The inhabitants of Gacko at work in Dubrovnik (XIV–XV century)

  • Radmilo B. Pekić University Of Pristina With Temporary Head Office In Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy

Abstract


The process of emigration from the area of ​​Hum and Trebinje area to medieval Dubrovnik as a phenomenon existed for centuries. The causes for this were differents in different periods, and it’s already well documented. However, from this broad process, this paper is limited to the population of Gacko only, which emigrated during the XIV and XV century in Dubrovnik to find a job and to learn a skill of a craft. On the basis of published and unpublished sources from Dubrovnik, the author establishes the conditions under which the medieval population from Gacko served and learned crafts in Dubrovnik.

References

Grujić, N., Zelić, D. (2010). „Palača vojvode Sandalja Hranića u Dubrovniku”. Anali zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije nauke i umjetnosti u Dubrovniku, sv. 48, 47–132.

Динић–Кнежевић, Д. (1973). „Прилог проучавању миграција нашег становништва у Италију током XIII и XIV века”. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду XVI/1, 39–62.

Dinić-Knežević, D. (1974). „Migracije stanovništva iz bližeg zaleđa u Dubrovnik u XIV veku”. Jugoslovenski istorijski časopis 1–2, 19–40.

Динић-Кнежевић, Д. (1995). Миграције становништва из јужнословенских земаља у Дубровник током средњег века, Нови Сад: Српска академија наука и уметности огранак у Новом Саду; Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за историју.

Динић-Кнежевић, Д. (2002). „Становништво са поседа Косача у средњовековном Дубровнику”. У: Р. Братић (пр.), Косаче – Оснивачи Херцеговине, (стр. 447–497). Билећа: „Просвјета”; „Фонд Светозар и Владимир Ћоровић”.

Lučić, J. (1979). Obrti I usluge u Dubrovniku do početka XIV stoljeća. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu, Centar za povijesne znanosti.

Маликовић, Д. (1995). Дубровник и Анконска Марка (1420–1620). Приштина: НИП „Нови свет”.

Мандић, Н. (2000), Српске породице војводства Светог Саве. Гацко.

Orbini, М. (1999). Kraljevstvo Slavena. Zagreb: Golden marketing, Narodne novine.

Петровић, Ђ. (1973). „Uloga Dubrovnika u snabdevanju srednjovekovne Bosne oružjem XIV – XV vek”. U: F. Ibrahimpašić (ur.), Srednjovjekovna Bosna i Evropska kultura, Radovi III (str. 68–77). Zenica: Muzej grada Zenice.

Пекић, Р. (2007). Невесињци на служби у Дубровнику у XIV и XV вијеку, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XXX/2006, 89–102.

Пекић, Р. (2012). Фирентинци на Балкану 1300–1600. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Пекић, Р. (2014). „Уговор о раду у Дубровнику Радована Ђурђевића Мириловића”. Грађа за прошлост Босне 7, 27–34.

Roller, D. (1951). Dubrovački zanati u XV. i XVI. stoljeću. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.

Sivrić, M. (1998). Hercegovci – dubrovački zlatari u doba Republike, Hercegovina 3 (11), 41–54.

Спремић, М. (1971). Дубровник и Арагонци (1442–1495), Београд: Завод за уџбенике.

Тадић, J. (1952). Грађа о сликарској школи у Дубровнику XIII–XVI В., књ. I, Београд: Историјски институт, Српска академија наука.

Тошић, Ђ. (1998). Требињска област у средњем вијеку, Београд: Историјски институт.

Тошић, Ђ. (2005). Средњовјековна Хумска жупа Дабар, Београд: Историјски институт.

Тошић, Ђ., Исаиловић, Н. (2011). Богоје Радинчић из Гацка – домазетство између службе (servitium) и посињења (affiliatio), Мешовита грађа (Miscellanea), бр. 32, 75–85.

Fisković, C. (1947). Dubrovački zlatari od XIII do XVII stoljeća. Hrvatska prosvjeta III, serija 1, 143–248.

Храбак, Б. (2003). Из старије прошлости Босне и Херцеговине, Књ. I, Београд 2003: ауторово издање.

Ћук, Р. (1999). Пљевља и пљеваљски крај у дубровачкој архивској грађи. Гласник завичајног музеја I, 55–67.

Čremošnik, G. (1951). Spisi Dubrovačke kancelarije, knj. I. Zagreb: Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti.

Шево, Љ. (2015). Богосалићи – дубровачки клесари 15. вијека поријеклом из Босне, Годишњак Друштва чланова Матице српске у Републици Српској, бр. 4–5, 2015, 361– 378.

Published
2016/10/19
Section
Original Scientific Paper