Припитомљени пакао или топологија зла у раној прози Миодрага Булатовића

Nebojša J. Lazić

doi:10.5937/zrffp49-24132

Nebojša J. Lazić Univerzitet u Prištini sа privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za srpsku književnost i jezik

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-24132

Ključne reči: absurd||, ||апсурд, grotesque||, ||гротеска, evil||, ||зло, Miodrag Bulatović||, ||Миодраг Булатовић,

Sažetak

У нашем огледу о раној прози Миодрага Булатовића (прози са тзв. завичајном тематиком), желимо да покажемо и докажемо да пишчево инсистирање на приказивању зла у готово свим могућим видовима међу људима није само себи циљ, као што је то случај с прозом Маркиза де Сада, на пример. Булатовић не жели да принцип зла превагне у односу на добро него да, наизглед парадоксално, преко рембоовског „растројства свих чула“ својих књижевних ликова доведе читаоца до катарзичног уздизања и победе добра.

Biografija autora

Nebojša J. Lazić, Univerzitet u Prištini sа privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za srpsku književnost i jezik

Katedra za srpsku književnost i jezik

Reference

Батај, Ж. (1977). Књижевност и зло. Београд: БИГЗ.

Пијановић, П. (2001). Поетика гротеске. Београд: Народна књига – Алфа.

Томић, Л. (2005). Гротескни свијет Миодрага Булатовића. Никшић: Јасен.

Станојевић, Д. (2014). Бежање од смрти. Бијело Поље: ЈУ Ратковићеве вечери поезије.

Фемић, Р. (2016). Ишчекивање апсурда. Бијело Поље: ЈУ Ратковићеве вечери поезије.

Шукало, М. (2002). Одмрзавање језика. Бања Лука – Београд: Графид – Просвета.