„Ни тамо ни овамо”  (језичке манифестације располућеног идентитета или грешке у самопоимању)

Mitra M. Reljić

doi:10.5937/zrffp44-7119

Mitra M. Reljić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-7119

Ključne reči: ни здесь, ни там||, ||ни тамо, ни овамо, постмодернизм||, ||постмодернизам, идентичность||, ||идентитет,

Sažetak

Oсим, већ подуже време актуелних, расправа о идентитету чији је циљ да, са различитих аспеката, објасне саму суштину човекове личности, присутне су и оне у којима се постулира крајња „лабавост”, тј. дезинтегрисаност и некохерентност датог феномена, па он чак и негира као нешто непостојеће, као пука конструкција о „јаству”. У диспутима ове врсте, теоријске закључке најчешће диктира властита животна пракса која ласка актуелној моћи и позива на конвертитство сваке врсте, не би ли се непостојаност (обезличеност) промовисала као принцип човекова живота. Резултат тога „учења” илуструју, између осталог, језичке крилатице попут и тамо и овамо (ни тамо ни овамо) и др. које у једним случајевима потврђују болну располућеност савремених конвертита, а у другим се користе, без превеликог уношења у њихово значење, зарад пукок декларативног сврставања у табор постмодерниста.

Reference

Анжелар, Е. (1906). Маћедонско питање: садашње стање – решење. Београд.

Бланки, А. (2004). Известие о стању народа у Европској Турској. Београд: Чигоја – Етнографски музеј.

Brubejker, R. i Kuper, F. (2003). „S onu stranu ’identiteta’”. Reč [69.15], 405–451.

Bugarski, R. (2005). Jezik i kultura. Beograd: XX vek.

Bugarski, R. (2010). Jezik i identitet. Beograd: XX vek.

Vrkatić, L. (2004). Pojam i biće srpske nacije. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Вујаклија, M. (1970). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.

Dejzings, G. (2005). Religija i identitet na Kosovu. Beograd: XX vek.

Ђерић, Г. (2014). „Осећање припадања у есејистици Александра Гениса”. Култура полиса, год. XI, бр. 24, 369–385.

Đurić, J. (2010). Paradoksi identiteta. Filozofija i društvo 2, 275–292.

Zirojević, O. (2003). Islamizacija na južnoslovenskom prostoru: dvoverje. Beograd: Srpski genealoški centar.

Калер, Џ. (1990). Структуралистичка поетика. Београд: Српска књижевна задруга.

Kristal, D. (2003). Smrt jezika. Beograd: XX vek.

Kuljić, T. (2002). Prevladavanje prošlosti: uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka. Ogledi br. 3. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

Иналџик, Х. (1974). Османско царство: класично доба 1300–1600. Београд: Српска књижевна задруга.

Jaspers, K. (1999). Pitanje krivice. Beograd: Samizdat Free B92.

Јеротић, В. (2001). Србија и Срби између изазова и одговора. Београд: Ars Libri – Бесједа.

Јеротић, В. (2003). Човек и његов идентитет. Београд: Ars Libri – Бесједа.

Јовановић, Б. (2000). Дух паганског наслеђа у српској традиционалној култури. Нови Сад: Светови.

Курипешић, Б. (2007). Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију 1530. Атлас старе Србије: европске карте Косова и Метохије /приредио Мирчета Вемић и Младен Стругар. Цетиње – Београд: Светигора, 219–241.

Majer, T. (2009). Identitet Evrope: jedinstvena duša Evropske unije. Beograd: Albatros plus – Službeni glasnik.

Marković, P. (2002). „Civilizacijа” protiv „varvarstvа”: Prilog teoriji zajedničkog porekla etničkih stereotipa. Etnički stereotipi. Beograd: Nova srpska politička misao, 5–31.

Milosavljević, O. „Renegati, konvertiti, izmišljeni narodi. Nacionalizam i tumačenje nastanka drugih nacionalnih subjektiviteta”. Preuzeto sa http://www.cpi.hr/download/links/hr/6961.pdf

Пипер, П. (2005). „Историјски језик и политички „језици”. Распеће језика српскога бр. 2, 24–28.

Прелић, М. (2008). (Н)и овде (н)и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској на крају XX века. Београд: Етнографски институт САНУ.

Рељић, М. (2013). Српски језик на Косову и Метохији данас (социолингвистички и лингвокултуролошки аспекти). Београд – Косовска Митровица: САНУ и Филозофски факултет Универзитета у Приштини.

Ričards, A. A. (1988). Filozofija retorike. Novi Sad: „Bratstvo-jedinstvo”.

Рядчикова, Е. Н., Тарасенко, С. В. (2007). Лингвокультурные принципы и способы отражения национального самосознания и национальной культуры в языке. Вестник Адыгейского Государственного университета. Серия 2: Филология и Искусствоведение, номер 2.

Sekulić, N. (2002). „Postmodernizam i kraj antropologije”. Sociologija, br. XLIV(4), 343–366.

Стевановић, Б. (2007). (Пост)модернизам и идентитет. Годишњак за социологију, год. III, бр. 3, 43–60.

Stojković, B. (2008). Evropski kulturni identitet. Beograd: Službeni glasnik.

Todorova, M. (2006). Imaginarni Balkan. Beograd: XX vek.

Čolović, I. (2013). Intervju, Radio Slobodna Evropa. Preuzeto sa http://pecanik.net/author/radio_slobodna_evropa

Čolović, I. (2012). Imaginarni Srbi na Gazimestanu 1989. godine. Preuzeto sa http://pescanik.net/2012/tako-je-govorio-milosevic

Шијаковић, Б. (2002). Пред лицем Другог: Фуга у огледима. Београд: Службени лист СРЈ – Никшић: Јасен.