Косовско предање као подстицај уравнотеженом карактеру идентитета – или поглед без претензија

Saša M. Marković; Adela J. Zobenica

doi:10.5937/zrffp45-8161

Saša M. Marković Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru
Adela J. Zobenica Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-8161

Ključne reči: value||, ||вредност, identity||, ||идентитет, attitude||, ||став, Serbs||, ||Срби, Kosovo||, ||Косово,

Sažetak

Савремени идентитет српског народа налази се у незавидној ситуацији. Оптерећен изанђалим употребним формама у којима се губи суштинско одређење, а које временом постаје и беспотребно, термин идентитет, упркос многим спорним становиштима имао је у нечему утешни континуитет своје детерминисаности. Реч је о напајању идентитета српског народа кроз тумачење историјског контекста односа Срба према Косовском боју и територији Косова и Метохије. Модерна српска држава, у последња два века, а ослањајући се на национална и романтичарска искуства и других европских народа тражила је сопствене темеље у историјском памћењу које је подсећало на догађаје који су могли да хомогенизују народ око елите у тежњни за сопственим националним изразом. Народно предање о подвижништву на Косову Пољу била је незаобилазна баштина из које се стварала српска нација. Пораз и слободарска жртва, без обзира на њихово научно осведочење, били су подстицај за мотив обнове српске државе. Овај наратив био је усвојен у времену политичке афирмације нације и нудио је есхатолошки мотив у формирању идентитета. Интелектуална елита код Срба, подстакнута идејама просветитељства, рационализма, национализма и либерализма суочавала се са изазовима контекста историјске реалности у којој је живео српски народ. Сабијен између интереса двају великих царства, Срби су сачували сећање на своје царство, његов пораз и правоверну жртву. И Срби из Војводине, али и сви Срби, тзв. ''пречани'', посвећени идентичном циљу, у бројним сегментима државничке и националне борбе и њени предводници, врло често су изрицали своје становиште о Косовском предању и његовој улози. Емотивна стајалишта у вези са Косовом била су чест узрок патриотског надахнућа чије су последице могле да буду и одговорна национална и државна политика али и уобразиља о сопственој величини и вредности. У лутању између ових граничних ставова, било је много и оних који су били и одушевљени и самоуверени, али и разочарани и неспокојни.

Reference

Агансон, О. (2014). «Югославянский вопрос и проблема стабилъности в Балканском регионе накануе войны». Материалы III Международной научно-практической конференции «Первая мировая война: взгляд спустя столетие. Предвоенные годы» (стр. 72–82). Москва. дтр.

Антонић, С. (2008). Културни рат у Србији. Београд: Завод за уџбенике.

Бибо, И. (1996). Беда малих источноевропских држава. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Бисерко, С. (2014). Екстремизам: прерушени фашизам увек вреба. Београд: Хелсиншка повеља.

Божиловић, Н. (2012). „Равнотежа емоција у ери глобализације”. Социолошки преглед, vol. XLVI, no. 4, стр. 619–626.

Богдановић, Д. (1991). Историја старе српске књижевности. Београд.

Велер, Х.У. (2002). Национализам . Нови Сад: Светови.

Велимировић, Н. (2014). Религија Његошева (Сабрана дела, књ. 2). Шабац: Манастир Светог Николаја.

Велимировић, Н. (2000). Мисли о добру и злу. Линц.

Вукићевић, Н. (1874). Угарска отачаствена повесница са особитим обзиром на прошлост Србаља у Угарској, Хрватској и Славонији. Панчево.

Вучинић, М. (2012). Друга Србија. Београд: Службени гласник.

Гарашанин, И. Начертаније. Доступно на: http://www.rastko.rs/istorija/garasanin_nacertanije.html.

Голубовић, З. (2007). Антопологија. Београд: Службени гласник.

Грујић, Р. (1921). Православна српска црква. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.

Група аутора (1893). Читанка за други разред опћих пучких школа. Загреб: Краљевска земаљска тискара.

Дворниковић, В. (1995). Борба идеја. Београд: Службени лист СРЈ.

Домановић, Р. (1901). „Краљевић Марко по други пут међу Србима”. Српски књижевни гласник, Књига 3, јул, август, септембар.

Ђурић, М. (2009). Изазов нихилизма, Искуство разлике. Београд: Службени гласник.

Јовановић. В. (1863). Српски народ и источно питање. Лондон.

Јовановић, В. (2011). Шта је слобода, Изабрани списи. Београд: Службени гласник.

Јовановић, С. (1991). Један прилог за проучавање српског националног карактера, Из историје књижевности. Београд: БИГЗ, Југославија публик, Српска књижевна задруга.

Карлајл, Т. (1903). О херојима. Београд.

Кашанин, М. (1975). Константин Филозоф, Српска књижевност у средњем веку. Београд.

Љушић, Р. (2001). Историја српске државности, Србија и Црна Гора (књ. 2). Нови Сад: Српска академија наука и уметности, Огранак у Новом Саду, „Беседа”, издавачка установа православне Епархије Бачке, Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.

Мајендорф, Џ. (2008). Византијско богословље. Крагујевац.

Марковић, С., Бесермењи, С. (2011). „Културни национализам у политичкој мисли код Срба почетком 20. века”. Српска политичка мисао, 4, 377–394.

Марковић, С. (2013). „Портрет српског војника у ратним дописима за Србе из Војводине 1912”. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLIII (1), 389–410.

Mojsi, D. (2002). Geopolitika emocija. Kako kulture straha, poniženja i nade utiču na oblikovanje sveta. Beograd: Clio.

Најдановић, Д. (2013). Православље и Светосавље, Тајна Светосавља, непознати поглед на личност Светог Саве. Београд: Catina Mundi.

Новаковић, С. (1906). Српске народне песме о боју на Косову. Београд.

Новаковић, С. (1912). Двадесет година уставне политике у Србији 1883–1903. Београд.

Нојман, И. (2011). Употребе другог, „Исток” у формирању европског идентитета. Београд: Службени гласник.

Ломпар, М. (2012). Дух самопорицања. Нови Сад: Орфеус.

Лубардић, Б. (2009). Јустин Ћелијски и Русија. Нови Сад: Беседа.

Орбин М. (1968). Краљевство Словена. Београд.

Паковић, З. (2012). Анатомија националистичког морала и друге колумне. Београд: Службени гласник.

Пекић, Б. (1991). Компромис – друго име за живот. Београд: Борба, 13. 06.

Петровић, Њ. ( 1984). Горски вијенац, Луча микрокозма. Београд: Просвета.

Питулић, В. (2012). „Косовска битка између историјског извора и епске легенде”. Зборник радова Филозофског факултета, XLII (2), 99–112.

Радовановић, М. (1995). Kosovo and Metohia – A Geographical and Ethnocultural Entity in the Republic of Serbia. Belgrade.

Рандељ, Ђ. (2014). Патријарх Павле, светац кога смо познавали. Београд: издање НИН-а.

Ранке, Л. (1991). Српска револуција. Београд: Српска књижевна задруга.

Rebecca West, Old Serbia. Преузето са http://www.rastko.rs/istorija/sanu/Europe/West.html.

Robert William Seton-Watson, Serbia. Преузето са: http://www.rastko.rs/istorija/sanu/Europe/SERBIA.html.

Секулић, И. (1913). „Културни национализам”. Нови Србин, јануар-јуни.

Слијепчевић, Ђ. (1991). Историја српске православне цркве (књ. прва). Београд: БИГЗ.

Тарановски, Т. (1931). Историја српског права у немањићкој држави (први део). Београд.

Константин Филозоф (1989). Житије деспота Стефана Лазаревића. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.

Ћосић, Д. (2013). Косово, 1966–201. Београд: Публикум.

Ћоровић, В. Историја српског народа (Интернет издање). Доступно на: http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_13.html.

Шешељ, В. (2002). Идеологија српског национализма. Београд: Српска радикална странка.