Artistic creativity as (un) realized range of national expression of Serbs on the eve of the First World War
Abstract
The success of the Kingdom of Serbia in the Balkan Wars 1912-1913. Not brought political stability to the country. On the contrary, certain military circles, encouraged by the success of the war felt that the time had come to national political issue resolved without hesitation. This situation has caused the election crisis in Serbia early in 1914. The Austro-Hungarian Empire Serbs were subjected to ethnic discrimination, especially since in 1912. Their conservation identity amounted to a cultural activity. It was negligible way of presenting their national feelings. On the contrary. Shortly before his assassination in Sarajevo on 28 June, 1914. Was a meeting of many Serbian choral societies in Sombor. At this event, attended by over 1000 participants who sang folk and patriotic songs. About this event could be heard in all the places where he lived for the Serbian people.
References
Бисенић, Д. (2010). „Ерик Хобсбаум: крај доба револуција и глобалних ратова”. Историја 20. века, 3, 181-186.
Васић, А. (2005). Српски књижевни гласник и национална уметничка музика. Нови Сад.
Гелнер, Е. (1997). Нације и национализам. Нови Сад.
Голубовић, З. (2007). Антопологија. Београд: Службени гласник.
Ђурић, М. (2009). „Утопија измене света, мит, наука, идеологија”. У: Службени гласник, сабрани списи. Београд: Службени гласник. књига 6.
Екмеџић, М. (1989). Стварање Југославије 1790–1918. Београд: Просвета.
Живојиновић, Д. (2009). „Краљ Петар I Карађорђевић”. У: У отаџбини. Београд: Завод за уџбенике. књига 3.
Кириловић, Д. (1935). Помађаривање у бившој Угарској. Нови Сад.
Ковачевић, Ј. (2001). Руске теме у Српском књижевном гласнику (1901–1914), Чачак.
Ковић, М. (2003). Западноевропске политичке идеје у „Српском књижевном гласнику”: 1901-1914. Београд.
Коњовић, П. (1914). Летопис Матице српске, 3.
Кљајић, Л. (1992). Петар Коњовић, сећања, записи и писма. Нови Сад.
Ђорђевић Јовановић, Ј. (2003). „Неохеленска књижевност у Српском књижевном гласнику”. У: Сто година Српског књижевног гласника. Нови Сад.
Ђорђевић, М. (1979). Српска нација у грађанском друштву од краја 18 до почетка 20 века. Београд: Марксистички центар ЦК СК Србије.
Јаси, О. (1914). Народносно питање и будућност Угарске. Суботица: Тискара Хунгарија.
Јаси, О. (1912). Узроци и последице кризе у Угарској. Велика Кикинда: Штампарија Стеве Миленковића.
Јовановић, С. (2013). Моји Савременици. Београд: Беокњига.
Искендров, П.А. (2012). «Распад Австро-Венгрии:боснийски фактор, Народы Габсбурсгской монархии в 1914-1920 гг.: от национальных движений к созданию национальных государств». У: Центральноевропейские исследования. (стр. 405–417). Москва: Институт славяноведения Российской академии наук. выпуск 6, том 1.
Макарић, Р. и Васиљевић, С. (1978). Двеста година образовања учитеља у Сомбору 1778–1978. Сомбор.
Марковић, С. (2011). Политичка биографија Јована Јоце Лалошевића. Сомбор: Педагошки факултет у Сомбору.
Марковић, С. и Бесермењи, С. (2011). „Културни национализам у политичкој мисли код Срба почетком 20. века”. Српска политичка мисао, 4, 377–394.
Марковић, С. (2010). „Сомборски лист Нови Србин у трагању за културним обрасцем у националној идеји”. У: Зборник радова Античка култура, европско и српско наслеђе. Београд: Друштво за Античке студије Србије, Институт за теолошка истраживања.
Марковић, С. (2012). „Политиканство или пролегомена демократске странке код војвођанских Срба Аустро-Угарске монархије”. Истраживања, 23, 415–432.
Марковић, С. (2013). „Портрет српског војника у ратним дописима за Србе из Војводине 1912”. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 43(1), 389–410.
Микавица, Д. (2007). Михајло Полит. Десанчић. Нови Сад: Стилос.
Милисавац, Ж. (2000). Историја Матице српске 1880–1918 (књ. III). Нови Сад: Матица српска.
Митровић, А. (1984). Србија у Првом светском рату. Београд.
Митровић, А. (2008). Култура и историја. Београд: Архипелаг.
Митровић, А. (2011). Продор на Балкан и Србија 1908–1918. Београд: Завод за уџбенике.
Момбауер, А. (2013). Узроци Првог светског рата. Београд: Клио.
Остојић, Т. (1902). „Извештај референта Редакцијског одбора”. У: Конференција у Матици српској о ќњигама за народ. Нови Сад.
Остојић, Т. (1914). „Наша певачка друштва и народно просвећивање”. Летопис Матице српске, свеска 3.
Палавестра, П. (1992). „Идеологија и мисија књижевних часописа: пример ’Босанске виле’ и ’Српског књижевног гласника’. У: С. Пековић и В. Матовић (ур.), Традиционално и модерно у српским часописима (1895–1914). Нови Сад: Матица српска.
Палавестра, П. (2013). Историја модерне српске књижевности. Београд: Службени гласник.
Петровић, В. (1954). Времена и догађаји. Нови Сад: Матица српска.
Попов, Ч. (2007). Велика Србија, стварност и мит. Сремски Карловци, Нови Сад.
Поповић, Б. (1977). Критички радови Богдана Поповића. Нови Сад: Матица српска.
Продановић, П. (2003). Сомбор у прохујалом времену, од Зомбара до Сомбора. Нови Сад: Прометеj.
Раденић, А. (1994). „Борба за политичка права у Јужној Угарској”. У: Историја српског народа. Београд: Српска књижевна задруга. књига VI–1.
Радојевић, М. и Димић, Љ. (2014). Србија у Великом рату 1914–1918. Београд: Српска књижевна задруга.
Ракић, Л. (1990). „Одјек првог балканског рата у Војводини”. Зборник Матице српске за историју, 42, 39-56.
Секулић, И. (1903). „Културни национализам”. Нови Србин, јануар-јуни.
Скерлић, Ј. (1977). „Уништење естетике и демократизација уметности”. У: Критички радови Јована Скерлића. Нови Сад.
Танасковић, Д. (2011). Неоосманизам, повратак Турске на Балкан. Београд: Службени гласник.
Тутњевић, С. и Недић, М. (ур.) (2003). Сто година Српског књижевног гласника. Нови Сад: Матица српска.
Herwig, H.H. (2014). The First World War Germany and Austria-Hungary 1914-1918. New York: Bloomsbury Academic.
Хобсбаум, Е. (2005). Интересантна времена. Један живот у двадесетом веку. Подгорица.
Цветичанин, В. (2006). Француска књижевност у Српском књижевном гласнику. Ниш.
Цвијић, Ј. (1907). О националном раду. Београд.
Цвијић, Ј. (1908). Анексија Босне и Херцеговине и српски проблем. Београд.
Чубриловић, В. (1958). Историја политичке мисли у Србији 19. века. Београд: Просвета.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: