Родно осетљив и родно неутралан језик: веза између језика и света и флуктуације на тој релацији
Sažetak
Рад истражује однос између језика и света у контексту родне политике нудећи тематски оквир за конструктивну полемику и критичко промишљање, уместо предлога који би требало да имају функцију решења за дату друштвено-политичку ситуацију. Историјска перспектива указује на различите манифестације феминизма и начине на који су оне обликовале језик. Гласови са маргина друштва и даље траже адекватан језик који би био отелотворење антидискриминационе политике и изражавао њихов идентитет. Трансродни активисти залажу се за родно неутралан језик. У исто време, слични захтеви долазе и са другачијих полазишта. Како схватити ту „коинциденцију“? Да ли разноликост дискурса осликава фрагментарност друштва? Да ли то подстиче друштвену разједињеност? Да ли је можда у складу са и пружа подстрек процвату плуралистичке културе и лингвистичке игроликости коју би требало да омогућава?
Суфражеткиње су се бориле за право гласа, право на образовање и рад. Придавале су важност делима више него речима. Међутим, увиделе су и моћ језика и присвојиле назив којим се штампа погрдно изражавала о њима. Тај назив је у употреби и данас у значењу које су му оне дале. Током двадесетог века, покрет за женска права који је добио назив феминизам се омасовио. Фокус се проширио на питања телесног, репродуктивна права, сексуално злостављање, насиље у породици, хетеронормативност, неплаћени рад. У Сједињеним Америчким Државама, Покрет за грађанска права дао је подстрек овом другом таласу феминизма. Започета је борба за преобликовање дискурса тако да одражава новонасталу друштвено-политичку ситуацију.Reference
Anonymous. (2018). Jezik rodne ravnopravnosti. Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU). Retrieved from http://www.isj.sanu.ac.rs/2018/05/14/jezik-rodne-ravnopravnosti
Anonymous. (2019, March 7). Честитка градоначелника Вучевића поводом Дана жена. Dnevnik. Retrieved from https://www.dnevnik.rs/novi-sad/cestitka-gradonacelnika-vucevica-povodom-dana-zena-07-03-2019
Birns, N. (2010). Theory after theory: An intellectual history of literary theory from 1950 to the early twenty-first century. Toronto: Broadview Press.
Broughton, J. (2012). Cultural production. In: Nancy Lesko and Susan Talburt (Eds.), Keywords in youth studies (247−251). New York, NY: Routledge. (Original work published in 2011).
Caspian, J. (2019, February 22). My battle with the transgender thought police. Spiked. Retrieved from https://www.spiked-online.com/2019/02/22/my-battle-with-the-transgender-thoughtpolice
Papadimoulis, D. (2018). Gender neutral language in the European Parliament guidelines. The European Parliament. Retrieved March 15, 2019, from http://www.europarl.europa.eu/cmsdata/151780/GNL_Guidelines_EN.pdf
Glück, R. (2006). The greatness of Kathy Acker. In: Amy Scholder, Carla Harryman and Avital Ronell (Eds.), Lust for life: On the writings of Kathy Acker (45−57). London: Verso.
Hannah, K. (2018) The riot grrrl manifesto. In: Weiss, P. A. (Ed.), Feminist Manifestos: A Global Documentary Reader (330−332). New York: New York University Press.
Hynde, C. (1994). I’m a Mother. [Recorded by the Pretenders]. On The last of the independents [vinyl and CD]. London: The Townhouse Studio and Sarm Studio West; and Bath: The Wool Hall. Retrieved from https://www.lyrics.com/lyric/1330116/Pretenders/I%27m+a+Mother
Riot Grrrl. (n.d.). Learning dreamers and dissenters. The British Library. Retrieved June 5, 2019, from https://www.bl.uk/learning/histcitizen/21cc/counterculture/doityourself/riotgrrrl/riotgrrrl.html
O’Neill, B. (2018, November 22). There is no such thing as a ‘trans kid.’ Spiked. Retrieved from https://www.spiked-online.com/2018/11/22/there-is-no-such-thing-as-a-trans-kid/
O’Neill, B. (2018, October 24). Why isn’t transgender ‘Cultural Appropriation’?. Spiked. Retrieved from https://www.spiked-online.com/2018/10/24/why-isnt-transgenderism-cultural-appropriation/
Roberts, F. (n.d.). Pied- à -terre (postcard). Cambridge, UK: Allographic Press.
Simic, M., & Simic, I. (2019). “Who should care about our children?”: Public childcare policy in Yugoslav socialism and its Serbian aftermath. Journal of family history, 44 (2), 145−158. doi:10.1177/0363199019831402
UN (n.d.). Guidelines for the gender-inclusive language in English. The United Nations. Retrieved March 15, 2019, from http://www.un.org/en/gender-inclusive-language/guidelines.shtml
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293