A Contribution for the Analysis of the Economy of the Socialist Autonomous Province of Kosovo 1974–1981

Keywords: economy, Yugoslavia, Serbia, Kosovo, Serbs, Albanians

Abstract


The economy of Kosovo entered the period 1974–1981 burdened with numerous problems. Constitutional changes led to the economy of the republics and provinces being divided into special systems. The leaders of Kosovo were adamant about using raw materials instead of the manufacturing sector, which would create more jobs. As a result, agriculture fell further and further behind, so the difference in development between industrial and agricultural municipalities was increasingly visible.

Yugoslavia and Serbia generously financed Kosovo through the Development Credit Fund for Economically Underdeveloped Areas and supplementary budget funds. Additionally, Kosovo had the greatest access to International Bank loans of any region. The more developed republics demonstrated little interest in funding Kosovo’s extravagant spending and incorrect economic policies, and Serbia was forced to allocate more money for Kosovo than for impoverished towns within its smaller borders. It was a common rumour in Priština that insufficient funds were allocated for Kosovo. The growing lag was not the result of a lack of funds but of the galloping birth rate of the Albanian community. Citizens, especially Albanians, believed that Serbia and Yugoslavia were taking advantage of them, which had political consequences in the 1981 demonstrations.

One particular economic issue was unemployment. Given the policy of balancing the total number of employed Albanians with their participation in the population in terms of Albanian birth rates, it reflected more on Serbs and Montenegrins. The proportion of Albanians among the staff rose sharply and continuously, while the proportion of Serbs increased slightly, and the proportion of Montenegrins either decreased or stagnated. Due to the national key policy, one Serb or Montenegrin was employed for every ten Albanians (sometimes up to 20). Albanian separatists were successful in making bilingualism a requirement for employment in job competitions, regardless of whether it was specifically requested or preferred. International relations within enterprises were disrupted. The disorder was manifested through verbal and physical pressures in which the Serbs and Montenegrins, being the few, were inferior. Separatists successfully pursued a policy of removing Serb-Montenegrin cadres and workers to make them leave. In roughly 15% of cases, economic issues were the catalyst for Serbs and Montenegrins to leave Kosovo. The majority of Albanians also left for these reasons, but to work abroad.

References

Антуновић, Б. (прир.) (1981). Узроци и последице контрареволуционарне акције на Косову / Четрнаеста седница ЦК СК Србије. Београд: Комунист.

Буквић, Р. (2006). Институционални оквири привредног развоја Косова и Метохије: 1945–1990. У: С. Карамата и Ч. Оцић (ур.), Срби на Косову и у Метохији (стр. 397–418). Београд: САНУ.

Гаталовић, М. Б. (2014). Југословенска државна политика на Косову и Метохији 1958–1974. Необјављена докторска дисертација. Универзитет у Београду, Филозофски факултет.

Микетић, У. (2022). Лист Јединство: прилог проучавању привредних проблема на Косову 1966–1973. године. У: Ј. Марковић (ур.), Наука и стварност (стр. 231–251). Источно Сарајево: Филозофски факултет.

Михаиловић, К. (1990). Регионална стварност Југославије. Београд: Економика.

Николић, К. (2006). „Нико не сме да вас бије”: Слободан Милошевић у Косову Пољу 24–25. април 1987. – историја и легенда. Београд: Институт за савремену историју.

Оцић, Ч. (2007). Пропаст модела „позитивне дискриминацијеˮ: привредни развој Косова и Метохије после Другог светског рата. У: К. Михаиловић (ур.), Косово и Метохија: прошлост, садашњост, будућност (стр. 341–352). Београд: САНУ.

Павловић, М., Пантелић, И., Антонић, Г. и Миликић, Р. (2012). Косово и Метохија – век важних догађаја: 1912–2012. Београд – Нови Сад: Институт за савремену историју – Центар за истраживање и публиковање.

Пеликан, Ј. (2022). Новим путевима: Косово 1958–1969. Београд: Службени гласник.

Петровић, Р. и Благојевић, М. (1989). Сеобе Срба и Црногораца са Косова и из Метохије: резултати анкете спроведене 1985–1986. године. Београд: Српска академија наука и уметности.

Републички завод за статистику СРС. (1975). Општине у СР Србији 1974: статистички подаци. Београд: Републички завод за статистику СРС.

Ристановић, П. (2018). Српска интелектуална елита и косовско питање 1974–1989. Необјављена докторска дисертација. Универзитет у Београду, Филозофски факултет.

Савез комуниста Србије. (1979). Савез комуниста Србије у акцији за јачање материјалног положаја удруженог рада и стабилизацију привреде. Београд: Комунист.

Секулић, Т. (1994). Сеобе као судбина. Приштина: Нови свет.

Трнавци, Х. (1987). Моја исповест о Косову. Београд: Политика.

Церовић, В. (1989). Косово, контрареволуција која тече. Београд – Приштина: Нова књига – Јединство.

Чупић, М. (1989). Насиље иза паравана власти (осврти, коментари, чланци). Приштина: Јединство.

Чупић, М. (2006). Отета земља Косово и Метохија (злочини, прогони, отпори…). Београд: Нолит.

Atlagić, D. (ur.) (1981). Politička platforma za akciju Saveza komunista Jugoslavije u razvoju socijalističkog samoupravljanja, bratstva i jedinstva i zajedništva na Kosovu (usvojena na 22. sednici CK SKJ, 17. novembra 1981). Beograd: Komunist.

Beriša, E. i Stolić, M. (ur.) (1978). Razvoj Kosova: 1966–1977. Priština: Zavod za statistiku SAP Kosova.

Blagojević, M. (1996). Iseljavanje Srba sa Kosova: trauma i/ili katarza. U: N. Popov (prir.), Srpska strana rata: trauma i katarza u istorijskom pamćenju (str. 232–264). Beograd – Zrenjanin: Republika – Građanska čitaonica.

Đaković, S. (19862). Sukobi na Kosovu. Beograd: Narodna knjiga.

Đorđević, D. (ur.) (1989). Koliko nas košta Kosovo – Kosovo: 1918–1988. do danas. Beograd: Privredni pregled.

Hoxha, H. (1978). Uzroci, problemi i posljedice migracija stanovništva Kosova i pripadnika albanske nacionalnosti u inostranstvo. U: I. Čizmić i dr. (ur.), Iseljeništvo naroda i narodnosti Jugoslavije i njegove uzajamne veze s domovinom: zbornik (str. 257–272). Zagreb: Zavod za migracije i narodnosti.

Kešetović, M. (1984). Kontrarevolucija na Kosovu: pokušaj i sprečavanje – politički esej. Beograd: Zadruga.

Mađaraj, B. (1989). Ekonomska aktivnost stanovništva SAP Kosova: ekonomsko-demografska studija. Priština: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo.

Mišović, M. (1987). Ko je tražio Republiku – Kosovo: 1945–1985. Beograd: Narodna knjiga.

Nushi, P. (1978). Karakter i osobenosti prilaza izučavanju iseljeništva naroda i narodnosti pokrajine Kosova. U: I. Čizmić i dr. (ur.), Iseljeništvo naroda i narodnosti Jugoslavije i njegove uzajamne veze s domovinom: zbornik (str. 583–593). Zagreb: Zavod za migracije i narodnosti.

Pavlović, M. (prir.) (2009). Dokumenta CIA o Jugoslaviji: 1948–1983. Beograd: Institut za savremenu istoriju – Fakultet bezbednosti – Službeni glasnik.

Petranović, B. i Zečević, M. (prir.) (1988). Jugoslavija 1918–1988: tematska zbirka dokumenata. Beograd: Rad.

Savez komunista Kosova. (1974). Jedanaesta konferencija Saveza komunista Kosova. Priština: Savez komunista Kosova.

Savezni zavod za statistiku. (1989). Jugoslavija 1918–1988: statistički godišnjak. Beograd: Savezni zavod za statistiku.

Stambolić, I. (1995). Put u bespuće: odgovori Ivana Stambolića na pitanja Slobodana Inića. Beograd: Radio B92.

Stojanovski, J. (ur.) (1979). Privredni sistem i nedovoljno razvijene republike i SAP Kosovo. Skopje: Ekonomski institut.

Troch, P. (2018). Socialist urban development in Kosovska Mitrovica – compressed socio-spatial duality in a medium-sized industrial city in Yugoslaviaʼs underdeveloped south. Annual of Social History, 25(2), 33–61.

Published
2024/03/29
Section
Original Scientific Paper