Poetics of Death in the Poetry of Branko Radičević

  • Jasmina P. Knežević Institute of Serbian Culture, Priština – Leposavić
Keywords: romanticism, Branko Radičević, poetics, death, topos, heroic death, dead loved one

Abstract


The poetry of Branko Radičević is filled with both lyrics honoring the joy of life and contemplations on death. Contrary to Jovan Skerlić’s belief, the notion of death will not only serve as a marker in the early works of Radičević but will persist throughout many of his different phases. In addition to its constant presence, the idea of transience and death will undergo changes in characteristics and tone. Simultaneously, the implication with which it is expressed will evolve. The concept of death in his work matures from the glorification of a heroic death in battle, which, in the eyes of romanticists, was more respected than a shameful death in a hospital bed. This evolution continues with the demolition of the same idea, a result of contemplating the true meaning of heroic death. Ultimately, it leads to lamenting the innocence of transience and death that awaits us all.

According to Dušan Ivanić, one of the most recurring themes in Serbian Romanticism is the topos of heroic death, commonly noted in the poetry of Branko Radičević. This concept of the ideal ‘beautiful death’ dates back to the Middle Ages when the idea of death served in favor of ideologies and the elite. Igor Borozan notes that a subsequent interpretation of death emerged during Romanticism (Borozan, 2006, p. 895). Research shows that the topos of heroic death will not only be deconstructed in the poetry of Branko Radičević, but also the mere meaning and expediency of war will be dismantled. This confirms Igor Borozan’s thesis on the ‘beautiful death’ as an ideological construct of the country and the family (Borozan, 2006, p. 897). Apart from the idealistic heroic death, Radičević also presents death as an eternal human trauma in his poetry. This is related to ‘Cemetery Poetry’, which was popular among Serbian poets, including Branko Radičević, in the first half of the 19th century. The trauma of dying manifests most intensely through the poetics of space, as dying in foreignness is equally as mournful as dying in a hospital bed. Furthermore, Slobodan Vladušić studied in detail the topos of the dead loved one in the poetry of Branko Radičević.

As Dušan Ivanić notes in his research, Radičević connects death in his poetry with elements such as water. Similarly, it is often hinted at, induced by, or followed by sound and auditory sensations.

References

Борозан, И. (2006). Култура смрти у српској грађанској култури 19. и првим деценијама 20. века. У: А. Столић и Н. Макуљевић (прир.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку (889–983). Београд: Clio.

Веселиновић-Шулц, М. (1979). Рококо елементи у поезији неких српских и мађарских песника у првој половини XIX века. Зборник за славистику, 17, 25–45.

Владушић, С. (2009). Ко је убио мртву драгу?: историја мотива мртве драге у српском песништву. Београд: Службени гласник.

Гете, Ј. В. (1985). Фауст. Део 2. Београд: Српска књижевна задруга.

Грдинић, Н. (2008). Поезија Бранка Радичевића. Поговор „Песмама” Бранка Радичевића. У: Б. Радичевић, Песме (166–198). Сремски Карловци: Каирос.

Деретић, Ј. (2013). Историја српске књижевности. Зрењанин: Sezam Book.

Ђорђевић, Т. (1930). Наш народни живот, књ. I. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.

Екмечић, М. (1989). Стварање Југославије 1790–1918, 1–2. Београд: Просвета.

Живковић, Д. (1973). Предромантичке и постромантичке црте у српском романтизму. (На материјалу песама Бранка Радичевића). У: Б. Новаковић (ур.), VII међународни конгрес слависта у Варшави (61–79). Нови Сад: Филозофски факултет.

Живојиновић, Б. (1985). Напомен. У: Ј. В. Гете, Фауст. Део 2 (311–366). Београд: Српска књижевна задруга.

Иванић, Д. (1993). Романтичарски топоси српског пјесништва првих деценија XIX вијека. Књижевност и језик, 1–4, 23–37.

Иванић, Д. (1999). Пјесничко дјело Бранка Радичевића. У: Б. Радичевић, Сабране песме Бранка Радичевића (VII–LXXII). Београд: Прометеј.

Јакшић, Ђ. (1978). Сабрана дела Ђуре Јакшића I. Песме. Београд: Слово љубве.

Јовановић Змај, Ј. (1934). Снохватице; Девесиље; Грађа за буквар. Београд: Геца Кон.

Кашанин, М. (1953). Између орла и вука. Књижевност, VIII/XVII, 365–381.

Клеут, М. (1973). Бранко Радичевић и народна књижевност. Зборник за славистику, 5, 31–76.

Кнежевић, Ј. (2023). Свет водâ у поезији Бранка Радичевића. У: С. Мацура (ур.), Philologia Serbica. Значај и значење воде у српском језику, књижевности и култури (189–210). Бања Лука: Филолошки факултет.

Костић, Л. (1990). Косовка девојка. У: Х. Крњевић (ур.), О књижевности и језику (9–11). Нови Сад: Издавачка радна организација Матице српске.

Лесковац, М. (1953). Антологија старије српске поезије. Нови Сад: Матица српска.

Радичевић, Б. (1999). Сабране песме. Београд: Српска књижевна задруга.

Скерлић, Ј. (2006). Историја нове српске књижевности. Београд: Завод за уџбенике.

Чајкановић, В. (1994). Сабрана дела из српске религије и митологије, 1–5. Београд: Српска књижевна задруга – БИГЗ – Просвета – Партенон.

Armstrong, K. (2005). Kratka istorija mita. Beograd: Geopoetika.

Eliade, M. (1970). Mit i zbilja. Zagreb: Matica hrvatska.

Emoto, M. (2003). Poruka vode. Beograd: Zlatni zmaj.

Trebješanin, Ž. (2011). Rečnik Jungovih pojmova i simbola. Beograd: Zavod za udžbenike – HESPERIAedu.

Published
2023/12/28
Section
Original Scientific Paper