Constantinople in Imperial Ideology of Stefan Dušan

  • Vojislav D. Pejušković University of Belgrade, Faculty of Philosophy
Keywords: Constantinople, Stefan Dušan, Kantakouzenos, Palaiologos, Serbia, Byzantium, Ideology

Abstract


The centuries-old expansion of the Serbian state at the expense of Byzantium received its epilogue with the rule of Stefan Dušan. The Serbian king managed to use the opportunity provided by the Roman civil war of 1341–1347, manoeuvring between two warring houses, Kantakouzenos and Palaiologos. It was the weakening of both Byzantium and Bulgaria that gave him the opportunity to, by crowning himself emperor of the Serbs and Romans, plan a possible attack on Constantinople, which would absolutely justify the title he had held since 1345. Byzantine sources testify in their own way about Dušan’s negotiations with the Ottomans, Venice and others and the gathering of the coalition against the winner of the civil war—John Kantakouzenos, whose revitalization of Constantinople-controlled territory stood in the way of the Serbian Roman ruler’s imperial ambitions. The testimonies of Nicephorus Gregoras, the emperor-writer himself, as well as the documentary material, led us to the conclusion that Stefan Dušan planned an extensive action directed towards the walls of Theodosius II. Taking into account the data on the order of Empress Anna of Savoy to renew the Thessaloniki fortification elements from 1355/56, it speaks of a possible general attack by the Serbian army. In addition to the above, the place of the emperor’s death, which can still be debated in science, leaves room for various premises since two Ragusian historians wrote that Dušan died in Thrace–in Byzantine territory.

References

Баришић, Ф. (1971). Повеље византијских царица. Зборник радова Византолошког института, 13, 143–202.

Динић, М. (1951). Душанова царска титула у очима савременика. У: Н. Радојчић (ур.), Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана (87–118). Београд: САНУ.

Динић, М. (1958). Српска владарска титула за време царства. Зборник радова Византолошког института, 5, 9–19.

Историја српског народа (ИСН), књ. 1: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), ур. С. Ћирковић (1994). Београд: Српска књижевна задруга.

Кораћ, Д. (1984). Повеља краља Стефана Душана манастиру Свете Богородице у Тетову: прилог српској дипломатици и сфрагистици. Зборник радова Византолошког института, 23, 141–165.

Максимовић, Љ. (1999/2000). Значење речи Грк и Јелин у српским средњовековним изворима. Зборник радова Византолошког института, 38, 215–227.

Максимовић, Љ. (2007). Србија и идеја универзалног царства. Зборник радова Византолошког института, 44, 371–379.

Максимовић, Љ. (2008). Византијски свет и Срби. Београд: Историјски институт.

Марјановић, Д. (2018). Византијски свет и српска црква у 13. и 14. веку. Нови Сад: Mediterran Publishing.

Марјановић-Душанић, С. (1997). Владарска идеологија Немањића. Београд: Српска књижевна задруга.

Острогорски, Г. (1970). Сабрана дела, књига V. Београд: Просвета.

Острогорски, Г. (1998). Историја Византије. Београд: Народна књига Алфа.

Пириватрић, С. (2007). Улазак Стефана Душана у Царство. Зборник радова Византолошког института, 44, 381–409.

Радић, Р. (1993). Време Јована V Палеолога (1332–1391). Београд: Византолошки институт САНУ.

Ферјанчић, Б. и Ћирковић, С. (2005). Стефан Душан – краљ и цар, 1331–1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Ćirković, S. (1996). Between Kingdom and Empire: Dušan’s State 1346–1355 Reconsidered. In: Byzantium and Serbia in XIV Century (110–121). Athens: ΙΝΣΤΙΤΟΥΤΟ ΒΥΖΑΝΤΙΝΩΝ ΕΡΕΥΝΩΝ.

Nicol, D. (1996). The Reluctant Emperor, A Biography of John Cantacuzene: Byzantine Emperor and Monk c. 1295–1383. Cambridge: Cambridge University Press.

Oikonomides, N. (1996). Emperor of the Romans – Emperor of Romania. In: Byzantium and Serbia in XIV Century (121–129). Athens: ΙΝΣΤΙΤΟΥΤΟ ΒΥΖΑΝΤΙΝΩΝ ΕΡΕΥΝΩΝ.

Published
2022/07/14
Section
Original Scientific Paper