ||култура, Balkan wars||, ||Балкански ратови, Serbs||, ||Срби,

Sažetak

Намера нам је да у раду представимо догађај који је, услед последичне актуелности, остао у сенци атентата у Сарајеву на Видовдан 1914. године. Наиме, почетком јуна 1914. године у Сомбору у новој згради Српског певачког друштва је организована тродневна смотра српских хорова. За остварење овог јединственог културно-уметничког подвига побринуло се преко хиљаду учесника који су дошли из бројних урбаних средишта Срба како у Аустро-Угарској монархији тако и у Краљевини Србији. Била је ово својеврсна представа снажне утемељености националне идеје на културним и уметничким вредностима. Мотив за организацију сусрета хорова налазио се у потреби очувања идентитета кроз израз заједништва српског народа у препознатим уметничким дометима хорског певања. У оновременој атмосфери доминације политичког израза националне идеје, овај догађај иако стваралачки изазован до одустајања, организационо захтеван и злурадима неизводљив, оставио је печат чији запис безразложно бледи у времену а испуштен је у историјском памћењу и недовољно истражен у историографском контексту. Део српске интелигенције сматрао је да упоредо са војно-политичком експресијом националне идеје, њена афирмација мора подједнако да буде заступљена и у уметничком стваралаштву. На тај начин лик националног посвећеног револуционара могао је буде оплемењен најширим аутентичним културним подвигом који је његовом импулсивном карактеру понудио одговоран и уравнотежен патриотизам и родољубље. Испољен Аустро-Угарски имепријализам, упркос намере да се званично заташка, наметнуо је концепт одлучне борбе и непоколебљивог српског борца. Војно-политичка победа остварена током рата 1914-1918. била је значајна. Њене жртве су обавезале кораке у будућности, а вредности су, након конфликта, требале да постану угаони темељи нове државе и уједно највећа препрека политиканству и злоупотребама.

Reference

Бисенић, Д. (2010). „Ерик Хобсбаум: крај доба револуција и глобалних ратова”. Историја 20. века, 3, 181-186.

Васић, А. (2005). Српски књижевни гласник и национална уметничка музика. Нови Сад.

Гелнер, Е. (1997). Нације и национализам. Нови Сад.

Голубовић, З. (2007). Антопологија. Београд: Службени гласник.

Ђурић, М. (2009). „Утопија измене света, мит, наука, идеологија”. У: Службени гласник, сабрани списи. Београд: Службени гласник. књига 6.

Екмеџић, М. (1989). Стварање Југославије 1790–1918. Београд: Просвета.

Живојиновић, Д. (2009). „Краљ Петар I Карађорђевић”. У: У отаџбини. Београд: Завод за уџбенике. књига 3.

Кириловић, Д. (1935). Помађаривање у бившој Угарској. Нови Сад.

Ковачевић, Ј. (2001). Руске теме у Српском књижевном гласнику (1901–1914), Чачак.

Ковић, М. (2003). Западноевропске политичке идеје у „Српском књижевном гласнику”: 1901-1914. Београд.

Коњовић, П. (1914). Летопис Матице српске, 3.

Кљајић, Л. (1992). Петар Коњовић, сећања, записи и писма. Нови Сад.

Ђорђевић Јовановић, Ј. (2003). „Неохеленска књижевност у Српском књижевном гласнику”. У: Сто година Српског књижевног гласника. Нови Сад.

Ђорђевић, М. (1979). Српска нација у грађанском друштву од краја 18 до почетка 20 века. Београд: Марксистички центар ЦК СК Србије.

Јаси, О. (1914). Народносно питање и будућност Угарске. Суботица: Тискара Хунгарија.

Јаси, О. (1912). Узроци и последице кризе у Угарској. Велика Кикинда: Штампарија Стеве Миленковића.

Јовановић, С. (2013). Моји Савременици. Београд: Беокњига.

Искендров, П.А. (2012). «Распад Австро-Венгрии:боснийски фактор, Народы Габсбурсгской монархии в 1914-1920 гг.: от национальных движений к созданию национальных государств». У: Центральноевропейские исследования. (стр. 405–417). Москва: Институт славяноведения Российской академии наук. выпуск 6, том 1.

Макарић, Р. и Васиљевић, С. (1978). Двеста година образовања учитеља у Сомбору 1778–1978. Сомбор.

Марковић, С. (2011). Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића. Сомбор: Педагошки факултет у Сомбору.

Марковић, С. и Бесермењи, С. (2011). „Културни национализам у политичкој мисли код Срба почетком 20. века”. Српска политичка мисао, 4, 377–394.

Марковић, С. (2010). „Сомборски лист Нови Србин у трагању за културним обрасцем у националној идеји”. У: Зборник радова Античка култура, европско и српско наслеђе. Београд: Друштво за Античке студије Србије, Институт за теолошка истраживања.

Марковић, С. (2012). „Политиканство или пролегомена демократске странке код војвођанских Срба Аустро-Угарске монархије”. Истраживања, 23, 415–432.

Марковић, С. (2013). „Портрет српског војника у ратним дописима за Србе из Војводине 1912”. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 43(1), 389–410.

Микавица, Д. (2007). Михајло Полит. Десанчић. Нови Сад: Стилос.

Милисавац, Ж. (2000). Историја Матице српске 1880–1918 (књ. III). Нови Сад: Матица српска.

Митровић, А. (1984). Србија у Првом светском рату. Београд.

Митровић, А. (2008). Култура и историја. Београд: Архипелаг.

Митровић, А. (2011). Продор на Балкан и Србија 1908–1918. Београд: Завод за уџбенике.

Момбауер, А. (2013). Узроци Првог светског рата. Београд: Клио.

Остојић, Т. (1902). „Извештај референта Редакцијског одбора”. У: Конференција у Матици српској о ќњигама за народ. Нови Сад.

Остојић, Т. (1914). „Наша певачка друштва и народно просвећивање”. Летопис Матице српске, свеска 3.

Палавестра, П. (1992). „Идеологија и мисија књижевних часописа: пример ’Босанске виле’ и ’Српског књижевног гласника’. У: С. Пековић и В. Матовић (ур.), Традиционално и модерно у српским часописима (1895–1914). Нови Сад: Матица српска.

Палавестра, П. (2013). Историја модерне српске књижевности. Београд: Службени гласник.

Петровић, В. (1954). Времена и догађаји. Нови Сад: Матица српска.

Попов, Ч. (2007). Велика Србија, стварност и мит. Сремски Карловци, Нови Сад.

Поповић, Б. (1977). Критички радови Богдана Поповића. Нови Сад: Матица српска.

Продановић, П. (2003). Сомбор у прохујалом времену, од Зомбара до Сомбора. Нови Сад: Прометеj.

Раденић, А. (1994). „Борба за политичка права у Јужној Угарској”. У: Историја српског народа. Београд: Српска књижевна задруга. књига VI–1.

Радојевић, М. и Димић, Љ. (2014). Србија у Великом рату 1914–1918. Београд: Српска књижевна задруга.

Ракић, Л. (1990). „Одјек првог балканског рата у Војводини”. Зборник Матице српске за историју, 42, 39-56.

Секулић, И. (1903). „Културни национализам”. Нови Србин, јануар-јуни.

Скерлић, Ј. (1977). „Уништење естетике и демократизација уметности”. У: Критички радови Јована Скерлића. Нови Сад.

Танасковић, Д. (2011). Неоосманизам, повратак Турске на Балкан. Београд: Службени гласник.

Тутњевић, С. и Недић, М. (ур.) (2003). Сто година Српског књижевног гласника. Нови Сад: Матица српска.

Herwig, H.H. (2014). The First World War Germany and Austria-Hungary 1914-1918. New York: Bloomsbury Academic.

Хобсбаум, Е. (2005). Интересантна времена. Један живот у двадесетом веку. Подгорица.

Цветичанин, В. (2006). Француска књижевност у Српском књижевном гласнику. Ниш.

Цвијић, Ј. (1907). О националном раду. Београд.

Цвијић, Ј. (1908). Анексија Босне и Херцеговине и српски проблем. Београд.

Чубриловић, В. (1958). Историја политичке мисли у Србији 19. века. Београд: Просвета.