Римска комуникација Leusinium–Sаllunto–Anderba

Gligor M. Samardžić

doi:10.5937/zrffp46-12184

Gligor M. Samardžić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-12184

Ključne reči: Anderba (Nikšić)||, ||Anderba (Никшић), Sallunto (Riječani)||, ||Sallunto (Ријечани), Leusinium (Panik)||, ||Leusinium (Паник), southern Dalmatia||, ||провинција Далмација, Roman communication||, ||римска комуникација,

Sažetak

У раду се презентују подаци о римској комуникацији Leusinium–Sаllunto–Anderba (Паник–Ријечани–Никшић) са успутним насељима. Од станице Ad Zizio (Моско или Укшићи у Љубомиру) пут је ишао источно на Leusinium (Паника код Билеће), потом преко станице Sаllunto (Ријечани – источно од Билеће на путу ка Никшићу). Наиме, један крак је из станице Leusinium ишао источно преко станице Sаllunto на Андербу, а други сјеверно у унутрашњост провинције Далмације, преко Гацка ка Подрињу. Археолошки налази (остаци римског насеља, пута, фрагменти миљоказа) са локалитета у Панику, Ријечанима и Никшићу (југ провинције Далмације) указују на то да је ово подручје релативно рано било повезано мрежом римских комуникација.

Biografija autora

Gligor M. Samardžić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

Katedra za istoriju, docent

Reference

Гарашанин, М. (1967). Историја Црне Горе I. Титоград: Научно дело.

Паровић–Пешикан, М. (1974). „Римски пут Risinium–Salthua“. Старина, XXIII, 63–69.

Самарџић, Г. (2014). „Забиљешке о античким бунарима на комуникацији Diluntum–Salluntum“. Радови Филозофског факултета бр. 16 књ. 2, 211–218.

Самарџић, Г. (2014). „Биљешке о миљоказима са југа Далмације“. У: Ксенија Марицки Гађански (ур.), Антика и савремени свет – тумачење антике, Међународни тематски зборник (357–371). Београд: Друштво за античке студије Србије.

Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Шкри-ва-нић, Г. (1975). „Југословенске земље на Појтингеровој табли“. Monumenta cartographica Yugoslaviae, I, 29–55.

Alföldy, G. (1965). Bevolkerung und Gesellschaft in der romischen Provinz Dalmatien. Budapest: Mit einen Beitrag von Andras Mócsy, Akademiai kiado.

Ballif, P. (1893). Romische Strassen in Bosnien und der Herzegowina I. Wien: VOM BOSNISCH–HERCEGOVINISCHEN LANDESMUSEUM.

Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Sarajevo: Posebno izdanje ANUBiH, Djela knj. XLVII, CBI knj. 2.

Bojanovski, I. (1975). „Novi rimski miljokazi iz Ljubomira i Poljica kod Trebinja“. Tribunia 1, 53–64.

Bojanovski, I. (1977). „Rimski natpisi iz doline Trebišnjice“. Tribunia, 3, 67–98.

Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6.

Cons, H. (1882). La province romaine de Dalmatiae. Paris: Faculté des Lettres de Paris.

Hoernes, M. (1881). Alterthümer der Hercegovina (II) und der südlichen Theile Bosniens, nebst einer Abhandlung über die römischen Strassen und Orte im heutigen Bosnien, Wien: Sitzung sbericht der phil - hist. Classe der Kais. Akademie der Wissenschaften, XCIX, Bd. II. Heft, 799–819, 939–946.

Imamović, E. (1980). „Međašni natpisi na području rimske provincije Dal-macije“. Prilozi, god. XVI, br. 17, 27–60.

Jagenteufel, A. (1958). Die Statthalter der romischen Provinz Dalmatia von Augustusbis Diokletian. Wien: Schriften der Balkankommission Antiquarische Abteilung, XII, Österrei-chische Akademie der Wissenschaften.

Mayer, A. (1940). „Doprinosi poznavanju rimskih cesta u Dalmaciji“. VAHD LI, Split, 125–156+ Krt 1.

Pašalić, E. (1958). „O hodološkim pitanjima u izučavanju antičke istorije (sa naročitim osvrtom na našu zemlju)“. Godišnjak Istorijskog društva BiH, IX, 139–175.

Pašalić, E. (1959). „Romischen Strassen in Bosnien und der Herzegowina“. Archaeologia Iugoslavica 3, 61–73.

Pašalić, E. (1960). Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Zemaljski muzej Sarajevo.

Pašalić, E. (1965). „Problemi istraživanja ilirskih i rimskih cesta u provinciji Dalmaciji“. Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu, knj. III, 243–260.

Praschniker, C. / Schober, A. (1919). Archaologische forschungen in Albanien und Montenegro. Wien: Academie der Wissenschaften in Wien schriften der balkan-kommission antiquarische abteilung heft VIII.

Radimsky, V. (1894). „Gomile u Bilećkom kotaru u Hercegovini“. GZМ u BiH VI, 97–103.

Samardžić, G. (2010). „Zu Problemen der Ubikation des römischen Straßennetzes und der Raststätten Ad Zizio-Asamo in Süddalmatien“. Bel-grade historical review 1 (Београдски историјски гласник 1), 51–67.

Sergejevski, D. (1962а). „Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe“. GZM u Sarajevu, XVII, 73–105.

Sergejevski, D. (1962б). „Rimska cesta Narona–Leusinium“. GZM u Sarajevu, XVII, 111–113.

Sergejevski, D. (1964). „Borne frontiere romaine de Kosijerevo“. Archaelogica Iugoslavica, V, 93–95.

Šačić, A. (2011). „Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine“ (rukopis; magistarski rad). Sarajevo: Filozofski fakultet.

Tomaschek, W. (1880). Die vorslawische Topographie der Bosna, Herzegowina, Crna Gora und der eingrenzenden Gebiete.Wien: Mitteilungen d. Geographischen Gesellschaft in Wien.

Vulić, N. (1905). „Dva rimska natpisa iz Crne Gore“. VHAD n. s. VIII, 172–175.

Wilkes, J. J. (1969). Dalmatia. London: University of Birmingham.