ПРОФЕТИЧЕСКОЕ ПИСЬМО БОРИСЛАВА ПЕКИЧА: НОВЫЙ ИЕРУСАЛИМ ИЛИ НОВЫЙ ВАВИЛОН? (Время и пространство в «Золотом руне»)
Abstract
Борислав Пекич, пиша о судьбе семьи Няго-Негован в романе «Золотое руно», выписывает как историю сербского народа, увиденную глазами романиста, так и судьбу европеской цивилизации, находящейся в постоянном отступлении перед налетом Турции и ислама. Но, то, на что автор своим профетическим тоном хочет пролить свет, не толко судьба нации или отделного человека в ней. Его, прежде всего, интересует судьба человека как вида. Выводы, к которым автор приходит, об этом, что ожидает человека на горизонте будущего, – очень песимистичны. Он считает, что судьба цивилизации – жить в дистопии, в то время как утопия осуществляется в области искусства.
References
Ahmetagić, J. (2013). U traganju za izgubljenim runom - koncepcija vremena u Zlatnom runu Borislava Pekića. Književna istorija, vol. 45, br. 149, str. 159–171.
Блејк, В. (2007). Изабрана дела. Београд: Плато.
Ватимо, Ђ. (1991). Крај модерне. Нови Сад: Светови.
Делић, Ј. (2001). Универзална – метаисторијска, антрополошка, митомахијска и антидогматска природа Пекићеве критике. Савремена српска проза. (зборник радова). Трстеник: Народна библиотека „Јефимија“- Културно просветна заједница.
Пекић, Б. (1978-1986). Златно руно 1-7. Београд: Просвета.
Пекић, Б. (1987). Беснило. Београд: БИГЗ.
Сведенборг, Е. (1988). Небо са својим дивотама и пакао према ономе што сам видео и чуо. Београд: Сфаирос.
Фрај, Н. (1985). Велики код(екс). Београд: Просвета.
Фрај, Н. (1990). Блејков увод у искуство, Градац, бр. 95- 96- 97. Чачак: Градац.
Хегел, Г. В. Ф. (1986). Феноменологија духа. Београд: БИГЗ.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at:
