Европска политика и историјски ревизионизам

Zdravko Deletić

doi:10.5937/zrffp51-28383

Zdravko Deletić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp51-28383

Ključne reči: тоталитаризам, комунизам, ревизија историје, култура сећања

Sažetak

Радикална промена политике и идеологије у посткомунистичким државама на југословенском простору изазвала је превредновање националних историја. Производња пожељне историје има политичку подршку актуелних власти у државама насталим разбијањем Југославије. Одлике превредновања прошлости и писања пожељне историје су: антикомунизам, антијугословенство и радикални национализам. При томе је евидентан ангажован однос према антифашизму као националном феномену. Умањује се или негира партизански антифашизам, партизански покрет и комунистичка идеологија криминализују се инсистирањем на стварним и измишљеним злочинима, реторзији и репресији према идеолошким противницима. Kомунизам се без остатка проглашава тоталитаризмом и национално штетном идеологијом. На другој страни, релативизује се идеологија и пракса субјеката колаборације и улажу напори да се релативизује одговорност, да се колаборација прикаже као национална потреба.

Низом резолуција и препорука од 1996. до 2019. године Парламентарна скупштина Савета Европе обавезала је бивше социјалистичке државе да преиспитају своју прошлост, да „демонтирају“ комунизам и отклоне последице комунистичке владавине, да рехабилитују жртве кажњавања због идеолошких сукоба. Све је на нивоу теорије и антикомунистичке идеологије. Нису нормиране процедуре како преиспитивање комунистичке – социјалистичке прошлости треба обавити и предложени субјекти који могу компетентно да ураде ревизију историје и отклоне последице тоталитарне владавине. Историју преиспитује ко год хоће, рехабилитације без испитивања кривице обављају локални судови. Нема јасних изјава да је ревизионистичка пракса условљена европским резолуцијама и декларацијама, али карактер и садржај ревизионистичке публицистике је у складу са усвојеним захтевима.

Reference

Милићевић, Н. (2007). „Стварање нове традиције: празници и прославе

у Србији 1944–1950“. Токови историје 4 (2007), 169–178.

Митровић, А. (1996). Пропитивање Клио : огледи о теоријском у историографији. Београд: НИУ „Војска“.

Резолуција 1096. „Мере за уклањање наслеђа бивших комунистичких

тоталитарних система“. Парламентарна скупштина, 27. VI 1996.

Резолуција 1481. „Резолуција 1481 Парламентарне Скупштине Савета

Европе“. Парламентарна скупштина, 25. јануар 2006. Доступно на: http:/

/monarhisti.blogspot.com/2008/03/1481.html (9. 12. 2019)

Bešlin, M. (2013). „Četnički pokret Draže Mihailovića – najfrekventniji objekat istorijskog revizionizma u Srbiji“ u: Samardžić, Bešlin, Milošević 2013. Politička upotreba prošlosti: o istorijskom revizionizmu na postjugoslovenskom prostoru/ Samardžić, Momir, Bešlin, Milivoj i Milošević, Srđan, urednici. Novi Sad,

Alternativna kulturna organizacija – AKO, 83–141.

Dragosavac, N. (2013). „Prepakivanje istorije masovnim preimenovanjem beogradskih ulica“ u: Samardžić, Bešlin, Milošević 2013. Politička upotreba proš-

losti : o istorijskom revizionizmu na postjugoslovenskom prostoru/ Samardžić, Momir, Bešlin, Milivoj i Milošević, Srđan, urednici. Novi Sad, Alternativna kulturna organizacija – AKO, 333–351.

Kuljić, T. (2002). Prevladavanje prošlosti: uzroci i pravci promene slike istorije

krajem XX veka. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

Kuljić, T. (2004). „Kultura sećanja – istorijat.“ Tokovi istorije 1–2 (2004), 123–

Kuljić, T. (2006). Kultura sećanja. Beograd: Čigoja štampa.

Manojlović Pintar. О. (2006). Istorija i sećanje: studije istorijske svesti/ Manojlović Pintar, Olga, urednica. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2006.

Milosavljević, O. (2014). „Fašizam i istorijski revizionizam“ u: Preispitivanje

prošlosti i istorijski revizionizam/ Petrović, Milo, priređivač. Beograd: Udruženje Španski borci 1936–1939, Fakultet političkih nauka, 123–128.

Milošević, S. (2015). „Istorijski revizionizam i tranzicija: evropski kontekst i

lokalne varijacije“. Reč, 85/31 (2015), 169–180.

Radanović, M. (2013). „Kontroverze oko kvantifikovanja i strukturisanja

stradalih u Srbiji nakon oslobođenja 1944–1945.“ u: Politička upotreba prošlosti:

o istorijskom revizionizmu na postjugoslovenskom prostoru/ Momir Samardžić,

Milivoj Bešlin i Srđan Milošević, urednici. Novi Sad, Alternativna kulturna

organizacija – AKO, 157–219.

Radović, S. (2013). „Istorijski revizionizam I imenovanje javnih prostora u savremenim balkanskim društvvima“ u: Samardžić, Bešlin, Milošević 2013. Politička upotreba prošlosti: o istorijskom revizionizmu na postjugoslovenskom prostoru/ Samardžić, Momir, Bešlin, Milivoj i Milošević, Srđan, urednici. Novi Sad,

Alternativna kulturna organizacija – AKO, 311–331. Доступно на: http://

www.kontrapress.com/print.php?url=Ekonomija-groba

Rezolucija 2009. Rezolucija Europskog parlamenta o europskoj savjesti i

totalitarizmu, od 2. travnja 2009. https://www.min-kulture.hr/default.aspx

?id=15861 (6. 04. 2020)

Rezolucija 2019. Rezolucija Europskog parlamenta o važnosti europskog

sjećanja za budućnost Europe. B9-0100/2019 https://www.europarl.europa

.eu/doceo/document/B-9-2019-0100_HR.html (6. 04. 2020)

Sekulović, A. (2013). „O pravnoj valjanosti suđenja Draži Mihailoviću 1946.

godine i o pravnoj valjanosti postupka za njegovu rehabilitaciju“ u: Politička

upotreba prošlosti : o istorijskom revizionizmu na postjugoslovenskom prostoru/ Samardžić, Momir, Bešlin, Milivoj i Milošević, Srđan, urednici. Novi Sad, Alternativna kulturna organizacija – AKO, 223–241.

Stanković, Đ. (2006). „Mediji i kultura sećanja“. Tokovi istorije 1–2 (2006), 265–