Језик поезије и метаморфозе хуманизма (Хајдегер и Dis)

Nebojša J. Lazić

doi:10.5937/zrffp45-8775

Nebojša J. Lazić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-8775

Ključne reči: Martin Heidegger||, ||Мартин Хајдегер, Vladislav Petković Dis||, ||Владислав Петковић Dis, essence||, ||бивствовање, hermeneutics||, ||херменеутика, poetry||, ||поезија, humanity||, ||хуманизам,

Sažetak

У раду испитујемо однос језика поезије и хуманизма у 20. веку на примерима онтолошке феноменологије и херменеутике Мартина Хајдегера те песништва Владислава Петковића Диса. Хајдегеров филозофски став према дотадашњој метафизици је негативан, што се односи мање-више на читаву историју филозофије. Овог филозофа посебно занима однос мишљења и певања те улога песника у „оскудним временима“. Предлажемо песника српског парнасо-симболизма Владислава Петковића Dis-a као пример таквог ствараоца. Показујемо да се Дис приближава Хајдегеровој визији песника који песничком „видовитошћу“ долази до сличних или идентичних мисаоних увида о суштини бивствовања и смисла свега постојећег као и филозоф.

Biografija autora

Nebojša J. Lazić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Katedra za srpsku književnost i jezik, docent