Notes about the communications Mokri do–Diluntum with sideways settlements
Abstract
This work presents the communication data Mokri do–Diluntum with sideways settlements. From the station Leusinium (Panik), the road went north to the place Mokri do, where it was divided into two directions. One direction was west over Plana, Orahovice, Berkovići to Diluntum. The second one was north into the interior of Dalmatia province over Gacko to Podrinje. Archeological finds from the south of Dalmatia province (eastern Herzegovina) shows that network of Roman communications was developed very early in this area. This work presents facts about the new outfield observations about the remains of the roads and settlements Plana, Orahovice, Fatnica in this area, too.
References
Alföldy, G. (1969). Die Personnennamen in der römischen Provinz Dalmatia. Heidelberg: Carl Winter UNIVERSITÄTSVERLAG.
Ballif, P. (1893). Römische Strassen in Bosnien und der Herzegowina I. Wien: VOM BOSNISCH–HERCEGOVINISCHEN LANDESMUSEUM.
Beslagić, Š (1971). Stećci: Katalosko – topografski pregled. Sarajevo: Veselin Masleša.
Bojanovski, I. (1973). „Rimska cesta Narona – Leusinijum kao primjer saobraćajnog kontinuiteta”. Godišnjak ANUBiH, X, CBI knj. 8, 137–187.
Bojanovski, I. (1976). „Gatačko polje u antici“. Tribunia, 2, 17–44.
Bojanovski, I. (1977). „Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (I): Prethistorijska i antička komunikacija Salona – Narona i njena topografija u svjetlu arheoloških i historijskih izvora”. Godišnjak ANUBiH XV, CBI knj. 13, 83–152, T. I–III, Pr. 2+ karta.
Bojanovski, I. (1985). „Ilirska plemena u istočnoj Hercegovini i njihov smeštaj”. Tribunia, 9, 7–24.
Bojanovski, I. (1987). „Prilozi za topografiju rimskih i predrimskih komunikacija i naselja u rimskoj provinciji Dalmaciji (V), Gornje Podrinje u sistemu rimskih komunikacija“. Godišnjak ANUBiH, XXV, CBI knj. 23, 63–174, T I–II, Pr.1+karta.
Bojanovski, I. (1988). „Bosna i Hercegovina u antičko doba”. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6.
Дедијер, J., Ђурић-Козић, О., Филиповић, М., Мићевић, Љ. (2004). „Херцеговина – антропогеографске студије“. Бања Лука: (приредили: Д. Петковић и Р. Таминџија), Друштво за очување баштине, (репринт).
Evans, A. J. (1883). Antiquarian Researches in Illyricum, I–II. Westminster.
Katičić, R. (1962). „Die illyrischen Personennamen in ihren südöstilichen Verbreitsgebiet“. Živa antika, XII/1, 95–120.
Kreševljaković, H. (1957). Hanovi i karavanseraji u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Naučno društvo BiH.
Patsch, C. (1900). „Nove rimske epigrafske tečevine iz Bosne i Hercegovine“. GZM u BiH, XII, 169–174.
Пејановић, Ђ. (1955). Становништво Босне и Херцеговине. Београд: Научна књига.
Popović, Č. (1990). „Antička naselja uz komunikaciju Epidaurum – Narona“. Magistarski rad odbranjen u Dubrovniku 22. 6. 1990 (rukopis, neobjavljen).
Radimsky, V. (1892). „Arheološke crtice”. GZM u BiH, IV, 121–127, 221–223.
Radimsky, V. (1894). „Gomile u Bilećkom kotaru u Hercegovini”. GZМ u BiH, VI, 97–103.
Sergejevski, D. (1935). „Iz rimske arheologije“. GZM u BiH, XLVII, 17–22.
Sergejevski, D. (1962). „Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe”. GZM u Sarajevu, XVII, 73–105.
Šačić, A. (2011). „Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine”. Sarajevo: Filozofski fakultet (rukopis; magistarski rad).
Škegro, А. (2003). „Rimski spomenici iz Bosne i Hercegovine”. VAMZ, 3, s. XXXVI, 135–164.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: