Разлози установљења Звечанске епископије
Sažetak
Тема рада сагледава политичке, привредне и црквене аспекта који су утицали на установљење Звечанске епископије. Развој рударства и убрзани еокономски развој Србије почетком XIV века, биће један од разлога да у контексту привредног успона, али и несигурне политичке ситуације на почетку Милутинове владавине, конституисање и преименовање нове епископије буде потреба времена у постојећим политичким околностима.
Reference
Српска академија наука и уметности (1966). Византијски извори за историју народа Југославије.
Гиљфердинг, А. (1972). Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији. Сарајево: Веселин Маслеша.
Данило Други (1988). Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Górka, О. (ур.) (1916). Anonymi descriptio Europe orientalis. Cracoviae: Academiae Litterarum.
Ковачевић, Љ. (1890). „Светостефанска хрисовуља”. Споменик СКА, IV, 1–11.
Мошин, А. В. (1960). «Сербская редакция Синодика в неделю православия». Византийский временик, XVI, 278–353.
Miklosich, F. (1858). Monumenta Serbica. Vienne.
Стефан Првовенчани, (1988). Живот Симеона, Сабрана дела, Српска књижевна задруга, Београд.
Благојевић, М. (1992). „Град и жупа – међе градског друштва”. У: Социјална структура српских градских насеља (XII–XVIII век) (стр. 67–84). Смедерево.
Благојевић, М. (2005). „Српска административна подела Косова и Метохије у XII веку”. У: Срби на Косову и Метохији (стр. 125–138). Косовска Митровица.
Благојевић, М. (1981). Основе привредног развитка. Београд: Српска књижевна задруга.
Благојевић, М. (1981). „Владари и поданици, властела и војници, зависни људи и трговци”. ИСН, 1, 372–388.
Божић, И. (1953). „О јурисдикцији которске дијецезе у средњовековној Србији”. Споменик, 53(5), 11–16.
Божанић, С. (2007). „Реконструкција мрежа Светостефанског властелинства”. У: Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш – Косовска Митровица – манастир Бањска, 55–72.
Дероко, А. (1950). Средњовековни градови Србије, Црне Горе и Македоније. Београд: Просвета.
Динић, М. (1967). „Трепча у средњем веку”. Прилози КЈИФ, XXXIII (1–2), 3–10.
Динић, М. (1970). „Југозападна Србија у средњем веку”. Зборник Филозофског факултета, XI(1), 239–249.
Динић, М. (2003). „Трепча у средњем веку”. У: Из српске историје средњег века. Београд: Equilibrium.
Ђокић, Н. (2007). „Прилог проучавању фортификацијскх система Моравске Србије, Моравска Србија”. У: Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29. септембра у крушевцу и 30. септембра 2007. године у манастиру Наупаре. Крушевац, 265–291.
Ђурић, В. (1967). „Дубровачки градитељи у Србији средњег века”. Зборник за ликовне уметности, 3, 87–106.
Зарковић, Б. (2007). „Светостефанска повеља као извор за историју рударства”. У: Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш – Косовска Митровица – манастир Бањска, 73–80.
Зарковић, Б. (2012). Тргови и урбанизација Србије крајем средњег и почетком новог века. Преузето са https://fedorabag.bg.ac.rs/fedora/get/o:6370/bdef: Content/get
Zdravković, I. и Jovanović, V. (1964). La fortresse de Zvečan, située au moyen âge à la frontière entre Byzance et la Serbie. Actes du XII congrès international d’études byzantines, Ochride, Beograd, 3, 423–428.
Здравковић, И. (1965). „Прилог за проучавање двораца и других споменика културе у средњовековној Србији”. Зборник заштите споменика културе, Београд, 143–156.
Здравковић, И. (1961). „Резултати конзерваторских испитивања и радова на граду Звечану”. Зборник заштите споменика културе, Београд, 84–104.
Здравковић, И. (1975). Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд: Новинско-издавачко предузеће „Туристичка штампа”.
Јанковић, М. (1985). Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку. Београд: Народна књига – Историјски институт.
Јањић, Д. (2012). „Канонскоправни аспект основања Бањске епископије”. Правни анали, LX(2), 350–362.
Јиречек, К. (1959). „Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у Средњем вијеку”. У Зборник К. Јиречека, I. Београд: Српска академија наука.
Калић, Ј. (1981). „Српски велики жупани у борби с Византијом”. У Историја српског народа, 1. (стр. 197–211). Београд: Српска књижевна задруга.
Калић, Ј. и Мркобрад, Д. (1985). „Градина у Радалици”. Новопазарски зборник, 9, 39–46.
Калић, Ј. (1989). „Прокопијева Арса”. Зборник радова византолошког института, XXXVII–XXXVII, 9–17.
Калић, Ј. (2006). „Словени и византијско урбано утврђење”. У Европа и Срби, средњи век (стр. 23–36). Београд.
Лутовац, М. (1950). „Звечан, Трепча и Косовска Митровица”. Гласник Српског географског друштва, XXX(2), 77–79.
Максимовић, Љ. (1985). „Зигос на српско-византијској граници”. Зборник Филозофског факултета, 15, 73–90.
Милојевић, С. (1991). „Економија у огледалу Данилових житија”. У: Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембра 1987. Београд: Српска академија наука и уметности, 156–168.
Мишић, С. (1997). „Земља у држави Немањића”. Годишњак за друштвену историју, IV (2–3), 133–146.
Мишић, С. (1999). „Земља у држави Немањића”. Годишњак за друштвену историју, 4, 133–146.
Мишић, С. (2005). „Насељеност Полимља у средњем веку”. Милешевски записи, 6, 63–77.
Мишић, С. (2007). „Градови и тргови Горњег Поломља у средњем веку (деурбанизације и урбанизације)”. Милешевски записи, 7, 119–125.
Мишић, С. (2007). „Међе у Светостефанској хрисовуљи”. У Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш – Косовска Митровица – манастир Бањска, 43–55.
Мишић, С. (2010). „Градови и тргови српског средњег века”. У С. Мишић (Ур.), Лексикон ГТССЗ (стр. 11–14). Београд: Завод за уџбенике.
Мишић, С. (2010). Звечан. У С. Мишић (Ур.), Лексикон ГТССЗ (стр. 112–115). Београд: Завод за уџбенике.
Мишић, С. и Ђокић, Н. (2011). „Капија Поморавља у историјској и војној стратегијској географији”. У: Капија Поморавља, тематски зборник (стр. 109–152). Варварин.
Мркобрад, Д. (2000). „Стефан Немања и традиција рашког епископског седишта”. У: Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, историја и предање, Београд – Нови Пазар, септембар 1996 (249–258). Београд: САНУ.
Мркобрад, Д. (2003). „Значај Трепче у оквиру копаоничког рударства средњовековне Србије”. Гласник српског археолошког друштва, 251–254.
Мркобрад, Д. (2005). „Српско рударство у привреди Косова и Метохије – Средњи век”. У Срби на Косову и Метохији (стр. 379–394). Београд: САНУ.
Новаковић, С. (1888). „Српске области у X и XII веку”. Гласник СУД, XLVIII, 112–117.
Новаковић, С. (1908). „Охридска архиепископија у почетку XI века”. Глас СКА, 76, 1–62.
Новаковић, С. (1966). „Рад, трг, варош. К историји речи и предмета који се њима казују. Неколико страна из дела ’Градови и тргови у старој српској држави’”. У: Из Српске историје (стр. 144–161).
Новаковић, Р. (1968). „О Зигосу и граници између Србије и Византије крајем XI и почетком XII века”. Прилози КЈИФ, 1–2, 3–29.
Pavlović, M. (1960). „Tragovi rudara Sasa u srpskohrvatskom jeziku”. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 99–127.
Петровић, Р. (2007). „Скулптура манастира Бањске из XIV века – могућност реконструкције и ревитализације”. У: Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш – Косовска Митровица – манастир Бањска, 105–124.
Поповић, М. (1987). „Подграђе града Раса”. Саопштења, 19, 157–159.
Поповић, М. (2000). „Владарско боравиште Стефана Немање у Расу”. У: Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, историја и предање, Београд – Нови Пазар, септембар 1996. Београд, 233–247.
Поповић, В. Р. (2002). Васељенски сабори, одабрана документа. Београд: Графипроф.
Радојчић, Н. (1959). „Одакле је Јован Рајић преузео вест о отварању рудника у Србији за време краља Владислава”. Прилози КЈИФ, 25, 148–255.
Руварац, И. (1879). „Прилошци к објашњењу извора србске историје”. Гласник СУД, 47, 177–218.
Ћирковић, С. (1997). „Католичке парохије у средњовековној Србији”. У: Работници, војници, духовници (стр. 240–258). Београд: Equilibrium.
Ћирковић, С. (1997). „Двор српских владара од утврђења до градског насеља”. У: Работници, војници, духовници (стр. 423–434). Београд: Equilibrium.
Ћирковић, С., Ковачевић, С., Којић, Д. и Ћук, Р. (2002). Старо српско рударство. Београд: Вукова задужбнина, Прометеј.
Ћук, Р. (1986). Србија и Венеција у XIII и XIV веку. Београд: Историјски институт, ИРО Просвета, ООУР Издавачка делатност.
Шкриванић, Г. (1974). Путеви у средњовековној Србији. Београд: Туристичка штампа.
Škrivanić, G. (1969). „Gradovi i utvrđenja u srednjovekovnoj Srbiji, Bosni i Dubrovniku”. Vоjnoistorijski glasnik, XX(2), 109–152.
Шупут, М. (1974). „Црква у Старом тргу”. Зборник Филозофског факултета у Новом Саду, 21, 321–331.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293