Towards the Poetics of Lyrical Realism in the Histories of Serbian Literature
Abstract
The subject of the paper is the analysis of the poetic qualities of the works of lyrical realists, but also pointing out the possibilities of deconstructing the aforementioned literary corpus, which mainly refers to three writers: Ivo Ćipiko, Petar Kočić, and Borisav Stanković. First, the periodizational limits of lyrical realism were explored and its ambivalent intra-periodizational and universal literary method character was pointed out. Through the works of lyrical realists, we saw the diachrony of their reception in literary history textbooks, but also in contemporary essays and monographs, which, along with a close reading of the works themselves, enabled us to summarize the implicitly poetic and explicit determinants of lyrical realism from the point of view of the creative process, the form of the work, the narrative world, and narrative strategies, without neglecting the specific poetic determinants of individual writers. From this point of view, the paper points to the possibilities of interpreting the lyrical layer of the realistic opus of Old and Southern Serbia. Following the mentioned parameters, we emphasized that the work of the writers of Old Serbia—Anđelko Krstić and Grigorije Božović—grows out of a deep attachment to the nature of the homeland and that on the level of internal form, it contains more poetic determinants of lyrical realists, as well as features of the modernization of prose, such as the psychological aspect of painting the struggle, internal focalized descriptions of the naturalistic style, the lyricalization of the narrative to the genre of the poem in prose, etc.
References
Божовић, Г. (1929). Код чокалијскога барда. Политика, XXVI/1929 (7456), 11–12.
Бојанић Ћирковић, М. (2021). Епско приповедање Анђелка Крстића. Исходишта, 7, 51–70. https://doi.org/10.46630/ish.7.2021.4
Бојанић Ћирковић, М. (прир.) (2024). Анђелко Крстић / Боривоје Јевтић. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске.
Бојовић Манић, Ј. и Бојовић, С. (2016). Библиографија радова о Григорију Божовићу. Лепосавић: Институт за српску културу.
Вукановић, Т. (1935). Преглед јужносрбијанске књижевности у XIX и XX веку. Вардар, 4 (640), 5.
Вучковић, Р. (1990). Модерна српска проза: крај XIX и почетак XX века. Београд: Просвета.
Грандић, А. (2007). Стара и Јужна Србија у књижевном делу Анђелка М. Крстића (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Бања Лука.
Деретић, Ј. (1980). Српски роман 1800–1950. Београд: Нолит.
Деретић, Ј. (1996). Историја српске књижевности. Београд: Требник.
Живковић, Д. (1980). Епоха реализма у српској књижевности. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 28, 353–395.
Иванић, Д. (1996). Српски реализам. Нови Сад: Матица српска.
Иванић, Д. и Вукићевић, Д. (2007). Ка поетици српског реализма. Београд: Завод за уџбенике.
Јаус, Х. Р. (1978). Естетика рецепције. Београд: Нолит.
Јеврић, М. (2017). Историја српске књижевности – реализам I–II, књ. 1. Косовска Митровица – Бања Лука: Филозофски факултет – „Бесједа”.
Јеврић, М. (2019). Анђелко Крстић као српски и македонски писац. Исходишта, 5, 177–199.
Јовановић, Ј. (2014). Наративни поступци у романима српске модерне (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Ниш.
Јовановић, С. (1954). Књижевно дело Анђелка Крстића. Живот: мјесечни часопис за књижевност и културу, 3/4 (21), 437–446.
Костић, К. (1981). Књижевно дело Анђелка Крстића. Приштина: Јединство.
Лиризам (1985). У: Група аутора. Речник књижевних термина (стр. 399). Београд: Нолит.
Максимовић, Г. (2020). Периодизација епохе реализма у српској књижевности. У: Р. Ивановић (ур.), Зборник радова професору Милораду Јеврићу у почаст (стр. 57–78). Београд: Удружење књижевника Србије.
Мацура, С. (2018). Наративни лавиринт. Бања Лука: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.
Милосављевић Милић, С. (2013). Отпори и прекорачења (Поетика приповедања Боре Станковића). Ниш: Филозофски факултет.
Михаиловић Милошевић, С. (2022). Косово и Метохија у делима Григорија Божовића и Данила Николића (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Најдановић, М. (1962). Српски реализам у XIX веку. Београд: Завод за уџбенике.
Палавестра, П. (1995). Историја модерне српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Певуља, Д. (2019). Приповједачки свијет Светозара Ћоровића. Бања Лука: Центар за српске студије.
Пековић, С. (1987). Српска проза почетком двадесетог века. Београд: Просвета.
Питулић, В. (2020). Приповедачка проза Григорија Божовића у светлу традиције. Значење прага, огњишта и земље. Књижевна историја, 52 (172), 223–236. http://doi.org/10.18485/kis.2020.52.172.12
Поетски реализам (1985). У: Група аутора. Речник књижевних термина (стр. 570). Београд: Нолит.
Саџак, М. (2008). Иманентне поетике. Бања Лука: Арт принт.
Скерлић, Ј. (1997). Историја нове српске књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Слијепчевић, П. (1939). Сељак у мећави – истоветан – мотив у приповеткама П. Кочића и Анђ. Крстића. Јужна Србија, 61.
Солеша, Б. (2019). Трагично у приповеци српског реализма (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Ниш.
Томић, Л. (2010). Пут у свијет прозе: огледи. Подгорица: Унирекс.
Тутњевић, С. (1972). Ради свога разговора: огледи о приповједачима Босне. Сарајево: Свјетлост.
Шљивић, С. (2023). Епски поглед на свет путописца Григорија Божовића. Баштина, 61, 29–42. https://doi.org/10.5937/bastina33-46234
Velek, R. i Voren, O. (1974). Teorija književnosti. Beograd: Nolit.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: