Kosovo tradition as an incentive to a stable identity – an impartial viewpoint
Abstract
The epilogue to the story of Kosovo, which is drawn from the folktales of the Battle of Kosovo, is as much an inspiration and obsession as is the story’s prologue and central idea. Despite certain opinions, the potential of this story remains intact and untapped. Our opinion remains that the identity of Serbs needs to recognize the values of the heritage of Kosovo, and to apply it steadily and responsibly to a given historical moment. Any extreme attempts at politicizing people’s opinions on the fairness and the sacrifice, both through stereotypes and denials, imply our inconsistency and the inconsistency of our contemporaries, predecessors, or future generations. Our immaturity and failure to recognize our own heritage in the message that elevates us to humility and virtue is our experience only. The story of Kosovo will endure even if we, convinced that we are on the right path, fail to find it.
References
Агансон, О. (2014). «Югославянский вопрос и проблема стабилъности в Балканском регионе накануе войны». Материалы III Международной научно-практической конференции «Первая мировая война: взгляд спустя столетие. Предвоенные годы» (стр. 72–82). Москва. дтр.
Антонић, С. (2008). Културни рат у Србији. Београд: Завод за уџбенике.
Бибо, И. (1996). Беда малих источноевропских држава. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Бисерко, С. (2014). Екстремизам: прерушени фашизам увек вреба. Београд: Хелсиншка повеља.
Божиловић, Н. (2012). „Равнотежа емоција у ери глобализације”. Социолошки преглед, vol. XLVI, no. 4, стр. 619–626.
Богдановић, Д. (1991). Историја старе српске књижевности. Београд.
Велер, Х.У. (2002). Национализам . Нови Сад: Светови.
Велимировић, Н. (2014). Религија Његошева (Сабрана дела, књ. 2). Шабац: Манастир Светог Николаја.
Велимировић, Н. (2000). Мисли о добру и злу. Линц.
Вукићевић, Н. (1874). Угарска отачаствена повесница са особитим обзиром на прошлост Србаља у Угарској, Хрватској и Славонији. Панчево.
Вучинић, М. (2012). Друга Србија. Београд: Службени гласник.
Гарашанин, И. Начертаније. Доступно на: http://www.rastko.rs/istorija/garasanin_nacertanije.html.
Голубовић, З. (2007). Антопологија. Београд: Службени гласник.
Грујић, Р. (1921). Православна српска црква. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Група аутора (1893). Читанка за други разред опћих пучких школа. Загреб: Краљевска земаљска тискара.
Дворниковић, В. (1995). Борба идеја. Београд: Службени лист СРЈ.
Домановић, Р. (1901). „Краљевић Марко по други пут међу Србима”. Српски књижевни гласник, Књига 3, јул, август, септембар.
Ђурић, М. (2009). Изазов нихилизма, Искуство разлике. Београд: Службени гласник.
Јовановић. В. (1863). Српски народ и источно питање. Лондон.
Јовановић, В. (2011). Шта је слобода, Изабрани списи. Београд: Службени гласник.
Јовановић, С. (1991). Један прилог за проучавање српског националног карактера, Из историје књижевности. Београд: БИГЗ, Југославија публик, Српска књижевна задруга.
Карлајл, Т. (1903). О херојима. Београд.
Кашанин, М. (1975). Константин Филозоф, Српска књижевност у средњем веку. Београд.
Љушић, Р. (2001). Историја српске државности, Србија и Црна Гора (књ. 2). Нови Сад: Српска академија наука и уметности, Огранак у Новом Саду, „Беседа”, издавачка установа православне Епархије Бачке, Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.
Мајендорф, Џ. (2008). Византијско богословље. Крагујевац.
Марковић, С., Бесермењи, С. (2011). „Културни национализам у политичкој мисли код Срба почетком 20. века”. Српска политичка мисао, 4, 377–394.
Марковић, С. (2013). „Портрет српског војника у ратним дописима за Србе из Војводине 1912”. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLIII (1), 389–410.
Mojsi, D. (2002). Geopolitika emocija. Kako kulture straha, poniženja i nade utiču na oblikovanje sveta. Beograd: Clio.
Најдановић, Д. (2013). Православље и Светосавље, Тајна Светосавља, непознати поглед на личност Светог Саве. Београд: Catina Mundi.
Новаковић, С. (1906). Српске народне песме о боју на Косову. Београд.
Новаковић, С. (1912). Двадесет година уставне политике у Србији 1883–1903. Београд.
Нојман, И. (2011). Употребе другог, „Исток” у формирању европског идентитета. Београд: Службени гласник.
Ломпар, М. (2012). Дух самопорицања. Нови Сад: Орфеус.
Лубардић, Б. (2009). Јустин Ћелијски и Русија. Нови Сад: Беседа.
Орбин М. (1968). Краљевство Словена. Београд.
Паковић, З. (2012). Анатомија националистичког морала и друге колумне. Београд: Службени гласник.
Пекић, Б. (1991). Компромис – друго име за живот. Београд: Борба, 13. 06.
Петровић, Њ. ( 1984). Горски вијенац, Луча микрокозма. Београд: Просвета.
Питулић, В. (2012). „Косовска битка између историјског извора и епске легенде”. Зборник радова Филозофског факултета, XLII (2), 99–112.
Радовановић, М. (1995). Kosovo and Metohia – A Geographical and Ethnocultural Entity in the Republic of Serbia. Belgrade.
Рандељ, Ђ. (2014). Патријарх Павле, светац кога смо познавали. Београд: издање НИН-а.
Ранке, Л. (1991). Српска револуција. Београд: Српска књижевна задруга.
Rebecca West, Old Serbia. Преузето са http://www.rastko.rs/istorija/sanu/Europe/West.html.
Robert William Seton-Watson, Serbia. Преузето са: http://www.rastko.rs/istorija/sanu/Europe/SERBIA.html.
Секулић, И. (1913). „Културни национализам”. Нови Србин, јануар-јуни.
Слијепчевић, Ђ. (1991). Историја српске православне цркве (књ. прва). Београд: БИГЗ.
Тарановски, Т. (1931). Историја српског права у немањићкој држави (први део). Београд.
Константин Филозоф (1989). Житије деспота Стефана Лазаревића. Београд: Просвета, Српска књижевна задруга.
Ћосић, Д. (2013). Косово, 1966–201. Београд: Публикум.
Ћоровић, В. Историја српског народа (Интернет издање). Доступно на: http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_13.html.
Шешељ, В. (2002). Идеологија српског национализма. Београд: Српска радикална странка.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: