О жртвовању и самоодржању. Једно тумачење

Đokica R. Jovanović

doi:10.5937/zrffp44-7024

Đokica R. Jovanović Filozofski fakultet u Beogradu

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-7024

Ključne reči: remembrance||, ||сећање, smerds||, ||смерди, culture||, ||култура, sacrifice||, ||жртвовање,

Sažetak

Једно од полазних места је мисао Бранка Лазаревића, скоро заборављеног књижевног теоретичара и критичара, о томе да је жртва „једино и чисто самоодрицање“, као и од Лазаревићеве мисли о томе да смо сведоци две врсте жртве: „Носити крста зажртву значи да је личност још »са ове стране«. Жртвовати се значи да је личност ушла у »ону страну«“. Аутор се у овом тексту бави феноменом тзв. транспарентне, видљиве жтве, дакле оне жртве која се налази „са ове стране“, која је као таква, једина видљива социолошком разматрању. Основна претпоставка је да се у темељу културе жртвовања налази потреба за са-учествовањем, за субмисивношћу у односу према ауторитету (војном, религијском, политичком...) као услову са-опстанка у једној заједници. Опстанак је могућ као продужетак физичке егзистенције или као партиципативни део комеморативне културе. Разматра се претпоставка да се култура жртве, између осталог, конституише и под претњом казне (од физичке до моралне). У раду се разматрају налази и ставови руских аутора о томе да институција жртве настаје у страху од ритуалног убиства поданика, смерда, пред мртвим вождом. Наравно, не искључује се пракса ритуалног убијања поданика у другим и старијим културама него што је култура Прасловена.

Reference

Абаев, В. И. (1949). Осетинский язык и фольклор, I, Москва – Ленинград: Академия наук СССР.

Alchian, A. & Allen, W. R. (1983). Exchange and Production: Competition, Coordination & Control, Belmont: Wadsworth.

Barzun, J. (2000). From Dawn to Decadence: 500 Years of Western Cultural Life 1500 to the Present. New York: Harper Collins Publishers.

Bilington, Dž. (1988). Ikona i sekira. Istorija ruske kulture, jedno tumačenje. Beograd: Izdavačka radna organizacija „Rad”.

Blum, J. (1953). „The Smerd in Kievan Russia”. American Slavic and East European Review, 12 (1), 122–130.

Bryant, C. D. (2007). The Sociology of Death and Dying. У: C. D. Bryant & D. L. Peck (Eds), 21st Century Sociology: A Reference Handbook, volume 2. Thousand Oaks: Sage Publications.

Wittfogel, K. A. (1988). Orijentalna despocija. Zagreb: Globus.

Греков, Б. Д. (1952). Крестьяне на Руси. С древнейших времен до XVII века. Книга первая. Москва: Издательство Академии наук СССР.

Grujić, B. (1983). Rečnik latinsko srpskohrvatski. Beograd: Narodna knjiga, Obod, Medicinska knjiga.

Dirkem, E. (1982). Elementarni oblici religijskog života. Beograd: Prosveta.

Dirkem, E. (2007а). „Dualizam ljudske prirode i njegovi društveni uslovi”. U: A. Mimica, A. (ur.), Emil Dirkem: Društvo je čoveku bog. Beograd: Institut za sociološka istraživanja. Filozofski fakultet.

Dirkem, E. (2007б). Određenje moralne činjenice. U: A. Mimica, A. (ur.), Emil Dirkem: Društvo je čoveku bog. Beograd: Institut za sociološka istraživanja. Filozofski fakultet.

Dirkem, E. (2007в). Sudovi vrednosti i sudovi stvarnosti. U: A. Mimica, A. (ur.), Emil Dirkem: Društvo je čoveku bog. Beograd: Institut za sociološka istraživanja. Filozofski fakultet.

Иванович, О. С. (1977). Словарь русского языка. Москва: Издательство „Русский язык“.

Ilić, V. (1990) Mit i stvaranje, Niš: Prosveta.

Илић, В. (1997). „О трагичности људске жртве”. У: М. Стојановић (ур.), Жртвовање и саможртвовање у књижевности [зборник радова са научног скупа одржаног у Нишкој Бањи и Алексинцу од 2. до 4. новембра 1997].

Jacobsen, T. (1946). „Mesopotamia”. In: H. A. Frankfort & J. A., Wilson, T. Jacobsen, W. A., Irwin (1946), The intelectual Adventure of ancient Man: An Essay on Speculative Thought in the Ancient Near East. Chicago & London: The University of Chicago Press.

Jovanović, Đ. (2012). Prilagođavanje. Srbija i moderna: od strepnje do sumnje. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Čigoja štampa, SVEN.

Караџић, В. (1964). Расковник. Проза из Ријечника. Београд: Просвета.

Лазаревић, Б. (2005). „Сенке основа”. У: Б. Лазаревић (2005), Сабрана дела, књ. 4. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Клајн, И. и Шипка, М. (2006), Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј.

Kuljić, T. (2013). „Tanatopolitika i tanatosociologija – nacrt teorijskog i pojmovnog okvira”. Sociološki diskurs, 3 (5), 5–20.

Mandić, O. (1977). Odrednica: „Žrtva”. U: M. Bosanac, O. Mandić, O. Petković (ur.), Rječnik sociologije i socijalne psihologije. Zagreb: Informator.

Marks, K. (1978). Kapital. T. 1. Beograd: Prosveta.

Marshall, G. (ed.) (1998). „Sacred, sacred versus profane distinction”. In: Dictionary of Sociology. Oxford, New York: Oxford University Press.

Miklošič, F. (1886). Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen. Wien: W. Braumüller.

Mimica, A. (1982). Sociologija religije Emila Dirkema (predgovor). U: Dirkem, E. (1982). Elementarni oblici religijskog života. Beograd: Prosveta.

Obolenski, D. i Oti, R. (ur.). (2003). Istorija Rusije. Beograd: Clio, Beograd.

Oppenheimer, F. (1926). The State. New York: Vanguard Press.

Rancière, J. (2010). Učitelj neznalica. Pet lekcija iz intelektualne emancipacije. Zagreb: Multimedijalni institut.

Рыбаков, Б. А. (1981). Язычество древних Славян. Древняя Русь: Духовная культура и государственность. Москва : Акад. проект.

Huizinga, J. (1991). Jesen srednjeg vijeka. Zagreb: Naprijed.

Шафарик, П. Й. (1837–1848). Славянские древности: Часть историческая, / Пер. с чеш. [и предисл.] О. Бодянского. – 2-е изд. Москва: изд. М. Погодиным.

Šentija, J. (gl. ur.). (1977–1988). Opća enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Zagreb: Opća enciklopedija Leksikografskog zavoda Miroslav Krleža. Dostupno na: www.4shared.com/get/107097789/22b4f43c/Enciklopedija-Opsta.html. Posećeno 1. 11. 2009.