The Specificity and the Availability of the Folk Lullabies at the Preschool Educational and Upbringing Practice

  • Petar M. Ilić University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Arts
  • Anđelka M. Kovač PI Primary Music School East New Sarajevo, RS, BIH
  • Biljana M. Pavlović Belojica University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Teacher Education, Prizren – Leposavić
Keywords: Serbian folk lullabies, preschool-age kids, musical pedagogy

Abstract


In this work we show the results of the research aimed at establishing the extent to which educators and parents of the preschool-age kids in Central Serbia and Kosovo and Metohija know the Serbian folk lullabies and use them to send kids to bed. The research results point to the exceptional educational effectiveness and meaning of the folk lullabies but also to their underutilization for both the family-wise and system-wise education and upbringing of the preschool-age kids. We found that the teachers and parents of the preschool-age kids do sometimes sing the traditional folk lullabies while sending kids to bed, can sing a few traditional folk lullabies, and are more aware of the contemporary lullabies instead. We learned that the teachers and the parents of the preschool-age kids do not know the traditional folk lullabies sufficiently enough and therefore do not use them accordingly within the practice, which was the initial hypothesis of the research. The teachers and the parents of the preschool-age kids are interested in learning about the traditional folk lullabies by taking part in the seminars, which would contribute to a greater presence of this type of content within educational and upbringing practice. The conclusion states the necessity for envisioned strategy to promote and familiarise the teachers and the parents with the traditional folk lullabies. There is a need for an instructional booklet containing the selected examples of the folk lullabies, for familiarizing the teachers and the parents with its historical and pedagogical value, and for training them to perform these lullabies. That way they would understand the constructive role the lullabies play at the upbringing, educating, and shaping the national identity.

References

Бакић, В. (1910). Српско родољубље и отачаствољубље, књ. 4. Београд: Задужбина Димитрија Стаменковића.

Васиљевић, З. (1996). Српско музичко благо, Цветник српских народних песама, књ. I. Београд: Просвета.

Васиљевић, З. (2003). Народне мелодије с Косова и Метохије. Београд – Књажевац: Београдска књига – Нота.

Васиљевић, З. (2008). Записи народних песама, Србија. Књажевац: Нота.

Васиљевић, М. (1953). Народне мелодије из Санџака. Београд: Научна књига.

Ђорђевић, Т. (1984). Наш народни живот, књ. IV. Београд: Просвета.

Каменская, О. А. (2016). Колыбельная песня как источник формирования личности ребёнка-дошкольника. Вопросы дошкольной педагогики, 3 (6), 33‒35.

Караџић, В. (1969). Српске народне пјесме. Београд: Просвета.

Караџић, В. (1973). Српске народне пјесме. Из необјављених рукописа. Београд: САНУ.

Кењаловић, М. (2014). Пјесмо моја родитеља мога. Бањалука: Академија наука и умјетности Републике Српске.

Kостић, Љ. и Пурић, Д. (2020). Васпитач и избор успаванки у активностима са децом предшколског узраста. Иновације у настави, 2020/4, 46‒60.

Љубинковић, Н. (2014). Наши далеки преци: етномитолошке студије. Београд: Српска књижевна задруга.

Марјановић. В. (2000). Књижевност за децу и младе, књ. 1. Београд: Виша школа за образовање васпитача у Београду.

Марковић, С. (2003). Записи о књижевности за децу III: појаве, жанрови, рецепција. Београд: Београдска књига.

Милинковић, М. (2010). Нацрт за периодизацију српске књижевности за децу. Нови Сад: Међународни центар књижевности за децу Змајеве дечје игре.

Милојевић, М. (2004). Народне песме и игре са Косова и Метохије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Карић фондација.

Миодраговић, Ј. (2009). Народна педагогија у Срба, или како наш народ подиже пород свој. Београд: РТС.

Петровић, Р. (1989). Српска народна музика. Београд: Српска академија наука и уметности.

Петровић, С. (2004). Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу. Београд: Алфа – Невен.

Пугач, С. (2014). Значение колыбельной песни для развития ребенка. Санкт-Петербург: Государственное бюджетное дошкольное образовательное учреждение детский сад №102 комбинированного вида Невского района Санкт-Петербурга.

Радынова, О. П. (2015). Народные колыбельные как средство формирования основ музыкальной культуры детей дошкольного возраста. Наука и школа, 4, 144‒149.

Стошић, А. (2016). Функционалност уџбеничког комплета у развоју вокалних способности ученика млађих разреда основне школе. Иновације у настави, 29 (1), 60‒76.

Требјешанин, Ж. (2008). Представа о детету у српској култури. Београд: Софос.

Чајкановић, В. (1985). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: САНУ.

Чајкановић, В. (1994). Студије из српске религије и фолклора 1925‒1942, књ. II. Београд: Српска књижевна задруга.

Шаранчић Чутура, С. (2007). Могућности тумачења усмене лирске поезије као школске лектире. Норма, XII (2‒3), 105‒116.

Andreis, J. (1951). Historija muzike, I dio. Zagreb: Školska knjiga.

Baker, F. & Mackinlay, Е. (2006). Sing, Soothe and Sleep: A Lullaby Education Programme for First-Time Mothers. British Journal of Music Education, 23(2), 147‒160.

Bjerkvol, N. R. (2005). Nadahnuto biće. Beograd: Plato.

Bratić, D. (1993). Gluvo doba, predstave o noći u narodnoj religiji Srba. Beograd: Plato.

Caine, J. (1991). The Effects of Music on the Selected Stress Behaviours, Weight, Caloric and Formula Intake, and Length of Hospital Stay of Premature and Low Birth Weight Neonates in a Newborn Intensive Care Unit. Journal of Music Therapy, 28(4), 180–192.

Dević, D. (1975). Uvod u osnove Etnomuzikologije, I deo. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.

Elijade, M. (1991). Istorija verovanja i religijskih ideja, I deo. Beograd: Prosveta.

Emeksiz, A. (2011). Are Lullabies to Sleep. Trakya Üniversitesi Edebiyat Fakültesi Dergisi, 1(2), 143–156.

Fracile, N. (1987). Vokalni muzički folklor Srba i Rumuna u Vojvodini ‒ komparativna proučavanja, кnj. 2. Novi Sad: Matica srpska, Odeljenje za scenske umetnosti i muziku.

Güneş, H. & Güneş, N. (2012). The Effects of Lullabies on Children. International Journal of Business and Social Science, 3(7), 316–321.

Juvančić, K. (2009). Ko se prebudio ,,Nine nane“ In ,,Aje tutaje“. Etnomuzikološke raziskave uspavank. Traditiones, 38(1), 275‒286.

Juvančić, K. (2020). Mogu li nam uspavanke pomoći da se osećamo bolje. Preuzeto 1. 10. 2021. sa: https://www.buro247.hr/kultura/ekspert/mogu-li-nam-uspavanke-pomoci-da-se-osjecamo-bolje-katarina-juvancic-kaze-da.html

Kovačević, I. (2006). Mit i umetnost. Beograd: Filozofski fakultet.

Kovačević, K. (1974). Uspavanke. Muzička enciklopedija 3. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod.

Kuba, L. (1996). U Crnoj Gori, putevi preduzeti sa namjerom sakupljanja narodnih pjesama (1890‒1891). Podgorica: Biblioteka Svjedočanstva.

Milinković, M. i Čutović, M. (2016). Kraće usmene forme u funkciji razvoja govora kod dece predškolskog uzrasta. U: E. Kopas Vukašinović i B. Stojanović (ur.), Savremeno predškolsko obrazovanje i vaspitanje: izazovi i dileme (77‒85). Jagodina: Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Nadakumara, U. (2017). Lullabies Enrich Child Linguistic Development. Retrieved on October 2021 from: https://www.academia.edu/34634494/Lullabies_enrich_child_lingustic_development.

Pathak, V. & Mishra, Sh. (2017). Psychological Effect of Lullabies in Child Development. Indian Journal of Positive Psychology, 8(4), 677–680.

Poterjahin Antonović, T. (2015). Uspavanke. Preuzeto 27. 11. 2021. sa: http://www.omaja.rs/omajin-vajat/uspavanke

Prstojević, V. (2012). Usmena uspavanka u književnom, socijalnom i obrednom kontekstu. Zbornik radova Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, 7 (1), 63–79.

Reynolds, A. M. & Burton, S. L. (2017). Serve and Return: Communication Foundations for Early Childhood Music Policy Stakeholders. Arts Education Policy Review, 118(3), 140–153.

Rihtman, C. (1974). Zbornik napjeva narodnih pjesama Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

Takayuki, N. & Trehub, S. E. (2004). Infants’ Responsiveness to Maternal Speech and Singing. Infant Behavior & Development, 27, 455–464.

Published
2022/12/12
Section
Original Scientific Paper