Belgrade Students and Political Organizations 1935-1941
Abstract
During the period between two world wars a dynamic political life took place among the students of the University of Belgrade. The University gathered thousands, close to 10,000 young people on the night of the outbreak of World War II. This attracted political parties to form student political organizations among Belgrade students and to propagate the political and ideological views they supported. Among the political organizations that were present at the University of Belgrade, especially during the second half of the 1930s, were: the Communist Party of Yugoslavia and the League of Communist Youth of Yugoslavia, the Democratic Student Club, the Youth Section of the Serbian Cultural Club, the Student Club of the Yugoslav Radical Union "Slovenski Jug" and the Youth Organization „Zbor“. Of all these organizations, the greatest influence during the 1930s was exerted by the Communists, who, although illegal, persecuted and few in number, formed an extensive network of cells at the faculties, and zealously, organized and aggressively acted among the student population. Insisting on a radical solution to the existing general political and socio-economic problems, as well as university and student issues, attracted a large number of Belgrade students to the communist student movement, who took part in numerous demonstrations, strikes and incidents. The ideological-political platform and forms of action of other political organizations at the University, primarily national and right oriented, were largely directed against the influence and actions of communist students. After the outbreak of World War II and the signing of the Ribbentrop-Molotov Pact in 1939, the mutual relations of political organizations at the University became significantly strained. Opposing organizations of Belgrade student youth fought a verbal war on the night of the outbreak of the Second World War on the territory of Yugoslavia, but also often real street battles, in which all the irreconcilability and sharpness of conflicting ideologies of wider political organizations they represented were manifested. It will soon turn out that it was just a preparation for serious, armed and bloody conflicts during the civil war that broke out as part of World War II.
References
Бодрожић, М. (1989). Студентски клубови буржоаских партија на Бео-градском универзитету 1936–1941. У: О. Пејановић (ур.), Идеје и покретина Београдском универзитету од оснивања до данас,књ. 2 (130–145). Београд: Центар за марксизам Универзитета.
Бонџић, Д. (2005). Настанак историографије о Београдском универзитету 1945–1980. Историја 20. века, 1, 153–168.
Бонџић, Д. (2009). Поглед на прошлост Београдског универзитета после Другог светског рата – стварање нове традиције. У: Д. Радојичић и А. Па-вићевић (ур.), Спомен места – историја – сећања (161–174). Београд: Етнографски институт САНУ.
Вуловић, Д. (ур.) (1983). Београдски универзитет у предратном периоду народноослободилачком рату и револуцији. Београд: Центар за марксизам Универзитета.
Вуловић, Д. (ур.) (1986). Београдски универзитет у предратном периоду народноослободилачком рату и револуцији, књига 1–2. Београд: Центар за марксизам Универзитета.
Глигоријевић, Б. (1965). Политички покрети и групе с националсоцијалистичком идеологијом и њихова фузија у Љотићевом „Збору“. Историјски гласник, 4, 35–83.
Дамјановић, М. (1966). Напредни покрет студената Београдског универзитета, књига 1. Београд: Нолит.
Дамјановић, М. (1974). Напредни покрет студената Београдског универзитета, књига 2. Београд: Нолит.
Драговић, В. (1956). Српска штампа између два светска рата: основа за библиографију српске периодике 1915–1945. Београд: Српска академија наука.
Драгосављевић, В. (2013). Идеолошки утицај европског фашизма на ЈНП Збор (1935–1940). У: З. Јањетовић (ур.), Историјска трибина: „Истраживања младих сарадника Института за новију Србију“ (93–111). Београд: Институт за новију историју Србије.
Ђорђевић, Д. (2001). Ожиљци и опомене, књ. 1. Београд: БИГЗ.
Митровић, М. (2000б). Стандард сиромашних студената Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду 1838–1926. Историјски часопис, XLVII,183–200.
Митровић, М. (2002). Домови и мензе студената Београдског универзитета1838–1998. Београд: Центар за савремену историју југоисточне Европе.
Николић, К. (1990). Бољшевизација Комунистичке партије Југославије 1919–1929. Историјске последице. Београд: Институт за савремену историју.
Пејановић, О. (ур.) (1989). Идеје и покрети на Београдском универзитету од оснивања до данас, књиге 1–2. Београд: Центар за марксизам Универзитета.
Поповић, Н. (1989). Српски културни клуб (1937–1941). Историја 20. века,1–2, 109–140.
Поповић, Н. (2003). Слободан Јовановић и југословенска држава. Београд: Институт за савремену историју.
Ристановић, Р. (2016). Идеолошка оријентација чланова Клуба студената ЈРЗ Словенски Југ. Токови историје, 2–2, 143–164.
Ристановић, Р. (2017). Организовање демократске омладине на Универзитету у Београду. Годишњак за друштвену историју, 3–4, 51–78.
Симић, B. (2007). Пропаганда Милана Стојадиновића. Београд: Институт за новију историју Србије.
Станковић, Ђ. (2000). Студенти и Универзитет 1914–1954. Београд: Центар за савремену историју југоисточне Европе.
Стефановић, М. (1984). Збор Димитрија Љотића. Београд: Народна књига.
Стефановић, М. (1989). Сукоби љотићеваца са напредним студентима Београдског универзитета (1935–1941). У: О. Пејановић (ур.), Идеје и покрети на Београдском универзитету од оснивања до данас, књ. 2 (165–178). Београд: Центар за марксизам Универзитета.
Тошић, Д. (2006а). Демократска странка 1920–1941. Београд: Демократска странка.
Тошић, Д. (2006б). Једно виђење студентских политичких кретања пред Други светски рат. Токови историје, 3, 229–265.
Тошић, Д. (2007). Личне белешке. Београд: Демократска странка.
Bojić, M. (1996). Jugoslavenski narodni pokret „Zbor“ 1935–1945. Јedan kritički prikaz. Beograd: Narodna knjiga.
Bondarev, N. V. (2013). Misterija Tito: moskovske godine. Beograd: Čigoja štampa.
Bondžić, D. (2004). Beogradski univerzitet 1944–1952. Beograd: Institut zasavremenu istoriju.
Bondžić, D. (2006). Razvoj istoriografije o Beogradskom univerzitetu 1980–2005. Istorija 20. veka, 1, 125–139.
Vasić, M. (1977). Revolucionarni omladinski pokret u Jugoslaviji 1929–1941. Beograd: Narodna knjiga.
Gligorijević, B. (1963). Napad ljotićevaca na studente Tehničkog fakulteta u Beogradu, u oktobru 1940. i rasturanje Ljotićevog „Zbora“. Istorijiski glasnik, 2,52–81.
Gligorijević, B. (1970). Demokratska stranka i politički odnosi u Kraljevini Srba,Hrvata i Slovenaca. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Gligorijević, B. (1979). Parlament i političke stranke u Jugoslaviji 1919–1929. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Gligorijević, B. (1992). Kominterna, jugoslovensko i srpsko pitanje. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Kurzlydlowski, C. (2013). Тhe early ideological influences of Dimitrije Ljotić:the making of a fascist and traitor?. У: Д. Алексић (ур.), Срби и рат у Југославији 1941. године (33–57). Београд: Институт за новију историју Србије.
Marjanović,J. (ur.) (1970). Zbornik radova o studenskom i omladinskom revolucionarnom pokretu na Beogradskom univerzitetu. Beograd: Univerzitetski odbor.
Marković, P. (2001). Predistorija studentskih pokreta – uporedna perspektiva do Drugog svetskog rata. Istorija 20. veka, 1, 19–32.
Mitrović, M. (2000а). Studentski dom „Nj. V. Kralja Aleksandra“ 1926–1936. Tokovi istorije, 3–4, 77–94
.Radojević, M. (1994). Udružena opozicija 1935–1939. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Stojkov, T. (1985). Vlada Milana Stojadinovića. Beograd: Institut za savremenu istoriju.
Tešić, D. (1993). Klub studenata Jugoslovenske radikalne zajednice „Slovenski jug“ na Beogradskom univerzitetu 1935–1941. Istorija 20. veka, 1–2,53–71.
Cvetković, S. (1966). Napredni omladinski pokret u Jugoslaviji 1919–1928. Beograd: Institut društvenih nauka.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: