Roman Road Station Gensis
Abstract
Gensis was the first road station on the Roman road Sirmium – Argentaria, which connects the capital of the province of Pannonia Inferior with rich silver mines along the middle course of the Drina River. According to Tabula Peutingeriana, the distance between Sirmium and Gensis was 30 Roman miles, or about 42 km, while distance Gensis – Ad Drinum was 15 Roman miles or about 22 km.
A. Boué has located Gensis in the territory of modern town Loznica. However, in the territory of the town of Loznica, as well as suburban settlements, no archaeological findings have been discovered so far that would be related to the ancient period. Starting from the assumption that Gensis was the administrative vicus of the ancient mines in the lower course of the Drina River, S. Dušanić proposed that its location was in the village of Rumska, on the eastern slopes of Mount Cer. However, the position of the Rumska village in relation to Roman communication in the Drina valley leads to the conclusion that the mentioned village cannot be the location of Gensis.
According to F. Kanitz, Gensis road station was located on top of the Vidojevića hill. The existence of archaeological remains at the top of Vidojevića hill indicates that a Roman settlement could be found on its slopes. In support of locating the Gensis road station on Vidojevića, the data from the Tabula Peutingeriana supports this. However, although more field reconnaissance has been carried out so far in the vicinity of Vidojevića, it is noticeable that there are no archaeological sites from the ancient period in the villages on the right side of the Drina River, nor any epigraphic and numismatic findings. In contrast, the archaeological finds of building materials, necropolises, and coins dating from the Roman period indicate that the Roman settlement was located on the left bank of the Drina River, near the town of Janja.
The information we currently have is not sufficient to determine the location of the Gensis road station with certainty. However, two sites stand out as potential locations: Vidojevića Hill, east of Lešnica and Pačići, west of Janja.
References
Арсић, Р. (2011). Функција римске војне инфраструктуре на простору северозападне Србије. Гласник, 27, 61−81.
Bíró, S. (2017). A Roman road station on the Pannonian limes. In: N. Hodgston, P. T. Bidwell, J. Schachtmann (Ed.), Roman Frontier Studies 2009: Proceedings of the XXI International Congress of Roman Frontier Studies (Limes Congress) held at Newcastle upon Tyne in August 2009 (180‒185). Oxford: Archaeopress Publishing.
Bojanovski, I. (1981). Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (s posebnim obzirom na područje Bosne i Hercegovine) III − Prilog proučavanju antičkih naselja i komunikacija u istočnoj Bosni. Godišnjak ANUBiH, XIX, CBI knj. 17, 125–199.
Bojanovski, I. (1984). Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (s posebnim obzirom na područje Bosne i Hercegovine), IV − Rimska cesta Siscia – Sirmium (Tab. Peut.) i njena topografija. Godišnjak ANUBiH, XXII, CBI knj. 20, 146−266.
Бошковић, Ђ. и Кораћ, В. (1953). Видојевица. У: Ђ. Бошковић (ур.), Археолошки споменици и налазишта у Србији I (45−46). Београд: Српска академија наука.
Vasić, М. i Milošević, G. (2000). Mansio Idimum, rimska poštanska i putna stanica kod Medveđe. Beograd: Arheološki Institut.
Васиљевић, М. (1969). Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу. Годишњак историјског архива у Шапцу, 7, 121−156.
Vasilјević, M. (1974). Rekognosciranje Podrinja. Arheološki Pregled, 16, 145−150.
Васиљевић, М. и Трбуховић, В. (1985). Јадар у праисторији и у античко доба. У: Б. Дaнилo (ур.), Jaдaр у прoшлoсти (27−39). Лoзницa: РО Радио Подриње.
Ворличек, Е. (1896). Римске старине у Брањеву котара зворничког. Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, VIII, 197−199.
Гарашанин, М. и Гарашанин, Д. (1951). Археолошка налазишта у Србији. Београд: Просвета.
Грбић, М. (1953). Западна Србија у Римско доба. У: Ђ. Бошковић (ур.), Археолошки споменици и налазишта у Србији I (13−15). Београд: Српска академија наука.
Dilke, O. (1987). Itineraries and geographical maps in the early and late Roman empires. In: J. B. Harley and D. Woodward (Ed.), The History of Cartography I (234−257). Chicago: University of Chicago Press.
Dušanić, S. (2003). Roman mining in Illyricum: Historical aspects. In: G. Urso (Ed.), Dall'Adriatico al Danubio: L'Illirico nell' eta greca e romana (247−270). Atti del convegno enternazionale. Pisa: Edizioni Ets.
Kanitz, F. (1892). Römische Studien in Serbien: Der Donau-Grenzwall, das Strassennetz, die Städte, Castelle, Denkmale, Thermen und Bergwerke zur Römerzeit im Königreiche Serbien. Wien: Tempsky in Komm.
Kanitz, F. (1904). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk. Leipzig: Vergal von Bernh. Mayer.
Kosorić, M. (1988). Selo I, Kojčinovac, Bijeljina. U: B. Čović (ur.), Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine II (89). Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Müller, C. (1916). Itineraria Romana: Römanische Reisewege an der Hand der Tabula peutingeriana. Stuttgart: Verlegt von Strecker und Schröder.
Patsch. C. (1896). Novci iz Apollonije i Dyrrhachija. Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, VIII, 415−422.
Пач, К. (1897). Мали римски нахођаји и посматрања. Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, IX, 511−539.
Patsch, C. (1905). Ad Drinum. In: G. Wissowa (Ed.), Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (1708−1709). Stuttgart: J. B. Metzlersche Verlagsbuchhandlung.
Patsch, C. (1907). Arheološko – epigrafska istraživanja povijesti rimske provincije Dalmacije. Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, XIX, 431−470.
Петровић, В. (2015). Римска насеља и комуникације од Јадрана до Дунава (I−IV век). Ниш−Београд: Филозофски факултет: Балканолошки институт САНУ.
Popović, G. (2018а). Putna stanica Ad Drinum. Prilozi Instituta za historiju, 47, 11–30.
Popović, G. (2018b). Rimske komunikacije u sjeveroistočnoj Bosni sa posebnim osvrtom na novootkrivenu dionicu puta na planini Bišini. Acta Illyrica, II, 193−216.
Радовановић, В. (1994). Шабачка Посавина и Поцерина: антропогеографска испитивања. Нови Сад: Офсетпринт.
Samardžić, G. (2010). Zu Problemen der Ubikation des römischen Straßennetzes und der Raststätten Ad Zizio-Asamo in Süddalmatien. Београдски историјски гласник, 1, 51–67.
Самарџић, Г. (2014а). Путна станица Asamo у историјским изворима. Радови Филозофског факултета, 16 (2), 85–98.
Самарџић, Г. (2014б). Забиљешке о античким бунарима на комуникацији Diluntum–Salluntum. Радови Филозофског факултета, 16 (2), 211–218.
Самарџић, Г. (2014в). Налази из села Градац и Убоско на комуникацији Narona–Ad Zizio. Зборник радова Филозофског факултета, XLIV (1), 385–408.
Samardžić, G. (2018). Epigrafski miljokazi i njihov značaj za proučavanje rimskih komunikacija na jugu provincije Dalmacije. Acta Illyrica, II, 179–191.
Спрeмић, M. (1985). Jaдaр у срeдњeм виjeку. У: Б. Дaнилo (ур.), Jaдaр у прoшлoсти (41−47). Лoзницa: РО Радио Подриње.
Čremošnik, I. (1988). Crkvište, Janja, Bijeljina. U: B. Čović (ur.), Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine II (89). Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Čremošnik, I. (1988). Đebina Bašta, Janja, Bijeljina. U: B. Čović (ur.), Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine II (90). Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Čremošnik, I. (1988). Pačić Brdo, Janja, Bijeljina. U: B. Čović (ur.), Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine II (96). Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Шкриновић, Г. (1974). Југословенске земље на Појтингеровој табли. У: Г. Шкриновић (прир. и ур.), Monumenta cartographica Jugoslaviae I (33−58). Београд: Историјски институт.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: