Basic Norms of Civil Judicial Proceedings in the Principality of Serbia 1838-1846
Abstract
The basic idea of regime of ustavobranitelji was to insure everybody’s private property, so written laws and organized judiciary were necessary. The first years after the Constitution of 1838 were fundamental, with first laws that determined and established judicial instances and jurisdiction of the Ministry of Justice, and circulares, which closer defined judicial practice. The basic norms of civil judicial proceedings were defined in regulations of communal and district courts, brought in 1839 and 1840, Additional rules of civil and crimminal judicial proceedings from 1845 and their explanations from 1846, and also in many circulares concerning certain aspects of civil judicial practice.
References
Blagojević, B. T. (ур.) (1979). Pravna enciklopedija. Beograd: Savremena administracija.
Гавриловић, М. (1909). Милош Обреновић II (1821–1826). Београд: Нова штампарија Давидовић.
Јовановић, С. (1933). Уставобранитељи и њихова влада. Београд: Геца Кон.
Љушић, Р. (1981). „Законодавни рад Првог намесништва (1839–1840)”. Историјски гласник, 1–2, 107–125.
Љушић, Р. (2001). Историја српске државности II: Србија и Црна Гора – нововековне српске државе. Нови Сад: Српска академија наука и уметности, Огранак: Беседа: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.
Љушић, Р. (1986). Кнежевина Србија (1830–1839). Београд: Српска академија наука и уметности.
Мирковић, З. (2008). Карађорђев законик (кривично, породично и државно право устаничке државе). Београд: Правни факултет Универзитета, Центар за публикације.
Petrić, V. (1966). „Razvitak pravosuđa u Srbiji u periodu 1815–1839. godine”. Arhiv za pravne i društvene nauke, 1.
Петровић, М. (1901). Финансије и установе обновљене Србије до 1842. 1, С једним погледом на ранији историски развој финансиског уређења у Србији / по оригиналним документима написао Мита Петровић. Београд: Државна штампарија Србије.
Станковић, У. (2011). „Аутентична тумачења Закона о повраћају земаља (1839)”. Зборник Правног факултета у Новом Саду, 45(1), 521–534.
Станковић, У. (2010). „Државни савет и кнез Александар као тумачи парничних одредаба судских устројстава”. Анали Правног факултета у Београду, 58(2), 302–314.
Стојанчевић, В. (2012). „Протокол Шабачког магистрата из времена Првог српског устанка”. Глас Српске акедемије наука и уметности, Одељење друштвених наука, CDXX(16), 249–258.
Šarkić, S., Popović, D. M. i Nikolić, D. (1997). Istorija srpskog pravosuđa (XII–XX vek). Beograd.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: