Сер Гавејн и Зелени витез: тумачења и значења

Mladen M. Jakovljević

doi:10.5937/zrffp48-16461

Mladen M. Jakovljević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za engleski jezik i književnost

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-16461

Ključne reči: fantasy literature||, ||фантазијска књижевност, myth||, ||мит, alliterative verse||, ||алитеративни стих, Middle English literature||, ||књижевност на средњоенглеском, medieval literature||, ||средњовековна књижевност,

Sažetak

Средњовековна поема Сер Гавејн и Зелени витез изузетно је значајан текст за историју енглеске књижевности. Уз богатство језика и приче, комплексност структуре и песничку вештину, разлог што јој теоретичари с несмањеним интересовањем посвећују пажњу лежи у чињеници да је инспиративна за нова тумачења захваљујући амбивалентном ставу аутора према идеалима витешког романа и уопште идеалима свога доба, што његов однос према свом времену чини блиским данашњем. Ово дело још увек је актуелно, загонетно, изазовно за читање и инспиративно за савремене ауторе јер садржи обрасце уочљиве, такође, у бројним делима савремене фантазијске књижевности на енглеском и српском језику: прожимање митске и историјске, нарочито средњовековне прошлости, затим природног, натприродног и божанског, као и потиснутих и актуелних веровања, то јест предхришћанских и хришћанских мотива. Због наведених разлога важно је његову вредност приближити читаоцима на српском језику, како преводом, тако и додатним, свеобухватнијим и дубљим анализама.

Reference

Alekseeva, M. P., Anisimova, I. I., Dživelegova, A. K., Elistratovoi. (1950). Istorija engleske književnosti. Prev. Taisa Janjić. Beograd: Naučna knjiga.

Armitage, S. (2007). Sir Gawain and the Green Knight. New York, London: W.W. Norton & Company.

Benson, L. D. (1968). Art and Tradition in Sir Gawain and the Green Knight. In: Denton Fox (Ed.) Twentieth Century Interpretations of Sir Gawain and the Green Knight: A Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice Hall, Inc. 23-34.

Bloomfield, M. W. (1961). Sir Gawain and the Green Knight: An Appraisal. PMLA, 76 (1). 7–19.

Campbell, J. (1993). The Hero with a Thousand Faces. London: Fontana Press, HarperCollinsPublishers.

Everett, D. (1968). The Alliterative Revival. In: Denton Fox (Ed.) Twentieth Century Interpretations of Sir Gawain and the Green Knight: A Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice Hall, Inc. 13–22.

Friedman, A. B. & Osberg, R. H. (1977). Gawain’s Girdle as Traditional Symbol. The Journal of American Folklore, 90 (357). American Folklore Society. 301–315.

Fox, D. (Ed.). (1968). Twentieth Century Interpretations of Sir Gawain and the Green Knight: A Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice Hall, Inc.

Hardman, P. (1999). Gawain’s Practice of Piety in Sir Gawain and the Green Knight. Medium Ævum, 68 (2). 247–267.

Howard, D. R. (1968). Structure and Symmetry in Sir Gawain. In: Denton Fox (Ed.) Twentieth Century Interpretations of Sir Gawain and the Green Knight: A Collection of Critical Essays. New Jersey: Prentice Hall, Inc. pp. 44–56.

Јаковљевић, М. (2013). Митски херој у Црном цвету Бобана Кнежевића. Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 43 (2), 685–700.

Јаковљевић, М. (2016). Прошлост у савременој фантазијској прози. У: В. Гордић-Петковић & З. Пауновић (прир. и ур.) Жанровска укрштања српске и англофоне књижевности. Нови Сад: Матица српска, 115–130.

Jakovljević, M & Lončar-Vujnović, M. (2016). Medievalism in Contemporary Fantasy: A New Species of Romance. Imago Temporis. Medium Aevum, 10, 97–116. DOI 10.21001/itma.2016.10.03

Kinney, C. R. (1990). The Best Book of Romance: Sir Gawain and the Green Knight. University of Toronto Quarterly, 59 (4). 457–473.

Kittredge, G. L. (1916). A Study of Sir Gawain and the Green Knight. Cambridge, Harvard University Press.

Kovačević, I. (1991). Ser Gavejn i Zeleni vitez. U: Ivanka Kovačević, Veselin Kostić, Draginja Pervaz i Marta Frajnd (ur.). Engleska književnost (650–1700). Sarajevo: I.P. Svjetlost D.D. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 67–74.

Ковачевић, И. (1995). Из енглеске средњовековне књижевности. Београд: Народна књига.

Loomis, R. S. (1943). More Celtic Elements in “Gawain and the Green Knight”. The Journal of English and Germanic Philology, 42 (2). University of Illinois Press. 149–184.

Moll, R. J. (2002). Frustrated Readers and Conventional Decapitation in Sir Gawain and the Green Knight. The Modern Language Review, 97 (4), 793–802.

Martin, C. G. (2009). The Cipher of Chivalry: Violence as Courtly Play in the World of Sir Gawain and the Green Knight. The Chaucer Review, 43 (3). 311–329.

Morgan, G. (2010). The Shaping of English Poetry: Essays on Sir Gawain and the Green Knight, Langland, Chaucer, and Spenser. Oxford, Bern, Berlin: Peter Lang.

Pearsall, D. (2011). Sir Gawain and the Green Knight: An Essay in Enigma. The Chaucer Review, 46 (1–2). 248–258.

Puhalo, D. (1987). Istorija engleske književnosti od početaka do 1700. godine. Beograd: Naučna knjiga.

Spiers, J. (1949). Sir Gawain and the Green Knight. Scrutiny, winter issue, 274–300.

Tolkien, J. R. R. (2006a). Sir Gawain and the Green Knight. London: HarperCollinsPublishers.

Tolkien, J. R. R. (2006b). The Monsters and the Critics and Other Essays. London: HarperCollinsPublishers.

Tracy, L. (2007). A Knight of God or the Godess?: Rethinking Religious Syncretism in Sir Gawain and the Green Knight. Arthuriana, 17 (3), 31–55.