Chronotope in the Theory of Narrative
Abstract
The interrelations of time and space in literature, or chronotope, as it is called by Bakhtin in his book Questions of Literature and Aesthetics, constitute a fundamental unity reflecting unbreakable bonds between space and time (time as the fourth dimension of space). He defined chronotope as a literary category whose meaning is related to genre, with chronotopes characteristic to each genre and its different configurations of space and time. In literature, the primary category in the chronotope is time. The term is also used in mathematics and it was introduced as part of Einstein’s Theory of Relativity. The paper sheds light on the features of chronotope in the theory of narrative.
References
Абот, Х. П. (2009). Увод у теорију прозе. Београд: Службени гласник.
Алексић, С. (2013а). Наратолошка истраживања. Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 43 (1), 261–272.
Алексић, С. (2013б). Онтологија постмодерне приче и приповедања. Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 43 (2), 673–685.
Аристотел (1982). О песничкој уметности. Београд: Рад.
Аристотел (1988). Физика. Загреб: Глобус, СНЛ.
Аугустин, Св. А. (1973). Исповијести. Загреб: Кршћанска садашњост.
Бахтин, М. (1989). О роману. Београд: Нолит.
Бечановић-Николић, З. (1998). Херменеутика и поетика. Београд: Геопоетика.
Бужињска, А. и Марковски, М. П. (2009). Књижевне теорије XX века. Београд: Службени гласник.
Велек, Р. и Ворен, В. (1974). Теорија књижевности. Београд: Нолит.
Велимировић, Н. (2005). Молитве на језеру. Ваљево: Манастир Лелић.
Димитријевић, В. (2016). Философија после Вартоломејске ноћи. Часопис за језик и књижевност 27/28. https://www.ljudigovore.com/issue/ljudi-govore-2728-2/article/filosofija-posle-vartolomejske-noci/
Иванић, Д. (2015). Прича из живота (Ка одређењу једне прозне врсте). Philologia Mediana, 7, 15–23.
Јоковић, М. (2002): Онтолошки пејзаж постмодерног романа. Београд: Просвета.
Кант, И. (1990). Критика чистога ума. Београд: БИГЗ.
Калер. Џ. (2009). Теорија књижевности. Београд: Службени гласник.
Карелин Р. (2014). Умеће умирања или уметност живљења. Будва: Манастир Подмаине.
Ман, Т. (1987). Чаробни брег. Београд: Просвета.
Поповић, Б. (2018). Философија феникс-птице: етички аспекти косовске драме. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Живковић, Д. (ур.). (2001). Речник књижевних термина. Бања Лука: Романов.
Радуловић, М. (2008). Књижевност и теологија. Београд – Источно Сарајево: Институт за књижевност и уметност – Православни богословски факултет Св. Василија Острошког.
Стојменовић, В. (2014). Хронотопи и карневализација у романима Дона Делила. (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Флоренски, П. (2013). Простор и време у уметничким делима. Београд: Службени гласник.
Шевкунов, Т. А. (2013). Несвети а свети и друге приче. Београд – Нови Сад: Чувари – Артпринт медиа.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: