Linguistic and Stylistic Means for Expressing Ethnocultural Heterostereotypes in Serbian Electronic Media
Abstract
The paper presents the analysis of the most frequent linguistic and stylistic means for expressing ethnocultural heterostereotypes in Serbian electronic media. The analysis has been conducted on concrete linguistic excerpts from Serbian electronic media. The paper aims to show characteristics of linguistic and stylistic means for expressing ethnocultural heterostereotypes. The research is a contribution to journalism stylistics. The most frequent linguistic means of ethnocultural heterostereotypes in Serbian electronic media are phraseology with ethnics and metaphors. The analysis of newspaper texts in Serbian digital media showed common choices of phraseology as expressive linguistic means, used to attract and sustain attention. The use of phraseology with ethnics makes factual newspaper text more expressible and draws attention, which also has an impact on shaping ethnocultural stereotypes among readers. In reports and columns, which belong to the publicistic genre, journalists use linguistic and stylistic means for expressing ethnocultural heterotereotypes not to reinforce stereotypes, but to encourage readers to rethink established ideas about other ethnocultural communities.
References
Бартмињски, Ј. (2011). Језик, слика, свет: етнолингвистичке студије. Београд: Слово Славиа.
Влах. (2012). У: Ђ. Оташевић, Фразеолошки речник српског језика (стр. 110). Нови Сад: Прометеј.
Габор. (2008). У: И. Клајн и М. Шипка, Велики речник страних речи и израза (стр. 279). Нови Сад: Прометеј.
Глигоријевић, И. (2018). Хетеростереотипи о оријенталним језицима у мрежи вербалних асоцијација. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 48 (1), 23–42. https://doi.org/10.5937/zrffp48-15758
Глигоријевић, И. (2020). Истраживање етнокултурних стереотипа на примеру стимулуса Турци и Турчин у асоцијативном тесту. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 50 (1), 129–145. https://doi.org/10.5937/zrffp50-25240
Грк. (2012). У: Ђ. Оташевић, Фразеолошки речник српског језика (стр. 169). Нови Сад: Прометеј.
Дурбаба, О. (2013). Ми о другима или о себи? Прилог проучавању етничких хетеростереотипа на примеру дефиниција појмовних категорија Немац/Немачка/немачки у речнику сленга Вукајлија. У: Д. Недељковић и Н. Вујчић (ур.), Sprache und Literatur dies- und jenseits der Mauer(n) – Језик и књижевност с обе стране зида: festschrift für Božinka Petronijević zum 65. Geburtstag – зборник у част Божинке Петронијевић поводом 65. рођендана (стр. 297–310). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Ђорђевић, К. (2018). Етнички стереотипи у фразеологији српског и словачког језика. У: А. Дучевска (ур.), Имињата и фразеологијата (стр. 133–146). Скопље: Филолошки факултет „Блаже Конески”.
Јовановић, Ј. (2012). Културни стереотипи у лексичком фонду српског језика и лексикографски опис колективно експресивних лексема у дескриптивном речнику. Караџић, 4, 79–96.
Јовановић, Ј. (2014). Пејоративи у именовању припадника неких друштвених група у српском језику. У: Б. Мишић Илић и В. Лопичић (ур.), Језик, књижевност, маргинализација: зборник радова. Језичка истраживања (стр. 143–157). Ниш: Филозофски факултет.
Јовановић, Ј. (2018). Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Јовановић, Ј. (2021). Пејоративи у номинацији човека у српском језику. Јужнословенски филолог, 77 (1), 127–161. https://doi.org/10.2298/JFI2101127J
Ковачевић, М. (2000). Стилистика и граматика стилских фигура. Крагујевац: Кантакузин.
Костић, А. (2018). „Буни се као Грк у апсу” – студија о мотивацији, стереотипима и предрасудама при учењу модерног грчког језика. Примењена лингвистика, 19, 129–140. https://doi.org/10.18485/primling.2018.19.11
Михайловна, К. М. и Ильич, К. В. (2022). Мужские и женские авто- и гетеростереотипы российской и белорусской молодежи. Вестник университета, 3, 192–200. https://doi.org/10.26425/1816-4277-2022-3-192-200
Петровић, В. (1989). Новинска фразеологија. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада.
Пипер, П. (2008). О урбаној етнолингвистици. У: П. Пипер и Љ. Раденковић (ур.), Етнолингвистичка проучавања српског и других словенских језика: у част академика Светлане Толстој (стр. 311–323). Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности.
Ристић, С. и Лазић Коњик, И. (2020). Когнитивни правац у српској етнолингвистици – почеци развоја и актуелни проблеми. Београд: Институт за српски језик САНУ.
Спасић, Ј. (2019). Фразеологија у новинској вести и новинском извештају. Наслеђе, 42, 253–266.
Спасић, Ј. (2020). Језичко-стилска средства за исказивање етностереотипа у насловима српске и словеначке штампе. Наслеђе, 47, 9–24.
Тот. (1976). У: М. Стевановић и др., Речник српскохрватскога књижевног језика (стр. 244). Нови Сад: Матица српска.
Турчин. (2012). У: Ђ. Оташевић, Фразеолошки речник српског језика (стр. 926). Нови Сад: Прометеј.
Циганин. (2012). У: Ђ. Оташевић, Фразеолошки речник српског језика (стр. 1002). Нови Сад: Прометеј.
Шипка, М. (2012). О пејоративној употреби етника и етнонима у српском језику. У: М. Ковачевић (ур.), Наука и идентитет. Филолошке науке: зборник радова са научног скупа (стр. 127–135). Пале: Филозофски факултет.
Chudnovskaya, I. N., & Lipatova, M. E. (2018). Impact of media on shaping ethno-cultural stereotypes in British and Russian young people. Media Watch, 9(3), 426–436. https://doi.org/10.15655/mw_2018_v9i3_49487
Đerić, G. (2005). Pr(a)vo lice množine: kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
Handford, M. (2022). “I tell you don’t trust the French”: National stereotypes in workplace narratives. Narrative Inquiry, 32(1), 218–243. https://doi.org/10.1075/ni.20070.han
Hrebíčková, M., & Graf, S. (2014). Accuracy of national stereotypes in Central Europe: Outgroups are not better than ingroup in considering personality traits of real people. European Journal of Personality, 28(1), 60–72. https://doi.org/10.1002/per.1904
Kuper, A. i Kuper, Dž. (2009). Enciklopedija društvenih nauka. Beograd: Službeni glasnik.
Olszewska, I. (2015). Cultural identity of citizens of Gdańsk from an ethnolinguistic perspective on the basis of chosen texts of the Free City of Danzig. Colloquia Humanistica, 2, 133–157. https://doi.org/10.11649/ch.2013.007
Silić, J. (2006). Funkcionalni stilovi hrvatskoga jezika. Zagreb: Disput.
Tošović, B. (2002). Funkcionalni stilovi. Graz: Institut für Slawistik der Karl-FranzensUniversität
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: