Језичка компетенција студената Академије пословних струковних студија Београд у учењу енглеског језика струке (студија случаја)

Ana Ž. Kažanegra Veličković; Milica M. Spasić Stojković

doi:10.5937/zrffp52-23471

Ana Ž. Kažanegra Veličković Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija. Odsek poslovnih i informatičkih studija
Milica M. Spasić Stojković Akademija strukovnih studija Južna Srbija, Odsek Visoka poslovna škola, Blace

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp52-23471

Ključne reči: језичка компетенција, језичке вештине, енглески језик, језик струке, наставни план

Sažetak

Растућа глобализација и континуиране демографске промене намећу потребу за преиспитивањем језичких програма који морају да прате савремене трендове и потребе студената које се мењају у складу са захтевима професионалног окружења како у земљи тако и у иностранству. Развијање језичких компетенција, посебно у области страног језика струке, предуслов је за успех савременог младог човека пружајући му тиме могућност да буде конкурентан и функционалан како у образовању тако и у будућој професионалној делатности. Теоријски део овог рада ослања се на разматрања основних постулата о учењу енглеског језика за опште намене и учењу енглеског језика струке, а сагледава се и значај развоја језичке компетенције у настави енглеског језика струке у контексту стицања стручних компетенција студената струковних студија. У раду је такође дат и преглед начина на који се све четири језичке вештине (слушање, читање, писање и говор) развијају у настави енглеског језика струке на Академији пословних струковних студија Београд. Циљ рада је да се прикажу резултати истраживања који се тичу потреба и интересовања студената струковних студија у погледу учења енглеског језика струке, као и да се анализирају ставови студената о томе које језичке вештине би требало унапредити у настави страног језика струке како би се на прави начин приступило изради студијских програма и материјала. Спровели смо емпиријско истраживање уз примену анкетног упитника као истраживачког инструмента. Анализа података прикупљених на узорку од сто студената Академије пословних струковних студија Београд сагледава се у контексту даљег развоја наставног плана и програма енглеског језика струке у струковном високом образовању.

Reference

Basturkmen, H. (2006). Ideas and Options in English for Specific Purposes. Mahwah, N.J.: Lawrence Erlbaum Associates, Publishers.

Breznitz, Z. (2006). Fluency in Reading. Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum.

Bugarski, R. (1991). Uvod u opštu lingvistiku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Celce-Murcia, M., Brinton, D., & Snow, M. A. (2014). Teaching English As A Second or Foreign Language. Boston: National Geographic Learning.

Chomsky, N. (1965). Aspects of the Theory of Syntax. Cambridge: M.I.T. Press.

Dudley-Evans, A. & St John, M. J. (1998). Developments in English for Specific Purposes. A Multi-disciplinary Approach. Cambridge: Cambridge University Press.

Elizabeth, M. E. S. (2010). Methods of Teaching English. New Delhi: Discovery Publishing House.

Gojkov-Rajić, A. & Šafranj, J. (2018). Information Communication Technologies for Learning Languages for Specific Purposes. In: Zacłona, Z. & Radovanović, I. (Eds.), Chosen Issues of Education in the Modern Era (23–37). Nowy Sącz, Poland: State University of Applied Sciences; Belgrade: Teacher Education Faculty.

Hedge, T. (2000). Teaching and Learning in the Language Classroom. Oxford: Oxford University Press.

Hymes, D. H. (1972). On Communicative Competence. In J. B. Pride, & J. Holmes (Eds.), Sociolinguistics: Selected Readings (269–293). Harmondsworth: Penguin.

Ignjačević, A. (2008). Specifičnosti nastave stranog jezika struke. Nastava i vaspitanje, 57 (2), 150–156.

Jensen, A. (2009). Discourse Strategies in Professional E-mail Negotiation: A Case Study. English for Specific Purposes, 28, 4–18.

Koenig, E. & Guertler, K. (2018). Parlaying Students’ Work Experience into Practice-Oriented ESP. The Journal of Teaching English for Specific and Academic Purposes, 6 (2), 277–284. DOI: 10.22190/jtesap1802277K.

Krstić, D. (1988). Učenje i razvoj. Pedagoška psihologija. Beograd: Savremena administracija.

Larsen-Freeman, D. (2000). Techniques and Principles in Language Teaching. Oxford: Oxford University.

Luthy, M. R. & Deck, A. B. (2007). Improving Presentation Skills Among Business Students. ASBBS E-Journal, 3 (1), 67–71.

Martinović, A. & Poljaković, I. (2010). Attitudes Toward ESP Among University Students. FLUMINENSIA, 22 (2), 145–161.

Mede, E., Koparan, N., & Atay, D. (2018). Perceptions of Students, Teachers and Graduates About Civil Aviation Cabin Services ESP Program: An Exploratory Study in Turkey. In: Kırkgöz, Y. & Dikilitas K. (Eds.). Key Issues in English for Specific Purposes in Higher Education (157–174). Cham, Switzerland: Springer International Publishing.

Mihaljević Djigunović, J. (2009). Strani jezici u kurikulu: Europski modeli i hrvatske težnje. Metodika, 10 (18), 51–79. Preuzeto s: https://hrcak.srce.hr/40816

Mukalel, J. C. (2007). Approaches to English Language Teaching. New Delhi: Discovery Publishing House.

Noll, C. L. & Wilkins, M. (2002). Critical Skills of IS Professionals: A Model for Curriculum Development. Journal of Information Technology Education, 1 (3), 143–154.

Nunan, D. (2003). Practical English Language Teaching. Singapore: McGraw-Hill.

Radovanović, M. (1986). Sociolingvistika. Novi Sad: Dnevnik.

Robinson, P. (1991). ESP Today: a Practitioner’s Guide. Hemel Hempstead: Prentice Hall International.

Richards, J. C. & Rodgers, T. S. (2014). Approaches and Methods in Language Teaching. Cambridge University Press.

Urkom, A. (2017). Jezička kompetencija i savremeno društvo. Budimpešta: ELTE BKT.