The Pićević Family: Hum–Dabar Nobility in the XIV and XV Centuries

  • Radmilo B. Pekić University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of History
Keywords: stećak tombstones, Dubrovnik, Dabar, nobility, the Pićević Family,

Abstract


The paper presents a prominent noble family (Pićević), who was settled in Dabar, Hum land, during the fourteenth and fifteenth centuries. Based on Dubrovnik sources, then found inscriptions on the stećak tombstones, some members of this distinguished family and their subjects were shown.

Until the fall of the Ottoman rule in 1465, the Pićević family were governed by provincial lords Vojinović as a part of medieval Serbia, later by the Bosnian rulers, Sanković and Kosač.

The estates of the Pićević landlords were located in the settlements of Dabar: Ljuti Do, Potkom, Klečak, and Trusina. The medieval monuments of stećak tombstones, under which some of the members of this distinguished medieval family were buried, are located in these settlements as evidenced by the preserved tombstones.

References

Динић, М. (1967). Хумско-требињска властела, Посебна издања 397, Одељење друштвених наука 54, Београд: Српска академија наука и уметности.

Динић, М. (20032). Из српске историје средњега века, Београд: Equilibrium .

Vego, M. (1964). Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine II, Zemaljski muzej, Sarajevo: Zemaljski muzej.

Комар, Г. (2011). Натпис Богдана Хатељевића 119 година након Трухелке и један необјављени натпис из Дабра, Слово, бр. 31-31, 232-237.

Комар, Г. (2018). Ћирилични натписи старе Херцеговине, (са прегледом крстова), Подгорица: Друштво за архиве и Херцегновску

Kurtović, E. – Filipović, E. (2011). Četiri bosanska Sokola, Gračanički glsnik 32/16, 201- 222.

Lučić, J. (1984). Spisi Dubrovačke kancelarije, II, Zagreb: Centar za povijesne znanosti sveučilišta u Zagrebu, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti

Мијушковић, Ј. (1960). Хумска властеоска породица Санковић, Историјски часопис XI, 17-54.

Пекић, Р. (2005). Жупа Дабар у средњем вијеку, Билећа: СПКД Просвјета.

Sivrić, M. (1999), Srednjovjekovna župa Dabar, u: P. Anđelić, M. Sivrić, T. Anđelić, Srednjovjekovne Humske župe, Mostar: Ziral.

Стојановић, Љ. (19842) Стари српски записи и натписи, Београд: Српска академија наука и уметности, Народна библиотзека Србије, Матица српска.

Стојановић, Љ. (1928). Старе српске повеље и писма, 1/2, Зборник за историју и књижевност српског народа, Прво одељење, књ. XIV, Београд - Сремски Карловци: Српска краљевска академија.

Томовић: Г. (1974). Морфологиоја ћириличних натписа на Балкану, Београд: Историјски институт.

Тошић, Ђ. (2005). Средњовјековна Хумска жупа Дабар, Београд: Историјски институт.

Ферјанчић, Б. (1959) Византијски извори за историју народа Југославије II, Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности.

Храбак Б. (2003). Из старије прошлости Босне и Херцеговине II. Београд: Архивар.

Шобајић, П. (1954). Дабарско поље у Херцеговини, антропогеографска испитивања Насеља и порекло становништва, књ. 34, Српски етнографски зборник, књ. LXVII, Београд: Српска академија наука и уметности.

Шишић, Ф. (1928), Љетопис попа Дукљанина, Београд- Загреб: Српска краљевска академија.

Published
2019/12/25
Section
Original Scientific Paper