Craft Bank of Niš
Abstract
At the end of the 19th and the begining of the 20th century, a large number of local money companies were founded in the Kingdom of Serbia. During the Annexation Crisis the number of banks was additionally increased, but at the very end of 1911, the Craft bank of Niš was established. This was not the happiest period for the constitution of this institution, from 1912. Serbia entered a period of works, which lasted until the end of 1918. After the war ended, there was a change in business conditions, and soon after, the Craft Bank of Niš gave up the trade in goods and shortly after it became commited to give short-term loans of exchange to the discount. Taking into account that the business conditions in the first post-war decade were very favorable for the functioning of cash reserves, the craftmen’s bank of the city of Niš successfully paid dividends to its shareholders. The economic crisis, which began in the Kingdom of Yugoslavia in 1931, had a negative impact of the normal operation of banks, so that many of them went bankrupt or ceased to operate in non-banking spirit, tryng to protect farmers. The Craft Bank of the city of Niš belongs to a minority of financial institutions that successfully overcame the crisis and continued to operate at the end of the 4th decade of the 20th century. However, the outbreak of the Second World War on the territory of Yugoslavia, interrupted the work of this institution, the Craft Bank of Niš was not allowed to operate in the socialist Yugoslavia, and thus it was liquidated.
References
Антић, Д. (2016). Поглед на српско-бугарске односе с краја XIX и почетка XX века. Годишњак Педагошког факултета у Врању, 7, 55‒67.
Бајкић, В. (1924). Истраживање о узроцима ниског курса ренте ратне штете. Економист, 5, 401‒409.
Бецић, И. М. (2002). Приватни новчани заводи и банкарство у Лесковцу између два светска рата. Историја 20. века, 1, 133‒144.
Бецић, И. М. (2012). Министарство финансија Краљевине Југославије 1918‒1941. Београд: ИСИ.
Бецић, И. М. (2014а). Нишка трговачка банка. Расински анали, 12, 323‒338.
Бецић, И. М. (2014б). Нишка есконтна банка. Зборник, 23, 163‒178.
Бецић, И. М. (2016). Страдање приватних финансијских установа у јужној Србији 1915‒1918. У: А. Растовић (ур.), Велики рат 1914‒1918: узроци, последице, тумачења, 2 (751‒764). Ниш: Филозофски факултет.
Бецић, И. М. (2019а). Последице Првог светског рата по развој банкарства у Нишу. Лесковачки зборник, LIX, 207‒227.
Бецић, И. М. (2019б). Положај краљевачких новчаних завода у банкарском систему Краљевине Југославије. Баштина, 47, 319‒334.
Вучо, Н. (1955). Привредна историја Србије до Првог светског рата. Београд: Научна књига.
Драшковић, Р. М. (1931). Наше општинске финансије. Београд: Штампарија Јединство.
Илић, С. (2014). Спасавање трезора Народне банке у Првом светском рату. Архив, 1‒2, 62‒76.
Народна банка 1884‒1934. (1934). Београд: Завод за израду новчаница.
Наша финансијска политика. (1938). Београд: Главни одбор ЈРЗ.
Попов, Ч. (1995). Од Версаја до Данцига. Београд: Службени лист СРЈ.
Поповић, Н. и Мишић, Д. (1929). Наша домаћа привреда, фактори, стање, унапређење. Београд: Геца Кон.
Тодоровић, М. (1926). Бојазан од поправке динара. Економист, 1, 6‒12.
Bajkić, V. (1933). Nova faza deviznog moratorijuma. Narodno blagostanje, 1, 3‒4.
Hobsbaum, E. (2002). Doba ekstrema, Istorija kratkog dvadesetog veka 1914‒1991. Beograd: Dereta.
Maticka, M. (1992). Zakonski propisi o vlasničkim odnosima u Jugoslaviji (1944‒1948). Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskog sveučilišta u Zagrebu, 25, 62‒76.
Pertot, V. (1986). Ekonomika valutnih tečajeva. Zagreb: Informator.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: