Ставови универзитетских предавача према студентској евалуацији наставног процеса

Jelena I. Davidović Rakić; Senka M. Kostić

doi:10.5937/zrffp49-21290

Jelena I. Davidović Rakić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju
Senka M. Kostić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-21290

Ključne reči: evaluation||, ||евалуација, university lecturers||, ||универзитетски предавачи, students||, ||студенти,

Sažetak

Основна идеја рада била је да се испитају ставови универзитетских предавача према студентској евалуацији наставног процеса. Поред тога, занимало нас је да ли постоји ефекат академског звања (асистент, доцент, ванредни и редовни професор) или година радног искуства на природу тог става. Како бисмо то испитали, конструисали смо скалу ставова и факторском анализом издвојили три димензије: Непроменљивости студентске улоге, Указивање на опасности (мане) евалуације и Некомпетентност студената у процесу евалуације. Истраживање је спроведено на укупно 287 универзитетских предавача. Резултати показују да предавачи имају умерени до благо позитиван став према евалуацији на све три издвојене димензије. Поред тога, предавачи који имају већу праксу у погледу година радног стажа испољили су негативнији став на димензији непроменљивост студентске улоге у односу на предаваче са радним стажом мањим од 5 година. Не постоје разлике у погледу испољености става према студентској евалуацији наставног процеса уколико узмемо у обзир групу асистената и групу наставника (доценти, ванредни и редовни професори).

Овако добијени резултати иду у прилог резултатима неких ранијих истраживања и упућују на то да, са једне стране, наставници виде позитивне аспекте евалуације у виду активног укључивања студената у наставни процес, али, са друге стране, и даље постоји неповерење по питању негативних страна евалуације, компетентности студената за евалуацију и објективности самог процеса евалуације.

Reference

Beck, C., Hart, D., Kosnik, C. (2002). The teaching standards movement and current teaching practices. Canadian Journal of Education/Revue canadienne de l'éducation, 27 (2/3), 175–194. DOI: 10.2307/1602219

Blair, E., & Noel K. V. (2014). Improving higher education practice through student evaluation systems: is the student voice being heard? Assessment & Evaluation in Higher Education, 39 (7), 879–894.

Bloxham, S. & Boyd, P. (2007). Developing Effective Assessment in Higher Education: A Practical Guide. Maidenhead: Open University Press.

Бранковић, Д. и Партало, Д. (2015). Евалуација квалитета процеса и исхода универзитетске наставе. Научни скуп „Настава и учење – евалуација васпитно-образовног рада“ стр. 85–98.

Greenwald, A. G. (2002). Constructs in Student Ratings of Instructors. In: H. I. Braun, D. N. Jackson, D. E. Wiley (Eds.), The Role of Constructs in Psychological and Educational Measurement (277–297). Mahwah, NJ: Erlbaum.

Давидовић-Ракић, Ј. (2010). Ставови универзитетских предавача према студентској евалуацији наставе (необјављена докторска дисертација). Универзитет Источно Сарајево, Филозофски факултет.

Darling-Hammond, L. (1986). A proposal for evaluation in the teaching profession. The Elementary School Journal, 86 (4), 531–551.

Дунђеровић, Р., Радовановић, И., Леви, С. (2009). Управљање у разреду-психолошки и педагошки аспекти управљачке функције наставника. Београд: Учитељски факултет.

Zhao, J. & Gallant., D. J. (2012). Student Evaluation of Instruction in Higher Education: Exploring Issues of Validity and Reliability. Assessment & Evaluation in Higher Education, 37 (2), 227–235.

Јанковић, А. & Јарић, И. (2009). Услови рада наставног особља на Универзитету у Београду: евалуација рада наставника. Филозофија и друштво, 20 (3), 3–22.

Jerković, I., Gavrilov-Jerković, V., Mihić, I., Mihić, V., Petrović, J., Zotović, M. (2011). Dometi reforme obrazovanja u Srbiji. U: V. Katić (Ur.), Trendovi razvoja: Evropa 2020: Društvo zasnovano na razvoju (1–4). Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka.

Jorgic, D. (2008). Pedagogical evaluation and self-correction. Filozofski fakultet: Banja Luka.

Kundačina, M. (2003). Funkcija evaluativnih istraživanja u reformi obrazovanja. Godišnjak za psihologiju, 2, 45–56.

Levin, B. (2000). Putting Students at the Centre in Education Reform. Journal of Educational Change, 1, 155–172.

Marsh, H. W. (1984). Students' evaluations of university teaching: Dimensionality, reliability, validity, potential baises, and utility. Journal of educational psychology, 76 (5), 707.

Milanowski, A. T. & Heneman, H. G. (2001). Assessment of teacher reactions to a standards-based teacher evaluation system: A pilot study. Journal of Personnel Evaluation in Education, 15 (3), 193–212.

Pavlović, N. (2016). Evaluation of teachers’ work in high education institutions of Serbia. Ekonomika, 62 (2), 85–96.

Peterson, P. L. & Comeaux, M. A. (1990). Evaluating the systems: Teachers’ perspectives on teacher evaluation. Educational Evaluation and Policy Analysis, 12 (1), 3–24.

Pešikan, A. (2012). Standardi u obrazovanju kao način podizanja kvaliteta obrazovanja. Inovacije u nastavi, 25 (1), 5–22.

Reynolds, M. (1999). Standards and professional practice: The TTA and initial teacher training. British Journal of Educational Studies, 47 (3), 247–260.

Sarah, J. S., Spiller, D., Terry, S., Harris, T., Deaker, L., Kennedy, J. (2013). Tertiary teachers and student evaluations: never the twain shall meet? Assessment & Evaluation in Higher Education, 38, DOI:10.1080/02602938.2013.767876,

Smith, C. (2008). Building effectiveness in teaching through targeted evaluation and response: connecting evaluation to teaching improvement in higher education. Assessment & Evaluation in Higher Education, 33 (5), 517–533.

Shechtman, Z. (1989). The contribution of interpersonal behavior evaluation to the prediction of initial teaching success: A research note. Teaching and Teacher Evaluation, 5, 243–248.

Franceško, M., Đurđić, S., Kosanović, B. (2011). Evaluacija rada nastavnika: izazovi sprovođenja i merni instrumenti. U: V. Katić (ur.), Trendovi razvoja: Evropa 2020: društvo zasnovano na znanju (1–5). Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka.

Хавелка, Н. (2005). Увод у психологију међуљудских односа у образовању. Београд: Центар за примењену психологију.

Clark, R. J. & Fischetti, J. C. (1987). Candidate selection in a fifth-year teacher education recruitment model: A multi-stage partnership approach. Journal of Teacher Education, 38, 26–30.