The causes for the foundation of the Diocese of Zvečan
Abstract
The short duration of the Diocese of Zvečan is to be explained with economic and political circumstances in Serbia, first of all with the development of mining, which doesn't mean that other reasons of political nature, as conquests of king Milutin, didn't have their influence. As strategically important stronghold, in the context of economic strengthening and long-lasting conflict between kings Dragutin and Milutin, the transfer of pontifical center in the fortified city of Zvečan does nod exclude the possibility that the nearness of the mine of Trepča and sudden growth of mining exploatation and trade, also meant that hierarch of Zvečan became Milutin's man of trust in supervising and protection of king's material resources
References
Српска академија наука и уметности (1966). Византијски извори за историју народа Југославије.
Гиљфердинг, А. (1972). Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији. Сарајево: Веселин Маслеша.
Данило Други (1988). Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Górka, О. (ур.) (1916). Anonymi descriptio Europe orientalis. Cracoviae: Academiae Litterarum.
Ковачевић, Љ. (1890). „Светостефанска хрисовуља”. Споменик СКА, IV, 1–11.
Мошин, А. В. (1960). «Сербская редакция Синодика в неделю православия». Византийский временик, XVI, 278–353.
Miklosich, F. (1858). Monumenta Serbica. Vienne.
Стефан Првовенчани, (1988). Живот Симеона, Сабрана дела, Српска књижевна задруга, Београд.
Благојевић, М. (1992). „Град и жупа – међе градског друштва”. У: Социјална структура српских градских насеља (XII–XVIII век) (стр. 67–84). Смедерево.
Благојевић, М. (2005). „Српска административна подела Косова и Метохије у XII веку”. У: Срби на Косову и Метохији (стр. 125–138). Косовска Митровица.
Благојевић, М. (1981). Основе привредног развитка. Београд: Српска књижевна задруга.
Благојевић, М. (1981). „Владари и поданици, властела и војници, зависни људи и трговци”. ИСН, 1, 372–388.
Божић, И. (1953). „О јурисдикцији которске дијецезе у средњовековној Србији”. Споменик, 53(5), 11–16.
Божанић, С. (2007). „Реконструкција мрежа Светостефанског властелинства”. У: Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш – Косовска Митровица – манастир Бањска, 55–72.
Дероко, А. (1950). Средњовековни градови Србије, Црне Горе и Македоније. Београд: Просвета.
Динић, М. (1967). „Трепча у средњем веку”. Прилози КЈИФ, XXXIII (1–2), 3–10.
Динић, М. (1970). „Југозападна Србија у средњем веку”. Зборник Филозофског факултета, XI(1), 239–249.
Динић, М. (2003). „Трепча у средњем веку”. У: Из српске историје средњег века. Београд: Equilibrium.
Ђокић, Н. (2007). „Прилог проучавању фортификацијскх система Моравске Србије, Моравска Србија”. У: Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 29. септембра у крушевцу и 30. септембра 2007. године у манастиру Наупаре. Крушевац, 265–291.
Ђурић, В. (1967). „Дубровачки градитељи у Србији средњег века”. Зборник за ликовне уметности, 3, 87–106.
Зарковић, Б. (2007). „Светостефанска повеља као извор за историју рударства”. У: Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш – Косовска Митровица – манастир Бањска, 73–80.
Зарковић, Б. (2012). Тргови и урбанизација Србије крајем средњег и почетком новог века. Преузето са https://fedorabag.bg.ac.rs/fedora/get/o:6370/bdef: Content/get
Zdravković, I. и Jovanović, V. (1964). La fortresse de Zvečan, située au moyen âge à la frontière entre Byzance et la Serbie. Actes du XII congrès international d’études byzantines, Ochride, Beograd, 3, 423–428.
Здравковић, И. (1965). „Прилог за проучавање двораца и других споменика културе у средњовековној Србији”. Зборник заштите споменика културе, Београд, 143–156.
Здравковић, И. (1961). „Резултати конзерваторских испитивања и радова на граду Звечану”. Зборник заштите споменика културе, Београд, 84–104.
Здравковић, И. (1975). Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд: Новинско-издавачко предузеће „Туристичка штампа”.
Јанковић, М. (1985). Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку. Београд: Народна књига – Историјски институт.
Јањић, Д. (2012). „Канонскоправни аспект основања Бањске епископије”. Правни анали, LX(2), 350–362.
Јиречек, К. (1959). „Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у Средњем вијеку”. У Зборник К. Јиречека, I. Београд: Српска академија наука.
Калић, Ј. (1981). „Српски велики жупани у борби с Византијом”. У Историја српског народа, 1. (стр. 197–211). Београд: Српска књижевна задруга.
Калић, Ј. и Мркобрад, Д. (1985). „Градина у Радалици”. Новопазарски зборник, 9, 39–46.
Калић, Ј. (1989). „Прокопијева Арса”. Зборник радова византолошког института, XXXVII–XXXVII, 9–17.
Калић, Ј. (2006). „Словени и византијско урбано утврђење”. У Европа и Срби, средњи век (стр. 23–36). Београд.
Лутовац, М. (1950). „Звечан, Трепча и Косовска Митровица”. Гласник Српског географског друштва, XXX(2), 77–79.
Максимовић, Љ. (1985). „Зигос на српско-византијској граници”. Зборник Филозофског факултета, 15, 73–90.
Милојевић, С. (1991). „Економија у огледалу Данилових житија”. У: Архиепископ Данило II и његово доба, Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, децембра 1987. Београд: Српска академија наука и уметности, 156–168.
Мишић, С. (1997). „Земља у држави Немањића”. Годишњак за друштвену историју, IV (2–3), 133–146.
Мишић, С. (1999). „Земља у држави Немањића”. Годишњак за друштвену историју, 4, 133–146.
Мишић, С. (2005). „Насељеност Полимља у средњем веку”. Милешевски записи, 6, 63–77.
Мишић, С. (2007). „Градови и тргови Горњег Поломља у средњем веку (деурбанизације и урбанизације)”. Милешевски записи, 7, 119–125.
Мишић, С. (2007). „Међе у Светостефанској хрисовуљи”. У Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш – Косовска Митровица – манастир Бањска, 43–55.
Мишић, С. (2010). „Градови и тргови српског средњег века”. У С. Мишић (Ур.), Лексикон ГТССЗ (стр. 11–14). Београд: Завод за уџбенике.
Мишић, С. (2010). Звечан. У С. Мишић (Ур.), Лексикон ГТССЗ (стр. 112–115). Београд: Завод за уџбенике.
Мишић, С. и Ђокић, Н. (2011). „Капија Поморавља у историјској и војној стратегијској географији”. У: Капија Поморавља, тематски зборник (стр. 109–152). Варварин.
Мркобрад, Д. (2000). „Стефан Немања и традиција рашког епископског седишта”. У: Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, историја и предање, Београд – Нови Пазар, септембар 1996 (249–258). Београд: САНУ.
Мркобрад, Д. (2003). „Значај Трепче у оквиру копаоничког рударства средњовековне Србије”. Гласник српског археолошког друштва, 251–254.
Мркобрад, Д. (2005). „Српско рударство у привреди Косова и Метохије – Средњи век”. У Срби на Косову и Метохији (стр. 379–394). Београд: САНУ.
Новаковић, С. (1888). „Српске области у X и XII веку”. Гласник СУД, XLVIII, 112–117.
Новаковић, С. (1908). „Охридска архиепископија у почетку XI века”. Глас СКА, 76, 1–62.
Новаковић, С. (1966). „Рад, трг, варош. К историји речи и предмета који се њима казују. Неколико страна из дела ’Градови и тргови у старој српској држави’”. У: Из Српске историје (стр. 144–161).
Новаковић, Р. (1968). „О Зигосу и граници између Србије и Византије крајем XI и почетком XII века”. Прилози КЈИФ, 1–2, 3–29.
Pavlović, M. (1960). „Tragovi rudara Sasa u srpskohrvatskom jeziku”. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 99–127.
Петровић, Р. (2007). „Скулптура манастира Бањске из XIV века – могућност реконструкције и ревитализације”. У: Зборник са научног скупа одржаног од 22. до 24. септембра 2005. године у Косовској Митровици, Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш – Косовска Митровица – манастир Бањска, 105–124.
Поповић, М. (1987). „Подграђе града Раса”. Саопштења, 19, 157–159.
Поповић, М. (2000). „Владарско боравиште Стефана Немање у Расу”. У: Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви, историја и предање, Београд – Нови Пазар, септембар 1996. Београд, 233–247.
Поповић, В. Р. (2002). Васељенски сабори, одабрана документа. Београд: Графипроф.
Радојчић, Н. (1959). „Одакле је Јован Рајић преузео вест о отварању рудника у Србији за време краља Владислава”. Прилози КЈИФ, 25, 148–255.
Руварац, И. (1879). „Прилошци к објашњењу извора србске историје”. Гласник СУД, 47, 177–218.
Ћирковић, С. (1997). „Католичке парохије у средњовековној Србији”. У: Работници, војници, духовници (стр. 240–258). Београд: Equilibrium.
Ћирковић, С. (1997). „Двор српских владара од утврђења до градског насеља”. У: Работници, војници, духовници (стр. 423–434). Београд: Equilibrium.
Ћирковић, С., Ковачевић, С., Којић, Д. и Ћук, Р. (2002). Старо српско рударство. Београд: Вукова задужбнина, Прометеј.
Ћук, Р. (1986). Србија и Венеција у XIII и XIV веку. Београд: Историјски институт, ИРО Просвета, ООУР Издавачка делатност.
Шкриванић, Г. (1974). Путеви у средњовековној Србији. Београд: Туристичка штампа.
Škrivanić, G. (1969). „Gradovi i utvrđenja u srednjovekovnoj Srbiji, Bosni i Dubrovniku”. Vоjnoistorijski glasnik, XX(2), 109–152.
Шупут, М. (1974). „Црква у Старом тргу”. Зборник Филозофског факултета у Новом Саду, 21, 321–331.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: