Notes on ancient topography of Moesia Superior based on Roman itineraries (several examples from the Province of Kosovo and Metohija)
Abstract
The paper considers the data about the problems of locating road stations and road communications in the province of Kosovo and Metohija. Researchers' opinions about their locations differ. The basis of successful research of ancient road communications and settlements in the province of Moesia Superior is provided by written source materials and material remains. What is especially significant are the data from Tabula Peutingeriana, Ptolemy’s Geography and Anonymous Geographer from Ravenna, inscriptions, settlements and other material remnants. Archaeological findings point to the fact that Roman road network and settlements were developed in this area. Furthermore, the paper presents data concerning new observations about the remains of the road and settlements from this area.
Due to data from written historical sources i.e. itineraries, and closer inspection of the terrain, we find out that in the area of Moesia Superior (The Province of Kosovo and Metohija) road stations on the main travel route Lissum-Naissus, namely Gabulеo, Theranda, Viciano, Vindenis, and Аd Fines were drawn. Data from ancient cartographic sources as well as the results of archaeological research of road communications in the Province of Kosovo and Metohija, in addition to significant facts that were presented, have not given a complete picture of the location of Roman travel routs and stations. However, on the basis of the abovementioned written sources which reveal the distance among road station, and due to material remains i.e. data from the area (saved road segments and milestones), marked routes of Roman road communications with road stations in the Province of Kosovo and Metohija were determined, which partly contributed to the ancient topography of this area being well known.
References
Boué, A. (1840). La Turqie dʼEurope. Paris.
Бошковић, Ђ; (1928). „Римске рушевине код Грачанице”. Старинар, IV, 269–272.
Вулић, Н. / Premerstein, V. (1900). „Антички споменици у Србији”. Споменик, XXXVIII, 15–58.
Вулић, Н. (1931). „Антички споменици наше земље”. Споменик, LXXI, 133–135, 179–182, 208–211, 213–215, 274, 321, 325.
Вулић, Н. (1933). „Антички споменици наше земље”. Споменик, LXXV, 3–91.
Вулић, Н. (1933). „Дарданци”. Глас Српске Краљевске Академије, CLV, 63–76.
Вулић, Н. (1934). „Антички споменици наше земље”. Споменик, LXXVII, 29–84.
Вулић, Н. (1938). „Географија Јужне Србије у античко доба”. Гласник Скопског научног друштва, XIX, 1–15.
Giljferding, A. (1859). Bosnia, Gercegovina i staraya Serbya. St. Petersbug.
Domaszewski, A. (1889). „Die Grenzen von Moesia Superior und der Illyrische Grenzzoll“. Wien: Archäologisch-epigraphische Mitteilungen aus Österreich-Ungarn, XIII, 140–145.
Domaszewski, A. (1902). „Die Beneficiarierposten und die römischen Strassennetze“. Trier: Westdeutsche Zeitschrift für Geschichte und Kunst, XXI/2, 158–173.
Dušanić, S. (1977). „Iz istorije rimskog rudarstva u Gornjoj Meziji”. Arheološki vestnik, 28 (1977), 163–179.
Dušanić, S. (1995). „Epigraphical Notes on Roman Mining in Dardania”. Starinar, XLV–XLVI (1995), 27–34.
Dušanić, S. (2004). „The Princeps municipii Dardanorum and the Metalla municipii Dardanorum”. Živa antika, LIV, 5–32.
Evans, A. (1885). „Researches in Illuricum, parts III and IV”. Westminster: Archaeologia, XLIX, 1–
Zippel, G. (1877). Die römische Herrschaft in Illurien bis auf Augustus. Leipzig: Ed. B. Teubner.
Ивановић, М. (1987). Црквени споменици XIII–XX век. Призрен–Београд: Задужбине Косова.
Јастребов, J. (1904). „Stara Srbija i Albanija”. Споменик, XLI, 11, 66–68.
Jireček, J. (1951²). Trgovački drumovi i rudnici Srbije i Bosne. Sarajevo: Svjetlost.
Јоцић, М. (1982). „Римски пут Naissus–Lissus у Горњој Мезији”. Нишки зборник, 11, 71–78.
Kanitz, F. (1892). Römische Studien in Serbien. Wien.
Коваљев, Г. (1989/90). „Касноантичка палата у Неродимљу”. Старине Косова, књ. IX, 87–92.
Милин, М. (2002). „Новооткривени римски епиграфски споменици из Сочанице (Kosovo)”.
Мирковић, М. (1960). „Римски пут Naissus–Scupi и станица Ad Fines”. Živa antika, X, 249–257.
Mirković, M. (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Mollinary, A. (1914). Die Römerstrassen in der Europaischen Türkei. Zagreb.
Mócsy, A. (1970). Moesia Superior – Gesellschaft und Romanisation in der römischen Provinz Moesiam Superior. Budapest: Akademiai Kiadó.
Папазоглу, Ф. (1964). „Дарданска ономастика”. Зборник Филозофског факултета у Београду, књ. VIII-1, 49–75.
Papazoglu, F. (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. ANUBiH, knj. XXX, CBI, knj. 1, ANUBiH.
Папазоглу, Ф. (1988). „Илирска и дарданска краљевина: поријекло и развој, структура, хеленизација и романизација”. У: М. Гарашанин, (прир. и ур.), Илири и Албанци, (стр. 145–173). Београд: САНУ.
Петровић, В. (2006). „Римски пут Naissus–Lissus”. Лесковачки зборник, XLVI, 17–38.
Петровић, В. (2008). „Une nouvelle borne milliaire découverte sur la voie romaine Naissus–Lissus”. Старинар, LVI, 367–376.
Паровић-Пешикан, М. (1982). „Античка Улпијана према досадашњим истраживањима”. Старинар, XXXII, 57–74.
Parović-Pešikan, M. (1985). „Ulpiana, S. Gračanica, Priština – antičko naselje”. Arheološki pregled, 24, 82–87.
Паровић-Пешикан, М. (1987). „Улпијана 1985–1986. године”. Гласник САД, IV, 136–142.
Паровић-Пешикан, М. (1989). „Античка Улпијана – истраживања 1987. године”. Гласник САД, V, 45–51.
Пешикан, М. (1986). „Стара имена из Доњег Подримља”. Ономатолошки прилози, VII, 1–119.
Popović, Lј., i Čerškov, E. (1956). „Ulpiana, Prethodni izvještaj o arheološkim istraživanjima od 1954. do 1956. godine”. Glasnik muzeja Kosova i Metohije, I, 319–327.
Самарџић, Г. (2006). „Два примјерка античког новца са Косова и Метохије”. У: З. Аврамовић (прир. и ур.), Историја и књижевност Срба Косова и Метохије (стр. 9–19). Косовска Митровица: Филозофски факултет у Косовској Митровици.
Самарџић, Г. (2007). „Један примјерак античког новца са Косова и Метохије”. У: З. Аврамовић (прир. и ур.), Друштво и култура Срба са Косова и Метохије (стр. 31–39). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Самарџић, Г. (2008). „Цар Костанције II и два примјерка његова новца са Косова и Метохије”. У: З. Аврамовић (прир. и ур.), Прошлост, садашњост и будућност Срба са Косова и Метохије (9–17). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Самарџић, Г. (2010). „Косово и Метохија кроз нумизматичке налазе у првој половини IV вијека”. У: Д. Маликовић (прир. и ур.), Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, књ 3 (стр. 41–51). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Samardžić, G. (2012). „Communication Routes and Settlements in Kosovo and Metohija in old Itineraries (from Antiquity to the Ottoman Period)”. У: Б. Јовановић (прир. и ур.), Косово и Метохија 1912–2012 (стр. 651–672). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Самарџић, Г. (2015). „Биљешке о путној станици и насељу Vindenis на комуникацији Naisus–Lisus (један примјер из прве половине IV вијека)”. Зборник радова Филозофског факултета, XLV, 69–78.
Томовић, Г. (1990). „Томашев натпис о оснивању цркве Благовештења Господњег 1427. године код Ораховца у Метохији”. Косовско-метохијски зборник, 1, 63–78.
Томовић, Г. (2007). „Косово и Метохија на старим картама, до краја XVII века”. У: А. Бачкалов (прир. и ур.), Археологија Косова и Метохије од праисторије до средњег века (стр. 47–59). Београд: Музеј у Приштини – Центар за очување наслеђа Косова и Метохије.
Fidanovski, S. (1985). „Poljanice, Glavnik, Podujevo – rimska nekropola”. Arheološki pregled, 24, 100–102.
Fidanovski, S. (1986). „Ilijina glava, Veleknice, Gnjilane – rimska i srednjovjekovna nekropola”. Arheološki pregled, 25, 47–48.
Фидановски, С.(1998). „Римски и рановизантијски период”. У: Н. Тасић (прир. и ур.), Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века, I–II, (стр. 258–349). Београд: САНУ – Музеј у Приштини.
Фидановски, С. (2007). „Античко наслеђе Косова и Метохије”. У: А. Бачкалов (прир. и ур.), Археологија Косова и Метохије од праисторије до средњег века (стр. 95–118). Београд: Музеј у Приштини – Центар за очување наслеђа Косова и Метохије.
Цермановић-Кузмановић, A. (1975). „Југословенске земље на Птоломејевој карти”. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 11–26.
Čerškov, E. (1957). „Ulpiana, prethodni izvještaj o arheološkim istraživanjima u 1957. godini”. Glasnik muzej Kosova i Metohije, III, 321–324.
Čerškov, E. (1957). „Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu”. Glasnik Muzej Kosova i Metohije, II, 65–86.
Čerškov, Е. (1959-1960). „Ulpiana, kratak izvještaj o arheološkim istraživanjima u 1959. godini”. Glasnik Muzej Kosova i Metohije, IV–V, 371–379.
Čerškov, Е. (1969). Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Шкриванић, Г. (1975). „Југословенске земље на Појтингеровој табли”. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 29–55.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: