Истина и суштина у интуитивно-опажајним процедурама свести
Sažetak
Смисао Хусерловог принципа феноменологије састоји се у показивању начина на који трансцендентална субјективност једино може бити доведена до самодавања. Уколико неко жели да разоткрије логичке нотације, треба да иде изван значења речи, које су увек двосмислене; мора да овај феномен разматра у светлу његовог порекла у свесном животу, чија је активност теоријска. Ова Хусерлова тврдња садржи зрно дубоког филозофског принципа, првог принципа феноменологије, по коме је појам бића тако блиско повезан са појмом искуство да доноси последње оправдање за логички метод. Наиме, ми се правдамо дајући судове који имају онтолошку вредност и само тада можемо бити сигурни да у рефлексији имамо, не само презентацију бића, већ и само то биће.
Reference
Levinas, E. (1997). Vrijeme i drugo. Podgorica.
Levinas, E. (1995). The theory of intuition in Husserls Phenomenologu. Illinois: Northwestern University Press Evanston.
Јокић, В. (1981). Размеђа савремене филозофије. Приштина:Јединство.
Damnjanović, M. (1984). Racionalnost protiv racionalizma.Aspekti i problemi filozofije novog doba. Sarajevo: Svjetlost.
Huserl, E. (1975). Ideja fenomenologije, BIGZ, Beograd, 1975.
Husserl, E. (1976). Kartezijanske meditacije II. Prilog fenomenologiji intersubjektivnosti. Zagreb.
Поповић, Б. (2011). Интуиција и наука у Хусерловој феноменологији. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Plotin (1984). Eneada V. Beograd: NIRO, Književne novine.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293