Drosaico, Marianorum Iudice
Abstract
The paper tries to provide an answer to a question why a ruler of the Narentines was called a judge. When making a comparison between Drosaico and other occurrences of the title of judge at that time, it can be concluded that none of them was authorised to lead foreign policy. Such right was solely the ruler's one. While researching why a ruler had a title of a judge, an interpretation suggests that at that time the ruler also became the supreme judge in the state and that that judicial authority was the most prominent one, hence the title.
That information can be put into relation to the monk Simeon's, the erstwhile a great mayor, Stefan Nemanja, Hilandar Charter where Rad‘s and George‘s judicature were mentioned. That meant that in this case the process of providing peace shifted from the social community to the Vlach elders as their supreme judges.
However, it did not mean that the rulers or the Vlach elders adjudicated disputes but that they became the highest judicial instance.
References
Благојевић М., Медаковић Д. (2000). Историја српске државности, књига I, Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције. Нови Сад: САНУ огранак у Новом Саду и Беседа; Друштво историчара јужнобачког и сремског округа.
Ђекић Ђ. (2012). „Српско средњовековно право: од освете до резервата судских“. Зборник Матице српске за друштвене науке 138 (1), 39–46.
Живковић Т. (2012). „Неретљани – пимер разматрања идентитета у раном средњем веку“. Историјски часопис, књ. LXI, стр. 11–25.
Живковић, Т. (2001). „Тактикон Успенског и тема Далмација“. Историјски часопис 48, 9–43.
Живковић, Т. (2004). Црквена организација у српским земљама (рани средњи век). Београд: Историјски институт; Службени гласник.
Кадлец, К. (1924). Првобитно словенско право пре X века. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Ковачевић Ј. (1967). Историја Црне Горе, књ. 1, Од најстаријих времена до краја XII вијека. Титоград.
Ковачевић Ј. (1956). „На трагу најстарије књижевности Дукље и Јужног приморја“. Споменик САН CV, 93–97.
Павковић Н. (1977). „Питање првобитног умира крвне освете“. Balcanica VIII, стр. 627–632.
Правна енциклопедија (1979). Београд: Савремена администрација.
Радојичић Ђ., Сп. (1931). „Грдеша (Грд) требињски жупан XII века“. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, XI, стр. 155–156.
Рокаи П., Ђере З., Пал Т., Касаш А. (2002). Историја Мађара. Београд: Clio.
Стојановић, З. (2003). Кривично право: општи део. Београд: Правни факултет.
Тарановски, Т. (1931). Историја српског права у Немањићкој држави II део: историја кривичног права. Београд: Геца Кон.
Тарановски, Т. (1935). Историја српског права у немањићкој држави III–IV део. Београд: Геца Кон.
Ћирковић С., Михаљчић Р. (прир.) (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
Чучковић В. (1971). „Крвна освета у средњовековном босанском праву“. Годишњак Правног факултета у Сарајеву, књ. XIX, 255–274.
Đekić, Đ. (2013). „Shvatanje porekla zakona i običaja u pisanim izvorima Srba u srednjem veku”. U: Dragan Nikolić, Aleksandar Đorđević, Miljana Todorović (ur.), Zbornik radova 1700 godina Milanskog edikta (str. 845–856). Niš: Pravni fakultet.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: