Индивидуално планирана настава у свјетлу савремених дидактичких теорија

  • Ljiljana S. Jerković Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Studijski program pedagogije
Ključne reči: individually planned teaching||, ||индивидуално планирана настава, cybernetics and information theory||, ||кибернетичко-информацијска теорија, critical constructivism||, ||критичко-конструктивна теорија, curriculum theory||, ||теорија курикулума, critical communication theory||, ||критичко-комуникативна теорија, developmental learning theory||, ||теорија развијајуће наставе, theory of confluent learning||, ||теорија конфлуентног образовања,

Sažetak


Битна обиљежја индивидуално планиране наставе могуће је потпуније расвјетљавати у контексту кључних полазишта дидактичких теорија које су по својим оријентацијама врло различите. Из групе објективистичких и позитивистичких праваца издвојили смо и критички размотрили кибернетичко-информацијску теорију Феликса фон Кубеа (Felix von Cube), на чијим елементима смо покушали засновати комплементарна обиљежја индивидуално планиране наставе.

С обзиром на то да је индивидуално планирана настава комуникацијски процес који треба да постане још комуникативнији, а самим тим и дјелотворнији, обиљежја индивидуално планиране наставе могуће је засновати на елементима критичко-комуникативне теорије Рајнера Винкела (Reiner Winkel) која је материјалистички и инструменталистички оријентисана.

Кључна и доминирајућа обиљежја индивидуално планиране наставе засновали смо на елементима сљедећих савремених дидактичких теорија: критичко-конструктивна теорија Волфганга Клафкија (Wolfgang Klafki), теорија циљно усмјереног приступа Кристине Мелер (Christine Möller), теорија конфлуентног образовања и теорија развијајуће наставе. Кључне поставке поменутих теорија кореспондирају са индивидуалистичким и интерактивистичким дидактичким правцима.

Након детаљних експликација заснованости обиљежја индивидуално планиране наставе на поставкама претходно наведених теорија, дали смо детаљан преглед свих теоријских поставки са сажетим критичким освртом и могућим отвореним питањима.

 

Biografija autora

Ljiljana S. Jerković, Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Studijski program pedagogije

Studijski program pedagogije

 

Reference

Вилотијевић, М. (1999). Дидактика 2 – Дидактичке теорије и теорије учења. Београд: Научна књига и Учитељски факултет.

Вилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2016). Модели развијајуће наставе I. Београд: факултет Универзитет у Београду.

Давидов, В. (1995). О схватањима развијајуће наставе. У: С. Крњајић (ур.), Сазнање и настава (9–36). Београд: Институт за педагошка истраживања.

Ђукић, М. (2003). Дидактичке иновације као изазов и избор. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине.

Јерковић, Љ. (2017). Инклузивна индивидуално планирана настава. Приштина: Зборник радова Филозофског факултета, XLVII (2), 355–373. DOI: 10.5937/ZRFFP47-14138

Јерковић, Љ. (2018). Дидактичке основе и образовно-васпитни ефекти индивидуално планиране наставе (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Бања Лука.

Cube, V. F. (1994). Didaktika kao kibernetičko-informacijska teorija. U: S. Vuletić (ur.), Didaktičke teorije (61–94). Zagreb: Educa.

Duane, J. E. (1975). Individually Prescribed Instruction. Pittsburgh, USA.

Glasser, W. (2005). Kvalitetna škola – škola bez prisile (izmijenjeno izdanje). Zagreb: Educa.

Ilić, M. (2012). Inkluzivna nastava. Pale: Filozofski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

Klaić, B. (1980). Rječnik stranih riječi. Zagreb: Nakladni zavod MH.

Klafki, W. (1994). Didaktika kao teorija obrazovanja u okviru kritičko-konstruktivne znanosti o odgoju. U: S. Vuletić (ur.), Didaktičke teorije (15–57). Zagreb: Educa.

Knežević, V. (1986). Strukturne teorije nastave. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja i Prosveta.

Kron, W. F. (1988). Grundwissen Pädagogik. Münhen – Basel: E. Reinhardt.

Mandić, P. (1987). Inovacije u nastavi i njihov pedagoški smisao (IV dopunjeno izdanje). Sarajevo: Svjetlost i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Möller, Ch. (1994). Didaktika kao teorija kurikuluma. U: S. Vuletić (ur.), Didaktičke teorije (79–94). Zagreb: Educa.

Taylor, P. C. (2015). Constructivism. In: T. Gunstone (Ed.), Encyclopedia of science education (218–224). Dordrecht: Springer.

Slatina, M. (2005). Od individue do ličnosti – uvođenje u teoriju konfluentnog obrazovanja. Zenica: „DOM ŠTAMPE“.

Vigotski, L. S. (1996). Problemi opšte psihologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Winkel, R. (1994). Didaktika kao teorija obrazovanja u okviru kritičko-konstruktivne znanosti o odgoju. U: S. Vuletić (ur), Didaktičke teorije (97–115). Zagreb: Educa.

Objavljeno
2019/07/17
Rubrika
Прегледни чланак