Kompetencije pedagoga u kontekstu "društva koje uči"

Senka Slijepčević; Slađana N Zuković

doi:10.5937/zrffp45-8196

Senka Slijepčević Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju
Slađana N Zuković Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-8196

Ključne reči: social trends||, ||друштвени трендови, learning society||, ||друштво које учи, pedagogue||, ||педагог, competence||, ||компетенција,

Sažetak

U radu se polazi od analize povezanosti razvoja postinformatičkog društva sa savremenom pedagoškom teorijom i praksom. Savremeni čovek je suočen sa velikim izazovima i problemima današnjeg postinformatičkog društva. S druge strane, mogućnosti izbora i različite perspektive koje pojedinac ima u kreiranju svog životnog puta su izuzetno raznovrsne i bogate. Ovakvi društveni trendovi ukazuju na neophodnost holističke i sistemske podrške generacijama koje dolaze. Vaspitno-obrazovne institucije kao najorganizovanije forme pedagoškog delovanja moraju da čine osnovu u pružanju te podrške. Pedagog, kao stručni saradnik, ima veoma važnu, ako ne i ključnu, ulogu u usklađivanju rada vaspitno-obrazovnih institucija sa savremenim kretanjima društva. Stoga je u radu poseban akcenat stavljen na sagledavanje delatnosti pedagoga, tačnije ključnih kompetencija koje pedagog treba da neguje i razvija u savremenim menjajućim okolnostima. U tom smislu, polazeći od Okvira za učenje i poučavanje u 21. veku (Partnership for 21st Century Skills), cilj ovog rada usmeren je na analizu kompetencija koje su od značaja za delatnost pedagoga, a koje se odnose na veštine učenja i mišljenja, informatičku i medijsku pismenost i kompetencije za život i profesionalni razvoj. Zaključuje se da razvijanje pomenutih ključnih kompetencija pedagoga, ali i svih drugih obrazovnih kadrova, treba da omogući da se aktuelni, ali i budući, vaspitno-obrazovni izazovi uspešno savladavaju, te da se obezbedi kvalitet i održivost obrazovanja.

Biografije autora

Senka Slijepčević, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju

Odsek za pedagogiju, student doktorskih studija - saradnik u nastavi

Slađana N Zuković, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju

Odsek za pedagogiju, vanredni profesor

Reference

Андевски, М. и Кнежевић-Флорић, О. (2002). Образовање и одрживи развој. Нови Сад: СПД Војводине.

Dede, C. (2010). Comparing frameworks for 21st century skills. 21st century skills: Rethinking how students learn, 20, pp 51–76.

Delors, J. (1998). Učenje i blago u nama. Izvješće UNESCO, međunarodna povjerenstva za razvoj obrazovanja za 21. stoljeće. Zagreb: Educa.

Dryden, G. &Vos, J. (2001). The Learning Revolution: To Change the Way the World Learns. Network Educational Press.

Кнежевић-Флорић, О. (2006). „Педагог у свету који се мења – међународна перспектива”. У: О. Гајић (ур.), Европске димензије промена образовног система у Србији, књ. 1 (стр. 91–103). Нови Сад: Филозофски факултет.

Кнежевић Флорић, О. (2008). Педагог у друштву знања. Нови Сад: Филозофски факултет.

Schön, D. A. (1987). Educating the Reflective Practitioner: Toward a New Design for Teaching in the Professions. San Francisco, CA: Jossey-Bass.

Scott, D & Weeks, P. (1998). Action Research as Reflective Collaboration. In: Atweh, B., Kemmis, S., Weeks, P. (eds), Action Research in Practice: Partnership for Social Justice in Education (pp. 241–325). London: Routledge.

Tynjälä, P. & Gijbels, D. (2012). Changing World: Changing Pedagogy. In Tynjälä, P., Stenström, M. & Saarnivaara, M. (eds), Transitions and Transformations in Learning and Education (pp. 205–222). Netherlands: Springer.

Вујаклија, М. (1980). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.

Waks, L. (1999). Reflective practice in the design studio and teacher education. Journal of Curriculum studies 31 (3), 303–316.

Зуковић, С. (2013). Партнерство породице, школе и заједнице – теоријски и практични аспекти. Годишњак филозофског факултета у Новом Саду, XXXVIII, бр. 2, 55–68.