„Ни туда ни сюда” (Языковые манифестации расщепленной идентичности или ошибки в самопонимании)

  • Mitra M. Reljić Университет в Приштине со временным размещением в Косовской Митровице, Философский факультет
Keywords: ни здесь, ни там, постмодернизм, идентичность,

Abstract


Несмотря на то, что слово идентичность, в силу его частотного и слишком широкого использования, все чаще употребляется в кавычках, оно до сих пор является предметом исследования специалистов различных областей науки. Наряду с исследованиями, исходящими из того, что, вопреки изменениям нашего внешнего и внутреннего мира, некоторое ядро человеческой личности остается надежным и неизменным в течение всей его жизни, большое место на ту же тему заняли и работы сторонников постмодернистского направления. Воззрения, выставляемые постмодернистами во многих случаях, прежде всего в сфере философии, постулируя множественность и непостоянсво субъекта, приходят к выводу, что интегрированная и надежная идентичность является фикцией. Такие взгдяды, видимо, сопутствуют неолиберальным стремлениям современного мира, релятивизируюшим традиционные и другие ценности человечества, вплоть до личности самого человека. Поскольку их „научные” выводы во многом исходят из идеологических претензий мощных держав, то имеем дело с, в психологии хорошо известной, „идентификацией с агресором”, которая, как правило, результирует идеологическим, культурным, национальным и пр. ренегатством и ненавистью к прежней идеологии, собственной нации и ее традиции. Согласно данной концепции, относительно идентичности, стали употребляться и такие языковые бесмыслицы вроде и туда и сюда, ни туда ни сюда, и там и здесь и под., которыми якобы подчеркивается альтруизм их пользователей, хотя данные выражения лишь потверждают больное, никому не нужное, расщепление и непостоянство человеческой личности.

References

Анжелар, Е. (1906). Маћедонско питање: садашње стање – решење. Београд.

Бланки, А. (2004). Известие о стању народа у Европској Турској. Београд: Чигоја – Етнографски музеј.

Brubejker, R. i Kuper, F. (2003). „S onu stranu ’identiteta’”. Reč [69.15], 405–451.

Bugarski, R. (2005). Jezik i kultura. Beograd: XX vek.

Bugarski, R. (2010). Jezik i identitet. Beograd: XX vek.

Vrkatić, L. (2004). Pojam i biće srpske nacije. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Вујаклија, M. (1970). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.

Dejzings, G. (2005). Religija i identitet na Kosovu. Beograd: XX vek.

Ђерић, Г. (2014). „Осећање припадања у есејистици Александра Гениса”. Култура полиса, год. XI, бр. 24, 369–385.

Đurić, J. (2010). Paradoksi identiteta. Filozofija i društvo 2, 275–292.

Zirojević, O. (2003). Islamizacija na južnoslovenskom prostoru: dvoverje. Beograd: Srpski genealoški centar.

Калер, Џ. (1990). Структуралистичка поетика. Београд: Српска књижевна задруга.

Kristal, D. (2003). Smrt jezika. Beograd: XX vek.

Kuljić, T. (2002). Prevladavanje prošlosti: uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka. Ogledi br. 3. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

Иналџик, Х. (1974). Османско царство: класично доба 1300–1600. Београд: Српска књижевна задруга.

Jaspers, K. (1999). Pitanje krivice. Beograd: Samizdat Free B92.

Јеротић, В. (2001). Србија и Срби између изазова и одговора. Београд: Ars Libri – Бесједа.

Јеротић, В. (2003). Човек и његов идентитет. Београд: Ars Libri – Бесједа.

Јовановић, Б. (2000). Дух паганског наслеђа у српској традиционалној култури. Нови Сад: Светови.

Курипешић, Б. (2007). Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију 1530. Атлас старе Србије: европске карте Косова и Метохије /приредио Мирчета Вемић и Младен Стругар. Цетиње – Београд: Светигора, 219–241.

Majer, T. (2009). Identitet Evrope: jedinstvena duša Evropske unije. Beograd: Albatros plus – Službeni glasnik.

Marković, P. (2002). „Civilizacijа” protiv „varvarstvа”: Prilog teoriji zajedničkog porekla etničkih stereotipa. Etnički stereotipi. Beograd: Nova srpska politička misao, 5–31.

Milosavljević, O. „Renegati, konvertiti, izmišljeni narodi. Nacionalizam i tumačenje nastanka drugih nacionalnih subjektiviteta”. Preuzeto sa http://www.cpi.hr/download/links/hr/6961.pdf

Пипер, П. (2005). „Историјски језик и политички „језици”. Распеће језика српскога бр. 2, 24–28.

Прелић, М. (2008). (Н)и овде (н)и тамо: етнички идентитет Срба у Мађарској на крају XX века. Београд: Етнографски институт САНУ.

Рељић, М. (2013). Српски језик на Косову и Метохији данас (социолингвистички и лингвокултуролошки аспекти). Београд – Косовска Митровица: САНУ и Филозофски факултет Универзитета у Приштини.

Ričards, A. A. (1988). Filozofija retorike. Novi Sad: „Bratstvo-jedinstvo”.

Рядчикова, Е. Н., Тарасенко, С. В. (2007). Лингвокультурные принципы и способы отражения национального самосознания и национальной культуры в языке. Вестник Адыгейского Государственного университета. Серия 2: Филология и Искусствоведение, номер 2.

Sekulić, N. (2002). „Postmodernizam i kraj antropologije”. Sociologija, br. XLIV(4), 343–366.

Стевановић, Б. (2007). (Пост)модернизам и идентитет. Годишњак за социологију, год. III, бр. 3, 43–60.

Stojković, B. (2008). Evropski kulturni identitet. Beograd: Službeni glasnik.

Todorova, M. (2006). Imaginarni Balkan. Beograd: XX vek.

Čolović, I. (2013). Intervju, Radio Slobodna Evropa. Preuzeto sa http://pecanik.net/author/radio_slobodna_evropa

Čolović, I. (2012). Imaginarni Srbi na Gazimestanu 1989. godine. Preuzeto sa http://pescanik.net/2012/tako-je-govorio-milosevic

Шијаковић, Б. (2002). Пред лицем Другог: Фуга у огледима. Београд: Службени лист СРЈ – Никшић: Јасен.

Published
2014/11/25
Section
Original Scientific Paper