The Problem of Ubication of the Vellanis, Vindenae Road Stop and Ad Fines on the Lisus–Naisus Road (Upper Moesia)

  • Gligor Samardžić University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of History
Keywords: Vellanis, Vindenae, Ad Fines, Lisus, Naisus, the Roman road, a road stop, Dardania, Upper Moesia

Abstract


The paper presents data on the problem of ubication of the Vellanis, Vindenae road stop and Ad Fines on the LisusNaisus Roman road (Upper Moesia). The Lisus–Naisus road intersected modern-day Kosovo and Metohija from southwest to northeast. Being the main road, it connected coastal areas to the inland. A modest number of milestones was found at certain points along the road. They are of highly significant historic value due to the fact that they respresent firsthand evidence on the existence of the Roman road in Kosovo and Metohija. There are various opinions about the ubication of the aforementioned road stops in modern historiography. Ptolemaeus mentiones a settlement Vellanis after the Vicianum road stop on the Lisus–Naisus road, but he does not categorize it as the road stop. According to some researchers, Vellanis is identical to the Vicianum stop in Tabula Peutingeriana. We believe that the name of Vellanis mentioned by Ptolemaeus and Ravenna geographer conceals the name of the Vicianum road stop from Tabula Peutingeriana. In regards to the ubication of the Vindenae road stop in the modern scientific research, the prevailing opinion is based on Tabula Peutingeriana as well as the remains of the Roman settlement and necropolis (a monumental building, ceramic dishes, glass, nails, jewellery, money). It is believed that the Vindenae road stop should be looked for near Podujevo, in the area of Glavnik village (Poljanice). Taking Tabula Peutingeriana into consideration as well as the results of modern studies, the Ad Fines road stop should be looked for at the mouth of the Kosanica into the Banjska River, near modern-day Kuršumlija. Various opinions will most certainly exist as long as the assumptions continue to be based on analyses of written historical sources, without systematic archeological excavations and research. What we can say with certainity is that life evolved continously in this area (Upper Moesia), starting from the ancient times till modern days and archeological findings from these sites prove that.

References

Вулић, Н. (1909). Аурелијанова подела Горње Мезије. Глас СКА, LXXXII, 1–20.

Вулић, Н. (1934). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, LXXVII, 29–84.

Вулић, Н. и Премерштајн, Л. Ф. (1900). Антички споменици у Србији. Споменик СКА, XXXVIII, 15–58.

Драгашевић, Ј. (1877). Археологијско-географска истраживања. Гласник Српског ученог друштва, XLV, 66–67.

Ђорђевић, T. (1896). Поред Топлице, путописне белешке од Т. Р. Ђорђевића. Братство, 7, 14–103.

Јастребов, J. (1904). Stara Srbija i Albanija. Споменик СКА, XLI, 66–68.

Јоцић, М. (1982). Римски пут Naissus–Lissus у Горњој Мезији. Нишки зборник, 11, 71–78.

Љубомировић, И. (2014). Резултати најновијих истраживања на Медијани. Теме, XXXVIII (2), 733–745.

Љубомировић, И. (2015). Nikola Vulić – historian, archaeologist and classical phi-lologist. Contibution to the Study of World Historiography, 2nd International Mul-tidisciplinary on Socal Sciences & Arts SGEM 2015, book 3. In: Anthropology, Ar-chaeology, History and Philosophy (369–377). Albena: Bulgaria.

Петровић, В. (2006). Римски пут Naissus–Lissus. Лесковачки зборник, XLVI, 17–38.

Петровић, В. (2007). Дарданија у римским итинерарима. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Петровић, В. (2008). Une nouvelle borne milliaire découverte sur la voie romaine Naissus–Lissus. Старинар, LVI, 367–376.

Самарџић, Г. (2015). Биљешке о путној станици и насељу Vindenis на комуникацији Naisus–Lisus (један примјер из прве половине IV вијека). Зборник радова Филозофског факултета, XLV (1), 69–78.

Томовић, Г. (2007). Косово и Метохија на старим картама, до краја XVII века. У: А. Бачкалов (прир. и ур.), Археологија Косова и Метохије од праисторије до средњег века (47–59). Београд: Музеј у Приштини – Центар за очување наслеђа Косова и Метохије.

Фидановски, С. (2007). Античко насљеђе Косова и Метохије. У: А. Бачкалов (ур.) Археологија Косова и Метохије (95–118). Београд: Музеј у Приштини (са измештеним седиштем).

Цермановић-Кузмановић, A. (1975). Југословенске земље на Птоломејевој карти. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 11–26.

Шкриванић, Г. (1975). Југословенске земље на Појтингеровој табли. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 29–55.

Alföldy, G. (1961). Die Sklaverei in Dalmatien zur Zeit des Prinzipats. AAntH, IX, 21–151.

Ballif, P. (1893). Römische Strassen in Bosnien und der Herzegowina I. Wien: Vom Bosnisch–Hercegovinischen Landesmuseum.

Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Sara-jevo: Posebno izdanje ANUBiH, Djela knj. XLVII, CBI knj. 2.

Čerškov, Е. (1961). Rimski put Naisus–Scupi i stanica Viciano. Glasnik Muzej Ko-sova i Metohije, VI, 123–129.

Čerškov, Е. (1969). Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.

Čerškov, E. (1957). Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu. Glasnik Muzej Kosova i Metohije, II, 65–86.

Dobruna-Salihu, E. (2011). Arhitektonski ostaci antičkih središta središnjeg dijela Dardanije (Kosova). Histria Antiqua, 20, 279–292.

Domaszewski, A. (1890). Studien zur Geschichte der Donauprovinzen. I. Die Grenzen von Moesia Superior und der illyischen Grenzzoll. AEM, XIII, 129–154.

Domaszewski, A. (1902). Die Beneficiarierposten und die römischen Strassennetze. Trier. Westdeutsche Zeitschrift für Geschichte und Kunst, XXI (2), 158–173.

Evans, A. (1885). Researches in Illuricum, parts III and IV. Archaeologia, XLIX, 1–168.

Fidanovski, S. (1985). Poljanice, Glavnik, Podujevo – rimska nekropola. Arheološki pregled, 24, 100–103.

Fidanovski, S. (1986). Poljanice / Glavnik – kasnoantičko naselje. Arheološki pre-gled, 25, 173.

Published
2021/09/10
Section
Original Scientific Paper