The Context of Late Humanism

Dalibor M. Elezović

doi:10.5937/zrffp45-9244

Dalibor M. Elezović Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-9244

Ključne reči: intellectual history||, ||интелектуална историја, cultural history||, ||културна историја, early modernism||, ||радни модернизам, late humanism||, ||касни хуманизам,

Sažetak

У раду се са историографског аспекта разматра контекст касног хуманизма, епохе која је обележила време између хуманизма и барока, са својим специфичностима културно-историјског развоја. Први је појам касни хуманизам увео германиста Ерих Трунц у познатој студији из 1931. године. Дефинисао га је као „културу сталежа”, чијем су развоју допринели посебнo протестантски хуманисти у Светом римском царству на самом преласку из 16. у 17. век. Немачки историчар Герхард Естрајх 1974. Године пише да је касни хуманизам посебна историјска епоха. Према њему, касни хуманизам заокружује време конфесионализације, односно верских сукоба и друштвених преображаја, када хуманисти покушавају да превазиђу дубоку друштвену и црквену кризу. Мада су истраживачи у почетку касни хуманизам везивали за културу коју су наметнули протестантски хуманисти на размеђу 16. и 17. века, ову епоху су подједнако задужили и католички хуманисти. Особености касног хуманизма су различите друштвене посебности и читав низ културних, уметничких и образовних елемената који се тада јављају.

Reference

Blažević, Z. (2008). Ilirizam prije ilirizma. Zagreb: Golden marketing, Tehnička knjiga.

Бојовић, З. (2010). Поезија Дубровника и Боке Которске. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске.

Bremer, K. (2008). Literatur der Frühen Neuzeit. Paderborn: Fink.

Elezović, D. (2014). The description of Gutenberg’s invention in “History of Strasbourg bishops” from the year of 1608. History and archeology 12 (20), 33–37.

Evans, R. (1980). Rudolf II. Ohnmacht und Einsamkeit. Graz: Styria.

Хајдегер, М. (2003). Путни знакови. Београд: Плато.

Hammerstein, N. (2003). Bildung und Wissenschaft vom 15. bis zum 17. Jahrhundert. Oldenbourg: Wissenschaftsverlag.

Hammerstein, N. (2000). „Eineleitung“. In: N. Hammerstein, G. Walther (Ed.), Späthumanismus: Studien über Das Ende einer Kulturhistorischen Epoche (pp. 9–18). Göttingen: Wellstein.

Хаупт, Х. (2009). У име Бога: верски сукоби у царству 1555–1648. Градац 36 бр. (169–170), 6–13.

Jurić, Š. (1978). Nepoznata izdanja „Logike i Etike” Fausta Vrančića. Prilozi za istraživanje hrvatske filozofske baštine 4 (7–8), 289–296.

Kaiser, G. (2008). Grenzverwirrungen - Literaturwissenschaft im Nationalsozialismus. Berlin: Akademie.

Lanzinner, M. (2000). „Das römisch-deutsche Reih um 1600“. In: N. Hammerstein, G. Walther (Ed.), Späthumanismus: Studien über Das Ende einer Kulturhistorischen Epoche (pp. 19–45). Göttingen: Wellstein.

Maclean I. (2000). „Humanismus und Späthumanismus im Spiegel der juristischen und medizinischen Fächer“. In: N. Hammerstein, G. Walther (Ed.), Späthumanismus: Studien über Das Ende einer Kulturhistorischen Epoche (227–244). Göttingen: Wellstein.

Маут, Н. (2009). Двор Рудолфа II и хуманистичка култура. Градац 36 (169–170), 80–82.

Meid, V. (2009). Die deutsche Literatur im Zeitalter des Barock Vom Späthumanismus zur Frühaufklärung (1570–1740). München: C. H. Beck.

Muhlack, U. (2000). „Der Tacitismus – ein späthumanistisches Phänomen?“. In: N. Hammerstein, G. Walther (Ed.), Späthumanismus: Studien über Das Ende einer Kulturhistorischen Epoche (pp. 160–182). Göttingen: Wellstein.

Novak, S. P. (2010). Slaveni u Renesansi. Zagreb: Matica hrvatska.

Polišensky J. (2006). „Tolerance and Intolerance in Rudolfine Prague”. In: I. Muchka (Ed.), Rudolfine Prague 1576–1612 (pp. 9–10). Prague: tredoevropska galerie a nakladatelstvi.

Trunz, E. (1931). Der deutsche Späthumanismus um 1600 als Standeskultur. Zeitschrift für Geschichte der Erziehung und des Unterrichts (21), 17–53.

Tönnesmann, A. (2000). „Gab es eine späthumanistische Kunst? Zur Skulpturenausstattung der Piazza dela Signoria in Florenz“. In: N. Hammerstein, G. Walther (Ed.), Späthumanismus: Studien über Das Ende einer Kulturhistorischen Epoche (pp. 263–286). Göttingen: Wellstein.

Venard, M. (1992). „Die Katholische Kirche“. In: M. Venard (Ed.), Die Geschichte des Christentums, Religion – Politik – Kultur. Die Zeit der Konfessionen (1530–1620/30) (pp. 239–308). Freiburg, Basel, Wien: Herder.

Wiedemann, C. (2000). „Fortifikation des Geistes. Lipsius der Cento und die prudentia civilis,“ in: N. Hammerstein, G. Walther (Ed.), Späthumanismus: Studien über Das Ende einer Kulturhistorischen Epoche (pp. 183–207). Göttingen: Wellstein.

Контекст касног хуманизма

Sažetak

Reference