The Principality of Serbia’s Policy Towards the Albanians in the 1860s: An Analysis of Political Dynamics During a Decade of Change

Keywords: Principality of Serbia, Albanians/Arnauts, Prince Mihailo Obrenović, Ilija Garašanin, Russian politics, Nikolay P. Ignatyev, Balkans

Abstract


The paper discusses the evolving role of the Albanian population in the national strategies of the Principality of Serbia during the mid-19th century, particularly in relation to Ilija Garašanin’s influential policy document Načertanije. Garašanin’s vision emphasized cooperation with neighboring Balkan nations, recognizing that Serbia could not achieve its goals against Ottoman rule on its own. Although initially sidelined in Serbian plans, the Albanians were identified as potential worthy allies for establishing alternative trade routes and fostering loyalty to Serbia. The Serbian government attempted to gather intelligence on Albanian sentiments and establish connections with local leaders through a network of agents. Despite sporadic efforts and some initial successes, significant progress was limited until Russian influence began to shape Serbian policy more decisively. Ignatyev’s correspondence further underscored the importance of engaging with the Albanians, leading to renewed attempts to forge negotiations. The situation on the ground was markedly different: no substantial military organization had been established in Albania, and any potential action depended on unreliable agents who struggled to unite the Albanian chiefs.

References

Elsie, R. (2015). The Tribes of Albania—History, Society and Culture. London: Bloomsbury.

Илић, Ж. (2023). Историјска картографија Србије и Старе Србије у 19. и почетком 20. века (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Илић, Ж. (2024). Превод извештаја руског конзула у Битољу о „Албанији” из августа 1864. године. Српске студије, 15, 390–413.

Јагодић, М. (2016). Србија и Стара Србија (1839–1868). Наслеђе на југу. Београд: Evoluta.

Јагодић, М. (2018). Помоћ Кнежевине Србије црквама, манастирима и школама изван Србије (1839–1868). Српске студије, 9, 50–101.

Јагодић, М. (2024). Обавештајни рад и припрема устанка против Турске (1840–1867). У: С. Рајић (ур.), Илија Гарашанин (1812–1874). Великан српске земље (стр. 379–454). Аранђеловац: Народни музеј.

Јакшић, Г. и Вучковић, В. (1963). Спољна политика Србије за владе Кнеза Михаила: први балкански савез. Београд: Историјски институт.

Карасев, А. В. (1991). Подготовка Сербии к войне с Османской империей в 60-х гг. XIX века. В: Ю. А. Писарев, В. И. Шеремет, В. Г. Карасев, В. М. Хевролина, В. И. Косик и Н. В. Кабакова (ред.), Босния, Герцеговина и Россия в 1850–1875 годах: народы и дипломатия (с. 148–159). Москва: Институт славяноведения и балканистики РАН.

Леовац, Д. (2015). Србија и Русија за време друге владавине кнеза Михаила (1860–1868). Београд: Службени гласник.

Љушић, Р. (2003). Књига о Начертанију: национални и државни програм Кнежевине Србије (1844). Крагујевац: Јефимија.

Недељковић, С. (2012). Србија и Косово и Метохија (1856–1897). Ниш: Филозофски факултет.

Никифоров, К. В. (2016). Начертаније Илије Гарашанина и спољашња политика Србије 1842–1853. Београд: Службени гласник.

Николић, M. (2023). Гроф Николај Павлович Игњатијев и балканско питање (1864–1875) (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Рајић, С. (2015). Спољна политика Србије између очекивања и реалности 1868–1878. Београд: Српска књижевна задруга.

Савић, А. М. (2021). Кнежевина Србија и Османско царство 1839–1858. (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Селищев, A. (1931). Славянское население в Албании. София: Издание Македонского научного института.

Сенкевич, И. Г. (1965). Реакционная политика Австро-Венгрии на Балканах в 60–70-х годах XIX в. В: В. Д. Королюк (ред.), Австро-Венгрия и Славяно-германские отношения (с. 74–87). Москва: Наука.

Слијепчевић, Ђ. (1974). Српско-арбанашки односи кроз векове са посебним освртом на новије време. Минхен: Искра.

Страњаковић, Д. (1937). Арбанија и Србија у XIX веку. Београд: [б. и.].

Страњаковић, Д. (2005). Илија Гарашанин. Крагујевац: Јефимија.

Терзић, С. (2021). На капијама Константинопоља. Русија и балканско питање у 19. веку. Нови Сад: Православна реч.

Фролова, М. М. (2014). Албанское и славянское население Охридского каймакамлыка по донесениям российских дипломатов (60-е годы XIX в.). В: П. А. Искендеров (ред.), Независимость Албании в общебалканском контексте. К 100-летию образования Албанского государства (с. 80–122). Москва: Институт славяноведения РАН.

Фролова, М. М. (2015). М. А. Хитрово – первый русский консул в Македонии (1860–1864). Славянский альманах, 3–4, 38–56.

Published
2024/12/25
Section
Original Scientific Paper