Professional Stress and Personality Traits as a Factor in Coping with Teachers´ Stress
Abstract
In the framework of modern market economy, aside from various skills and knowledge, teachers are required to contrive a complex mosaic of roles and interactions which may result in the experience of prolonged stress and professional burnout. According to Lazarus and Folkman (2004), the manner of coping with the stress, as stated in their transaction model, implies a dynamic process which changes over time depending on objective requirements and subjective assessments of the situation for the purpose of solving the problem and/or reducing the intensity of a psychophysiological reaction within the stress process. Since the 1970s increasing importance has been attached to teachers´ experience of stress and the manner of coping with it. Kyriacou and Sutcliffe (1978) define teacher´s stress as a reaction to negative affects – anger, anxiety, tension, frustration, or depression, which result in potentially pathogenic physiological or biochemical changes. General factors of professional stress are present in all cultures and they are determined by the general status of education. Specific factors stem from a specific social environment, as well as from the professional status of teachers and their competences. Specific stress factors are related to the teacher´s personality, their value system in the process of interaction with the particular environment. Some of the significant personality traits, studied as specific factors of the professional stress, are dimensional models of personality within the five-factor model—self-efficiency, self-silencing, job satisfaction, styles of coping with stress, the level of burnout. According to research studies, the experience of professional stress and burnout is influenced by higher levels of neuroticism, aggressiveness, self-silencing, higher values of optimism, emotional competence, self-efficiency, life satisfaction, styles of coping with stress, as well as by the level of education at which teachers work. Research studies which the author has consulted mostly refer to teachers as a population at risk. Hence, aside from an analysis of professional stress factors, the author recommends that it would be essential to study and suggest possible directions of preventive actions in order to preserve and improve teachers´ mental and physical health. In the current social moment, it appears that it is most beneficial to observe individual personality of teachers from the standpoint of positive psychology and develop teachers´ individual resources for coping with professional stress.
References
Алинчић Зорић, М. (2014). Еудамонистички приступ благостању: разлике између друштава. Необјављена докторска дисертација. Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет.
Арсеновић-Павловић, М., Радовановић, В. и Јолић, З. (2006). Ставови и мишљења наставника разредне наставе према инклузији и променама у школи. У: Кузмановић, Б. и Крњајић, З. (ур). Емпиријска истраживања у психологији 2006. Зборник радова. Београд: Институт за психологију. 55–63.
Бјекић, Д., и Златић, Л. (2008). Професионални стрес и остваривање професионалних улога наставника. У Стојиљковић, С., Нешић, В., Марковић, З. (ур): Личност, професија и образовање, Зборник радова. Ниш: Филозофски факултет. 153–172.
Богуновић, Б. и Станковић, И. (2008). „Скривено сиромаштво“ наставника: статус, последице и стратегије превазилажења. Београд: Зборник Института за педагошка истраживања, 40/2, 403–422.
Bolger, N. (1990). Coping and Personality Process: A Prospective Study. Journal of Personality and Social Psychology. Vol. 51. No. 3. 525–537.
Brkić, I., i Rijavec, M. (2011). Izvori stresa, suočavanje sa stresom i životno zadovoljstvo učitelja razredne i predmetne nastave. Napredak. 152 (2). 211–225.
Vrućinić, Ž. (2014). Povezanost karakteristika ličnosti sa ispolјavanjem stresa i načinom njegovog prevladavanja. Banja Luka: Evropski defendologija centar za naučna, politička, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja.
Генц, А., Пекић, Ј., Матановић, Ј. (2013). Механизми суочавања са стресом, оптимизам и генерална самоефикасност као предиктори психофизичког здравља. Примењена психологија. 6 (2), 155–174.
Грујић, Љ. (2014). Наставников стрес и могућности превазилажења. Хуманситички идеали образовања, васпитања и психологије. НИСУН 4. Ниш: Филозофски факултет у Нишу. 287–293.
Зотовић, М. (2004). Превладавање стреса: концептуална и теријска питања са становишта транакционистичке теорије. Психологија. 37 (1). 5–32.
Živčić-Bećirević, I. i Smovjer-Adžić, S. (2005). Izvori stresa na poslu odgajatelјa u dječjim vrtićima. Psihologijske teme. Vol.14/05. 3–13.
Jack, D.C., Dill, D. (1992). The Silencing The Self Scale; Shemas of Intimacy Associated With Depression in Women. Psychology of Women Quarterly. 16/92. 97–106.
Koludrović, M., Jukić, T. i Reić-Ercegovac, I. (2009). Sagorijevanje na poslu kod učitelja razredne i predmetne nastave, te srednješkolskih nastavnika. Život i škola. Br. 22 (2/2009). God. 55. 235–249.
Крнета, Д., Ћејвановић, М. и Шевић, А. (2015). Извори стреса код наставника. Учење и настава. Год.1. бр.4. 629–650.
Крњајић, С. (2003). Наставник под стресом. Београд: Институт за педагошка истраживања. Вол. 53. 222–244.
Kyriacou, C. (2001). Temeljna nastava umjeća. Zagreb: Educa.
Kyriacou, C. and Sutcliffe, J. (1978). Teachers stress: prevalence, sources and symptoms. British Journal of Educational Psychology. Vol.48. No. 2. 159–167.
Lazarus, R.S., Folkman, S. (1984). Stress, appraisal and coping. New York, Springer.
Lazarus, R.S., Folkman, S. (2004). Stres, procena i suočavanje. Jatrebarsko: Naklada Slap.
Маринковић, Д. (2011). Концепција активног учења као основа за формирање нових наставничких компетенција. Педагогија. Бр. LXVI/2. 204–214.
Matešić, K. (2003). Stres – istraživački pristupi i teorije. Zbornik učiteljske akademije u Zagrebu. 5 (2). 145–160.
Moravek, D. (2007). Rizici stresa na radnom mjestu – pristup i prevencija. www.moravek.net
Национални просветни савет Републике Србије. (2011). Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја. Службени гласник Р Србије, 5/2011.
Pavlović, Z. i Sindik, S. (2014). Situacijsko suočavanje sa stresom kod odgajatelјa. Sigurnost. 56 (3). 187–201.
Смедеревац, С., Митровић, Д. и Чоловић, П. (2010). Великих пет плус два – примена и интерепретација. Београд: Центар за примењену психологију.
Станковић-Ђорђевић, М. и Недељковић, Ј. (2016). Самоефикасност, самостишавање и превладавање стреса код просветних радника града Пирота. Зборник радова Филозофског факултета. Косовска Митровица: Универзитет у Приштини, Филозофски факултет. Бр. XLVI (2). 21–43.
Стојиљковић, С. и Досковић, М. (2013). Особине личности и професионални стрес наставника. Међународни скуп Наука и глобализација. Пале: Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет. 1161–1179.
Suzić, N. (2005). Pedagogija za 21. vijek. Banja Luka: TT Press.
Sučević, V., Cvjetićanin, S. i Sakač, M. (2011). Obrazovanje nastavnika i učitelja u europskom konceptu kvalitete obrazovanja zasnovanom na kompetencijama. Život i škola. Br. 25 (1/2011). God. 57. 11–23.
Hudek-Knežević, J., i Kardum, I. (2005). Stres i tjelesno zdravlje. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Чабаркапа, М. (2009). Синдром изгарања на послу код наставника. Настава и васпитање. Вол. 58. Бр.2. 268–286.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: