Vasily Fedorovich Fon Baumgarten and His Role in Yugoslav Interwar Architecture
Abstract
The architectural oeuvre of Vasily Fedorovich von Baumgarten (1879–1962) was discussed in architectural writings during his lifetime. Owing to its undeniable social, urban, and artistic significance, mentions and analyses of his works often appeared in panoramic surveys of interwar architecture and in historiographic narratives on the contribution of Russian émigré architects. Although research into Baumgarten’s oeuvre began in the early 1990s, more recent studies in Serbian and Russian historiography have provided a fuller picture of his small yet highly significant and unfortunately endangered body of work. Between 1924 and 1940, Baumgarten designed several buildings whose importance in the architectural development of Yugoslavia places him among the leading Russian émigré builders. Notable among them are the General Staff of the Army and Navy of the Kingdom of SCS/Yugoslavia in Belgrade (1924–1928), the Officers’ House in Skopje (1925–1929), the Russian House of Emperor Nicholas II in Belgrade (1930–1933), and the Mortgage Bank in Valjevo (1938–1939). His oeuvre demonstrates exceptional stylistic polymorphism, reflecting a flexible approach to each commission. It encompasses Russian academism, Empire style, Neo-Renaissance, Art Deco, and Monumentalism, as well as the Serbian national style, exemplified by his design for the Gračanica Monastery dormitories in 1933. Baumgarten’s noble origin, education at leading institutions in St. Petersburg, military career and rank of major general, together with his architectural achievements prior to arriving in Belgrade, secured him a respected position within the Russian émigré community. As president of several artistic associations of exiled artists from the former Russian Empire, he organized and participated in joint exhibitions during this period. Despite his prominence, not all of his works have been preserved; some no longer exist in their original form and remain endangered, underscoring the need for their protection. After leaving Yugoslavia in 1948/49, Baumgarten settled in Argentina, where he lived and worked until his death.
References
Антанасиевич, И. (2023). Русский дом в Белграде: история и память. К девяностолетию со дня открытия. Белград: Российский центр науки и культуры в Белграде Русский дом.
Арсењев, А. (1994). Биографски именик руских емиграната. У: М. Сибиновић, М. Межински и А. Арсењев (прир.), Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, том II (стр. 231). Београд: Филолошки факултет.
Баумгартен, В. Ф. (1933). О Русском художественном обществе: Русскiй домъ имени императора Николая II в Бълградъ. Белград: Русский дом.
Боровняк, Дж. (2017). Российские архитекторы и инженеры – эмигранты в Белграде между двумя мировыми войнами. В: М. А. Васильева, Н. Ф. Гриценко, О. А. Коростелев, Т. В. Марченко и М. Ю. Сорокина (ред.), Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына (с. 46–60). Москва: Дом русского зарубежья им. А. Солженицына.
Грчев, К. (2003). Архитектонските стилови во македонската архитектура од крајот на 19 век и периодот меѓу двете светски војни. Скопје: Институт за фолклор „Марко Цепенков“.
Ђурђевић, М. (2004). Архитект Василиј (Вилхелм) Фјодорович Баумгартен. Годишњак града Београда, 51, 183–191.
Ђурђевић, М. (2010). Баумгартен, Василије (Вилхелм) Фјодорович. У: Српска енциклопедија, том I, књ. 1. https://srpskaenciklopedija.rs/books/slovo-b/page/baumgarten-vasilije-vilxelm-fjodorovic
Ђурић, О. (1994). Шездесет година Руског дома императора Николаја II у Београду (1933–1993). У: М. Сибиновић, М. Межински и А. Арсењев (прир.), Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, књ. I (стр. 123–128). Београд: Филолошки факултет.
Илић, Б. (2017). Војска и урбанистичка слика Београда током XIX и XX века. Култура, 154, 35–55. https://doi.org/10.5937/kultura1754035I
Јовановић, М. (1994). Краљ Александар и руски уметници. У: М. Сибиновић, М. Межински и А. Арсењев (прир.), Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, књ. I (стр. 93–97). Београд: Филолошки факултет.
Јовановић, М. (1996). Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919–1924. Београд: Стубови културе.
Јовановић, М. (2006). Руска емиграција на Балкану (1920–1940). Београд: Чигоја штампа.
Кадиевич, А. (2008). Основные исторические, идеологические и эстетические аспекты архитектуры русской эмиграции в Югославии 1920–1950-х гг.: исследование, интерпретация, оценка. В: О. Л. Лейкинд (ред.), Изобразительное искусство, архитектура и искусствоведение Русского зарубежья (с. 325–336). Санкт-Петербург: „Дмитрий Буланин”.
Кадијевић, А. (1994а). Допринос руских неимара емиграната српској архитектури између два светска рата. У: З. Бранковић (ур.), Руси без Русије – српски Руси (стр. 242–254). Београд–Беочин: Дунај–Ефект.
Кадијевић, А. (1994б). Изложбе руских архитеката у Београду између сва светска рата. У: М. Сибиновић, М. Межински и А. Арсењев (прир.), Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, књ. I (стр. 293–301). Београд: Филолошки факултет.
Кадијевић, А. (1997). Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века). Београд: Грађевинска књига.
Кадијевић, А. (2000). Рад архитекте Ивана Афанасјевича Рика у Југославији између два светска рата. Саопштења, XXX–XXXI, 233–237.
Кадијевић, А. (2001). О раду руских архитеката у Јужној Србији у периоду између два светска рата. Лесковачки зборник, XLI, 245–252.
Кадијевић, А. (2004). Баумгартен, Василиј (Вилхелм), Фјодорович: архитекта (Санкт-Петербург, 17. X 1879 – Буенос Ајрес, Аргентина, после 1945). У: Српски биографски речник, књ. 1, А–Б (стр. 446). Нови Сад: Матица српска.
Кадијевић, А. (2005а). Естетика архитектуре академизма (XIX–XX век). Београд: Грађевинска књига.
Кадијевић, А. (2005б). Поглед на француско-српске везе у архитектури од 1904. до 1941. У: М. Павловић и Ј. Новаковић (ур.), Српско-француски односи 1904–2004 (стр. 163–176). Београд: Друштво за културну сарадњу Србија–Француска – Архив Србије.
Кадијевић, А. (2023). Југословенска архитектура између два светска рата (1918–1941): контексти и тумачења. Београд: Филозофски факултет.
Кадијевић, А. и Ђурђевић, М. (1991–1992). Симетрија у новијој српској архитектури. Зборник за ликовне уметности Матице српске, 27–28, 1–14.
Камилић, В. (2008–2009). Осврт на делатност групе модерног правца. Годишњак града Београда, 55–56, 239–264.
Кипроски, С. (2024). Београдски опус (1922–1939) архитекте Николаја Петровича Краснова. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Којић, Б. (1979). Друштвени услови развитка архитектонске струке у Београду 1920–1940. године. Београд: САНУ.
Константиновски, Г. (2001). Градителите во Македонија: XVIII–XX век. Скопје: Табернакул.
Косик, В. И. (2010). Русские краски на балканской палитре: Художественное творчество русских на Балканах (конец XIX – начало XXI века). Москва: Институт славяноведения РАН.
Маневић, З. (1984). Архитектура и политика (1937–1941). Зборник за ликовне уметности Матице српске, 20, 293–307.
Маневић, З. (ур.). (1999). Лексикон српских архитеката XIX и XX века. Београд: Клуб архитеката – Грађевинска књига.
Марковић, И. (2024). У дому руског архитекте: југословенски опус архитекте Василија фон Баумгартена (1924–1940). Београд: Руски научни институт.
Марковић, С., Виденовић, Т. и Ибрајтер-Газибара, Б. (2010). Стари Генералштаб. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Миленковић, Т. (1995). Руски инжењери – емигранти у Србији 1919–1941. године. ПИНУС записи, 2, 63–73.
Милошевић, Д. (2019). Архитекта Петар Ј. Поповић (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Мишић, Б. (2022). Средња Европа и Београд: архитектонски утицаји 1919–1941. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Несторовић, Б. (1973). Постакадемизам у архитектури Београда (1919–1941). Годишњак града Београда, XX, 338–381.
Павловић Лончарски, В. и Гордић, Г. (1998). Руски архитекти у Београду. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Палибрк-Сукић, Н. (2005). Руске избеглице у Панчеву 1919–1941. Панчево: Градска библиотека – Историјски архив.
Пантић, К. И. (1971). Сећања. Београд: Народна књига.
Петров, М. (1928). Изложба руских уметника у Београду. Летопис Матице српске, CCCXIV (3), 441–443.
Просен, М. (2005). Послератни опус архитекте Григорија Самојлова. ДаНС, 49, 46–48.
Просен, М. (2008а). Руски уметници у Београду: 75 година Руског дома, каталог изложбе. Београд: Kuća Kolesnikoff.
Просен, М. (2008б). 75 година Руског дома у Београду. Наслеђе, IX, 211–220.
Просен, М. (2010). Зграда државне Хипотекарне банке у Ваљеву – непознато дело архитекте Василија фон Баумгартена. Зборник Музеја примењене уметности, 6, 81–90.
Просен, М. (2011). Приказ изложбе „Стари Генералштаб”. Наслеђе, XII, 295–297.
Просен, М. (2013). Руски архитекти емигранти – архитектура као меморија. У: А. Кадијевић и М. Попадић (ур.), Простори памћења: зборник радова, том 1. Архитектура (стр. 213–230). Београд: Филозофски факултет.
Просен, М. (2023). Ар деко у српској архитектури. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Рајчевић, У. (1994). Руски уметници емигранти чланови и излагачи сталешких удружења у Србији између два рата. У: М. Сибиновић, М. Межински и А. Арсењев (прир.), Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, књ. I (стр. 98–108). Београд: Филолошки факултет.
Сибиновић, М., Межински, М. и Арсењев, А. (прир.). (1994). Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, књ. I. Београд: Филолошки факултет.
Стефановић, Т. (2009). Градитељска делатност руског архитекте емигранта Василија Фјодоровича фон Баумгартена на југу Србије између два светска рата. Лесковачки зборник, XLVIX, 289–300.
Стефановић, Т. (2022). О идентитетском карактеру српске међуратне архитектуре (1918–1941). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 52 (4), 353–374. https://doi.org/10.5937/zrffp52-38807
Тимофејев, А., Живановић М. и Мандић, С. (2021). Руска емиграција у Београду од 1920-их до 1950-их, каталог изложбе. Београд: Историјски архив Београда.
Томовски, К. и Петковски, Б. (2003). Архитектурата и монументалната уметност во Скопје меѓу двете светски војни. Скопје: Музеј на град Скопје.
Тошева, С. (1994). Капитална дела руских архитеката у Београду. У: М. Сибиновић, М. Межински и А. Арсењев (прир.), Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова, књ. I (стр. 302–307). Београд: Филолошки факултет.
Тошева, С. (2004). Рад руских архитеката у Министарству грађевина у периоду између два светска рата. Годишњак града Београда, LI, 169–182.
Тошева, С. (2018). Градитељство у служби државе: делатност и остварења Архитектонског одељења Министарства грађевина у српској архитектури 1918–1941. Београд: Музеј науке и технике – Друштво конзерватора Србије.
Фоменко, С. Ю. (2012). Русские архитекторы-эмигранти в Белграде между двумя мировыми войнами. Охрана культурного наследия: проблемы и решения. Материалы ИКОМОС: Научно-информационный сборник, 2, 27–39.
Чуваков, В. Н. (сост.). (1999). Баумгартен Василий Федорович, фон (30 окт. 1879 – 13 мая 1962, Буэнос Айрес). В: Незабытые могилы. Российское зарубежье: некрологи 1917–1997 в шести томах, том 1, А–В (с. 228). Москва: Пашков дом.
Blagojević, Lj. (2003). Modernism in Serbia: The Elusive Margins of Belgrade Architecture 1919–1941. Cambridge, Massachusetts: MIT Press.
Bogunović, S. G. (2005). Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka: arhitektura, arhitekti, pojmovi, knj. I. Arhitektura. Beograd: Beogradska knjiga.
Borsi, F. (1987). The Monumental Era: European Architecture and Design 1929–1939. London: Rizzoli.
Ignjatović, А. (2007). Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904–1941. Beograd: Građevinska knjiga.
Kadijević, А. (2023). Neraskidive spone: srpski arhitekti i vojska (XIX–XXI vek). Zbornik radova Akademije umetnosti, 11, 62–83. https://doi.org/10.5937/ZbAkU2311062K
Kadijević, A., & Đurđević, M. (2001). Russian emigrant architects in Yugoslavia (1918–1941). Centropa, 2, 139–148.
Manević, Z. (1979). Pojava moderne arhitekture u Srbiji (neobjavljena doktorska disertacija). Filozofski fakultet, Beograd.
Milenković, T. (2012). O broju ruskih inženjera u Jugoslaviji 1919–1941. Istorija XX veka, 3, 207–224. https://doi.org/10.29362/ist20veka.2012.3.mil.207-224
Prosen, M. (2016). The participation of Russian architects and sculptors in making Art Deco architecture in Serbia. В: А. В. Захарова, С. В. Мальцева и Е. Ю. Станюкович-Денисова (ред.), Актуальные проблемы теории и истории искусства: сборник научных статей, 6 (с. 624–634). Санкт-Петербург: НП-Принт. http://dx.doi.org/10.18688/aa166-8-67
Prosen, M. (2018). The evocation of Russian empire style in Serbian architecture. В: А. В. Захарова, С. В. Мальцева и Е. Ю. Станюкович-Денисова (ред.), Актуальные проблемы теории и истории искусства, 10 (с. 401–410). Санкт-Петербург: Изд-во СПбГУ. https://doi.org/10.18688/aa188-4-38
Prosen, M. (2020). Defining a style, applied art and architectural design in the Serbian architecture. U: M. Prosen i S. Mišić (ur.), Zbornik međunarodne konferencije SmartArt2019 Art and Science Applied (str. 33–55). Beograd: Fakultet primenjenih umetnosti.
Prosen, M. (2022). Vladimir Pavlovich Zagorodnjuk and applied arts in Belgrade between the two world wars. В: А. В. Захарова, С. В. Мальцева и Е. Ю. Станюкович-Денисова (ред.), Актуальные проблемы теории и истории искусства, 12 (с. 488–502). Санкт-Петербург: Изд-во СПбГУ. https://doi.org/10.18688/aa2212-05-37
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: